Корејски језик

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
корејски језик
한국어, 조선말
韓國語, 朝鮮말
Hangugeo-Chosonmal.svg
Говори се уСеверна Кореја, Јужна Кореја, Кина
РегионКорејско полуострво
Број говорника
77 милона[1] (2010)
алтајски
  • корејски језик
хангул
Званични статус
Службени језик у
 Северна Кореја
 Јужна Кореја
 Кина (Јанбјан и Чангбаи
Признати мањински језик у
РегулишеЈужна Кореја:
Национални институт корејског језика
국립국어원/ 國立國語院 Северна Кореја:
Јежички истраживачки институт друштвених наука
사회과학원 어학연구소
Језички кодови
ISO 639-1ko
ISO 639-2kor
ISO 639-3Разно:
kor – модерни корејски језик
okm – средњи корејски језик
oko – старокорејски језик
{{{mapalt}}}
Мапа корејског језика
{{{mapalt2}}}
Распрострањеност корејског језика

Корејски језик (한국말, хангукмал; 조선말, чосонмал) је званични језик Северне и Јужне Кореје, као и кинеске пограничне префектуре Јанбјан. Овај језик говоре и многи корејски емигранти у Јапану, Русији, САД и другде. Овај језик говори око 80 милиона људи.[2] Име овог језика у Јужној Кореји је хангукмал (кореј. 한국말) или хангугео. У Северној Кореји га називају чосонмал (кореј. 조선말) или чосоно. За писање корејског користи се писмо хангул (40 слова: 19 сугласника, 21 самогласник). Овај систем писања је створио Сенџонг Велики 1446. Постоји и писмо ханџа које је слично кинеском. Оно се данас повремено користи само у Јужној Кореји, и то у комбинацији са хангулом.

Корејски језик је члан корејске језичке фамилије, званични и национални језик обе Кореје, са различитим стандардизованим званичним формама у свакој земљи. Историјски и модерни лингвисти класификују корејски као језички изолат.[3][4][5][6][7][8] Упркос тога он има неколико изумрлих сродника, који заједно са самим корејским и чеџу језиком (који се говори у Чеџу провинцији и сматра донекле особеним) формирају корејску језичку фамилију. Из тога следи да корејски у ствари није изолат, већ члан језичке микрофамилије. Идеја да корејски припада контроверзној алтајској језичкој фамилији је дискредитована академским истраживањима.[9][10] Корејски је аглутинативан у погледу његове морфологије и има устаљен распоред субјекта, објекта и глагола у својој синтакси.

Класификација[уреди]

Класификација корејског језика у систему светских језика је још увек предмет спорења међу филолозима.

Већи број истраживача сматра да је корејски језик посебна грана алтајске језичке групе, попут јапанског језика. Постоје и мишљења да се ради о изолованом језику. Корејски језик има следеће типолошке сличности са алтајским језицима (тунгуски, монголски, турски), које ипак нису докази генетске сродности:

Још значајније су лексичке сличности са алтајским језицима. Међутим, ни само постојање фамилије алтајских језика није универзално прихваћено међу научницима.

Историјски и данас постоји јака структурна веза корејског са јапанским, при чему постоје бројни облици који су по начину творбе и значењу идентични. Ипак, не постоји сличност у лексици. За објашњење овог феномена још не постоје задовољавајуће теорије.

Сличност са кинеским језиком је једино у позајмљеним речима, које су последица културне блискости. Корејски језик нема структурних сличности са сино-тибетанским језицима.

Особине[уреди]

Корејски језик је аглутинативан, попут угро-финских језика. Ред речи у реченици је по шаблону: субјекат-објекат-глагол. У корејском не постоји граматички члан, род ни број. Глаголи се мењају само по лицима. Постоје посебне групе именица и глаголски облици који се користе за учтиво обраћање старијој особи или особи вишег статуса. Поред тога, постоји 7 „нивоа обраћања“ који се односе на јавне наступе, а везани су за формални значај ситуације.

Речник[уреди]

Процењује се да је 60-70% речника у корејском заједничко са кинеским. Неке речи су дошле из монголског (услед инвазије Монгола у 13. веку), а неке из санскрита (због продора будизма у 4. веку). У последње време у корејском језику су се појавиле речи из јапанског језика и из западноевропских језика, посебно енглеског. Корејски језик у Северној Кореји је примио мање ових утицаја.

Систем писања[уреди]

Испод се налази табела симбола корејске абецеде и њихових канонских IPA вредности:

Сугласници
Хангул 한글
RR b d j g pp tt jj kk p t ch k s h ss m n ng r, l
IPA p t t͡ɕ k t͡ɕ͈ t͡ɕʰ s h m n ŋ ɾ, l
Самогласници
Хангул 한글
RR i e oe ae a o u eo eu ui ye yae ya yo yu yeo wi we wae wa wo
IPA i e ø, we ɛ a o u ʌ ɯ ɰi je ja jo ju ɥi, wi we wa

Пример текста[уреди]

Члан 1 Универзалне декларације о људским правима

모든 인간은 태어날 때부터 자유로우며 그 존엄과 권리에 있어 동등하다. 
인간은 천부적으로 이성과 양심을 부여받았으며 서로 형제애의 정신으로 행동하여야 한다.

