Manojlo Hrvaćanin

Manojlo Hrvaćanin
Datum rođenja	(1849-12-29)29. decembar 1849.
Mesto rođenja	Dubica
Datum smrti	2. oktobar 1909.(1909-10-02) (59 god.)
Mesto smrti	Beograd

Manojlo Hrvaćanin (Dubica, 29. decembar 1849 – Beograd, 2. oktobar 1909), bio je glumac, prevodilac i politički radnik.

Rođen je u imućnoj trgovačkoj porodici. Osnovnu školu pohađao je u rodnom mestu, četiri razreda realne gimnazije u Rakovcu (danas: u sastavu Karlovca), u Hrvatskoj, a potpuno gimnazijsko školovanje dovršio u Srpskoj velikoj gimnaziji novosadskoj. Pod uticajem ideja Ujedinjene omladine srpske stupio je 1867. u jedno putujuće pozorišno društvo, a potkraj 1868. došao je u SNP i u njemu ostao do jeseni 1871, kada je napustio glumačku profesiju u kojoj, prema oskudnim podacima, nije uspeo da se naročito afirmiše. Tada je bio blizak idejama Svetozara Markovića.

Krajem 1871. otišao je u Švajcarsku, u Cirih, gde je najpre studirao medicinu, ali se ubrzo opredelio za političke nauke i, kao nepomirljivi protivnik Austrije, prihvatio revolucionarni rad i u njemu stekao iskustva korisna za političku borbu. U Cirihu je, u proleće 1872, preko ruskih revolucionara stupio u vezu sa Bakunjinom, koji je za svoju međunarodnu revolucionarnu organizaciju uspeo da pridobije i srpske studente. Bakunjin je najpre osnovao tajnu grupu „Slovenska braća“, koju je činilo devet članova, među njima i Hrvaćanin , „čiju radenost, predanost i korisnost preporučuje i ruskim revolucionarima“.

Početkom jula 1872. prisustvovao je kongresu srpskih socijalista u Cirihu, u čijem su radu učestvovali i Svetozar Marković i Bakunjin.

Iz Ciriha vratio u Dubicu i već 1874. bio je član Glavnog odbora koji je pripremao bosansko-hercegovački ustanak. Godine 1874. izabran je u kostajničkom srezu za poslanika Srpskog narodno-crkvenog sabora u Sremskim Karlovcima. Za vreme ustanka hapsile su ga austrijske vlasti. Od 1876. do 1882. najpre je kao politički emigrant boravio u Švajcarskoj, a zatim izvesno vreme u Srbiji. Posle toga je dve g. sa bratom Mojom Hrvaćaninom-Stančićem (v) skupljao leksikografsku građu za Srpsku akademiju nauka. Godine 1884. učestvovao je u pokretanju lista „Srbobran“ u Zagrebu, u kojem je i sarađivao. Nastanivši se pri kraju života u Beogradu, bavio se novinarstvom. Još kao đak završnih razreda gimnazije skupljao je u Dubici i Hrvatskoj krajini narodne zagonetke i pesme; veći broj zagonetaka i devet narodnih pesama objavio je u „Matici“ (1868, 1869). Sarađivao je još u „Vili“ St. Novakovića, docnije u „Narodnom glasniku“ (Temišvar), „Samoupravi“ i „Zastavi“. Bavio se i prevodilačkim radom.

U njegovom prevodu izvođeni su komadi: Pariski kočijaš, pozorišna igra u pet činova u preradi J. Hajmana (u SNP 1870, NP Bgd 1875); Poslanički ataše, šaljiva igra u tri čina A. Mejaka (u SNP 1870); Glumica, šaljiva igra u jednoj radnji, po N. Furnijeu preradio V. Fridrih (u SNP 1870); Marijana, pozorišna igra u pet razdela A. D’Enerija i Malijana, koju je H. „za srpsku pozornicu udesio“ – u stvari dramaturški priredio (u SNP 1872); U petak, šaljiva igra u jednoj radnji Z. Šlezingera (u NP Bgd 1871, SNP 1872); Prva seda vlas, šaljiva igra u jednom činu O. Fejea (u NP Bgd 1875), i Posle igranke, šaljiva igra u jednom činu A. Dikea (u SNP 1877).