Manhva

Ovaj članak je o korejskim stripovima. Za kineske pogledajte stranicu Manhua. Za japanske pogledajte stranicu Manga.

Kolekcija manhvi objavljenih šezdesetih godina dvadesetog veka.

Manhva (korej. 만화, Manhwa) korejska je reč za strip. Van korejskog govornog područja, termin se odnosi na stripove nastale u Južnoj Koreji. Manhve imaju karakteristike japanskih mangi, i mogu biti štampanog ili digitalnog formata, ali tada se često nazivaju vebtunovima.

Karakteristike

Crtač manhvi zove se „manhvaga” (만화가). Manhve se mogu čitati horizontalno, s leva na desno, ali i vertikalno, sa desna na levo, ako su tako formatirane. Stranice na digitalnoj manhvi, odnosno vebtunu, čitaju se skrolovanjem, za razliku od mangi čiji se listovi okreću kao u tradicionalnoj knjizi. Manhve su često u boji kada su digitalne, ali se štampaju crno-belo.

Iako inspirisan mangama, stil manhve se podosta razlikuje. Tela likova su najčešće crtana realistično, dok su lica stilizovana. Odeća i pozadine su uglavnom veoma detaljno nacrtane. Vebtunovi imaju mogućnosti da pomoću skrolovanja demonstriraju pokrete i protok vremena, ali im je dijalog jednostavniji u poređenju sa štampanim manhvama.

Etimologija

Japanska manga, kineska manhua i korejska manhva su kognati, odnosno imaju isti koren—„man,“ koji se može prevesti kao „improvizovano“ ili „slučajno“ na sva tri jezika. Ostatak reči prevodi se kao „skica,“ te manga, manhua i manhva doslovno znače „improvizovane (slučajne) skice“. Kineska manhua se u 18. veku odnosila na slike crtane mastilom. Tek narednog veka, popularizacijom japanske mange, izraz se počeo odnositi na stripove.

Istorija

Prvi primerak manhve na drvenoj ploči, nepoznati umetnik, 1908.

Prva manhva, koju je ilustrovao umetnik Dojong Li, objavljena je u tada novonastalom korejskom dnevnom listu „Daehanminbo“ 2. juna 1909. godine. U periodu od 1910. do 1945. godine Koreja je bila pod japanskom okupacijom, te se japanski uticaj proširio i na stripove. Reč „manhva“ dobila je maha 1920ih, ali tada su mnogi dnevni listovi bili ugašeni. Stripovi koji su se objavljivali u ovom periodu su uglavnom bili samo za decu.

Osnivanjem Republike Koreje 1948. godine, politčki stripovi su opet počeli da se objavljuju, i to u prvoj stripskoj reviji „Manhva Haengdžin“. Časopis je, međutim, ubrzo ugašen.

Izbijanjem Korejskog rata 1950. godine, stripovi su bili korišćeni kako bi poboljšali moral vojske. Ovo je doprinelo njihovoj popularnosti, i mnogi novi stilovi i žanrovi razvijeni su baš u ovom periodu. Tada su i otvarani manhva-kafići („manhvabang“), što je još više uticalo na njihovu popularnost. To je, međutim, korejskoj vladi privuklo pažnju, i ubrzo su manhve počele da se cenzurišu.

Japanski stripovi i serije su do 1990ih godina bili zabranjeni u Koreji. Stoga, kada je zabrana ukinuta, uticaj japanske mange proširio se na korejske stripove. U tom periodu su manhve takođe počele da se objavljuju u Severnoj Koreji. Ulaskom u 21. vek, manhve su prešle na onlajn izdavaštvo (vebtun), i time se njihov uticaj proširio na zapad.

Manhve prevedene na srpski jezik

• Hero (samo prvi tom)
• ArchLord (samo prvi tom)
• Solo Leveling
• Kopile
• Horizont

Literatura

• Fukushima, Yoshiko (2013). Manga Discourse in Japan Theatre. Routledge. str. 19. ISBN 978-1-136-77273-3. 
• Son Sang-ik (1999). 한국만화통사 1 (General History of Manwha 1) (na jeziku: korejski). Sigongsa. ISBN 89-7259-890-9. 
• Hart, Christopher (2004). Manhwa mania: how to draw Korean comics. New York: Watson-Guptill Publications. ISBN 0-8230-2976-X. 
• Kim Jinsu (2. 6. 2007). „개화기 일제의 시사만화 탄압 (The Japanese oppression on Sisa manhwa)” (na jeziku: korejski). Chammalo. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• 만화 (na jeziku: korejski). Empas/ Encyclopædia Britannica. 
• Rousmaniere, Nicole (2001). Births and Rebirths in Japanese Art : Essays Celebrating the Inauguration of the Sainsbury Institute for the Study of Japanese Arts and Cultures. Hotei Publishing. ISBN 978-90-74822-44-2. 
• „Manhwa” (na jeziku: korejski). Empas/ EncyKorea. 
• Sim Ji-hoon. „Korea Manhwa Museum”. INISteel Webzine (na jeziku: korejski). 
• Onoda, Natsu (2009). God of Comics: Osamu Tezuka and the Creation of Post-World War II Manga. University Press of Mississippi. str. 10. ISBN 978-1-60473-478-2. 
• Petersen, Robert S. (2011). Comics, Manga, and Graphic Novels: A History of Graphic Narratives. ABC-CLIO. ISBN 978-0-313-36330-6. 
• Prohl, Inken; Nelson, John K (2012). Handbook of Contemporary Japanese Religions. BRILL. str. 596. ISBN 978-90-04-23435-2. 
• Sugiyama, Rika (2004). Comic artists — Asia : manga, manhwa, manhua. New York: Harper Design International. ISBN 0-06-058924-8. 
• Thompson, Jason (2007). Manga: The Complete Guide. New York: Ballantine Books. ISBN 978-0-345-48590-8. 
• Webb, Martin (28. 5. 2006). „Manga by any other name is...”. The Japan Times. Pristupljeno 5. 4. 2008. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• "Korean Comics in the U.S., Part 1, Comic-Con International 2004," Jade Magazine.com, septembar 2004.
• "Korean Comics in the U.S., Part 2, Manhwa Sampler," Jade Magazine.com, septembar 2004.
• "Sang-Sun Park, Les Bijoux Comic Artist," Sequential Tart.com, avgust 2004.
• Manhwa site for "Demon Diary" (마왕일기)
• "Infinity Studios and Manhwa," Anime Tourist.com, 16. jun 2004,
• Our Toys, Our Selves: Robot Taekwon V and South Korean Identity Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. mart 2015)
• Cain, Geoffrey. "Will the Internet Kill the Manhwa Star?" The Far Eastern Economic Review, 6. novembar 2009.