Референце[уреди]

  1. ^ Корејски језик at Ethnologue (17th ed., 2013)
  2. ^ Summary by language size, table 3 
  3. ^ Song, Jae Jung (2005), The Korean language: structure, use and context, Routledge, стр. 15, ISBN 978-0-415-32802-9 
  4. ^ Campbell, Lyle; Mixco, Mauricio (2007), „Korean, A language isolate”, A Glossary of Historical Linguistics, University of Utah Press, стр. 7, 90—91, »most specialists... no longer believe that the... Altaic groups... are related […] Korean is often said to belong with the Altaic hypothesis, often also with Japanese, though this is not widely supported« .
  5. ^ Dalby, David (1999—2000), The Register of the World's Languages and Speech Communities, Linguasphere Press .
  6. ^ Kim, Nam-Kil (1992), „Korean”, International Encyclopedia of Linguistics, 2, стр. 282—86, »scholars have tried to establish genetic relationships between Korean and other languages and major language families, but with little success« .
  7. ^ Róna-Tas, András (1998), „The Reconstruction of Proto-Turkic and the Genetic Question”, The Turkic Languages, Routledge, стр. 67—80, »[Ramstedt's comparisons of Korean and Altaic] have been heavily criticised in more recent studies, though the idea of a genetic relationship has not been totally abandoned« .
  8. ^ Schönig, Claus (2003), „Turko-Mongolic Relations”, The Mongolic Languages, Routledge, стр. 403—19, »the 'Altaic' languages do not seem to share a common basic vocabulary of the type normally present in cases of genetic relationship« .
  9. ^ Sanchez-Mazas; Blench; Ross; Lin; Pejros, ур. (2008), „Stratification in the peopling of China: how far does the linguistic evidence match genetics and archaeology?”, Human migrations in continental East Asia and Taiwan: genetic, linguistic and archaeological evidence, Taylor & Francis 
  10. ^ Vovin, Alexander. „Korean as a Paleosiberian Language (English version of 원시시베리아 언어로서의 한국어)”. 

Литература[уреди]

  • Argüelles, Alexander, and Jong-Rok Kim (2000). A Historical, Literary and Cultural Approach to the Korean Language. Seoul: Hollym.
  • Argüelles, Alexander, and Jongrok Kim . A Handbook of Korean Verbal Conjugation. Hyattsville, Maryland. Dunwoody Press.2004.
  • Arguelles, Alexander . Korean Newspaper Reader. Hyattsville, Maryland. Dunwoody Press.2007.
  • Arguelles, Alexander . North Korean Reader. Hyattsville, Maryland. Dunwoody Press.2010.
  • Chang, Suk-jin (1996). Korean. Philadelphia: John Benjamins Publishing Company. ISBN 978-1-55619-728-4.  (Volume 4 of the London Oriental and African Language Library).
  • Hulbert, Homer B. (1905). A Comparative Grammar of the Korean Language and the Dravidian Dialects in India. Seoul.
  • Lee, Ki-Moon; Ramsey, S. Robert (2011). A History of the Korean Language. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-66189-8. 
  • Martin, Samuel E. (1966). Lexical Evidence Relating Japanese to Korean. Language 42/2: 185–251.
  • Martin, Samuel E. (1990). Morphological clues to the relationship of Japanese and Korean. In: Philip Baldi (ed.): Linguistic Change and Reconstruction Methodology. Trends in Linguistics: Studies and Monographs 45: 483–509.
  • Martin, Samuel E. (2006). A Reference Grammar of Korean: A Complete Guide to the Grammar and History of the Korean Language – 韓國語文法總監. Tuttle Publishing. ISBN 978-0-8048-3771-2. 
  • Miller, Roy Andrew . Chicago: University of Chicago Press.1971. ISBN 978-0-226-52719-2..
  • Miller, Roy Andrew (1996). Languages and History: Japanese, Korean and Altaic. Oslo: Institute for Comparative Research in Human Culture. ISBN 978-974-8299-69-3. .
  • Ramstedt, G. J. (1928). Remarks on the Korean language. Mémoires de la Société Finno-Oigrienne 58.
  • Rybatzki, Volker . Middle Mongol. In: Juha Janhunen (ed.). London: Routledge.2003. ISBN 978-0-7007-1133-8. стр. 47.–82.
  • Starostin, Sergei A., Anna V. Dybo, and Oleg A. Mudrak Etymological Dictionary of the Altaic Languages, 3 volumes. Leiden: Brill Academic Publishers.2003. ISBN 978-90-04-13153-8..
  • Sohn, H.-M. Cambridge: Cambridge University Press.1999.
  • Sohn, Ho-Min (2006). Korean Language in Culture and Society. Boston: Twayne Publishers. ISBN 978-0-8248-2694-9. 
  • Song, J.-J. (2005). The Korean Language: Structure, Use and Context. London: Routledge.
  • Trask, R. L. (1996). Historical linguistics. Hodder Arnold.
  • Vovin, Alexander (2010). Koreo-Japonica: A Re-evaluation of a Common Genetic Origin. Honolulu: University of Hawai'i Press.
  • Whitman, John B. (1985). The Phonological Basis for the Comparison of Japanese and Korean. Unpublished Harvard University Ph.D. dissertation.

Спољашње везе[уреди]