Мала хидроелектрана Врело

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мала хидроелектрана Врело

Мала хидроелектрана Врело
Мала хидроелектрана Врело

Основни подаци
Држава  Србија
Најближе насеље Србија Перућац, Бајина Башта
Река Врело
Почетак изградње 1927.
Подаци о језеру
Подаци о електрани
Тип прибранска
Инсталисана снага 90 MW

Мала хидроелектрана Врело је изграђена на истоименој реци у Перућцу, 1927. године, по пројекту хидротехничког инжењера др Миладина Пећинара. Инсталисана снага хидроелектране износи 90kW електричне енергије. Из хидроелектране после Перућца, осветљени су Бајина Башта и Калуђерске Баре. Хидроелектрана је обновљена и реконструисана 1987. године, на њену шездесету годишњицу.[1]

Положај и изглед[уреди]

Налази се у месту Перућац, на десној обали реке Врело, удаљена шездесетак метара од Перућачког врела испод стрмог одсека планине Таре, из моћног извора који формира речни ток који на прилазу Дрини, у коју се улива, прави изузетно атрактивне слапове, после којих се преко стрмог одсека стропоштава у Дрину.

Река Врело је најкраћа река у Србији. Дугачка је 365 метара, па је често називају „Година”. Хидроелектрана „Врело“ и река Врело представљају посебан туристички драгуљ читавог краја.

Опис[уреди]

Ниска брана са преливним пољем ХЕ Врело подигнута је испод самог моста којим се пружа пут Перућац – Бајина Башта. Са њене десне стране налази се улаз- на грађевина, а од ње канал дужине 60 метара којим се вода из реке, под притиском, одводи у електрану. Зграда електране изграђена је на заравњеном делу обале Дрине од солидног материјала, на два спрата: први за турбину, а други за електрични део.

Грађевинско — техничке карактеристике мале хидроелектране „Врело”
Тип бране Ниска гравитациона преграда са бочним захватом и табластим затварачем
Грађевинска висина 2,1 m
Водоток Перућачко врело
Слив Дрина
Инсталисани проток 2,25 m3/s
Инсталисана снага 0,06 MW
Турбине Francis турбина, произвођача „Ganz Danubius Budapest“ (1927)
Генератори Генератор трофазне наизменичне струје, произвођача „Ganz“ (1927) - снага: 60 kW
Могућа годишња производња 0,48 GWh
Напомена Године 1985/86. извршена је репарација и модернизација електромашинске опреме и монтиран је генератор произвођача “Sever Subotica”

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Бела књига Електропривреде Србије” ЈП ЕПС, Београд (2011)

Литература[уреди]

  • Лексикон националних паркова Србије - ТАРА. Београд: ЈП Службени гласник; ЈП Национални парк Тара;ГИ "Јован Цвијић"-САНУ. 2015. стр. 47. ISBN 978-86-519-1899-8. 
  • „Од Ђетиње до Ђердапа” ЗЕП, Београд (1979)

Спољашње везе[уреди]