Marijeta ostrva
.jpg) | |
| Geografija | |
|---|---|
| Ukupno ostrva | 2 |
| Površina | 53,46 km2 |
| Administracija | |
Marijeta ostrva (šp. Islas Marietas), zvanično Nacionalni park Marijeta ostrva su grupa malih nenaseljenih ostrva par kilometara od obale savezne države Najarit, Meksiko. Preciznije rečeno 7,9 km jugozapadno od poluostrva Punta de Mita, a nedaleko od popularnog grada Puerto Valjarte.[1] Marijeta ostrva čine dva mala ostrva Isla Larga kao i Isla Redonda. Zbog svog idiličnog izgleda postali su popularna turistička destinacija, a pažnju turista privlači i obilan morski svet, pošto su ostrva zabranjena za lov i ribolov od strane meksičke vlade.[2] Dubina priobalne vode je oko 20-30 metara.
Geografija[uredi | uredi izvor]
.jpg)
Marijeta ostrva su formirana pre više hiljada godina vulkanskom aktivnošću i potpuno su nenaseljena. Ostrva su na sat vremena vožnje čamcem od najbliže luke Puerto Valjarte i dnevno ih posete na stotine turista. Početkom XX veka ova ostrva su bila predmet vojnih testiranja od strane meksičke vlade upravo zbog nenaseljenosti. Mnoga bombardovanja i eksplozije su uzrokovale nastanak mnogih kratera i stenovitih kreacija, kao i kolaps nekih pećina. Veruje se da je upravo tako nastala i poznata ljubavna plaža.[3] Usled velike medijske pažnje oko ovih ostrva i vapaja ekologa, pre svih Žaka Kustoa, tokom kasnih šezdesetih godina prošlog veka vlada je odlučila da teritoriju proglasi nacionalnim parkom i zaštiti je od lova i ribolova.
Flora i fauna[uredi | uredi izvor]
Na osrtvima žive 44 vrste raznolikih biljaka i životinja. Ovo je dovelo do svrstavanja nacionalnog parka u MAB program Uneska.[4] Mnoge vrste morskih ptica koriste ovu lokaciju kao svoje stanište i mesto za razmnožavanje, kao što je modronoga sula i crvenokljuna tropičarka. Postoje i mnoge vrste korala, a oni sami predstavljaju dom velikom broju grebenskih riba. Takđe se mogu naći delfini, morske raže,hobotnice ali i mnoge tropske ribe.[5] Jegulje i mnoge vrste morskih kornjača naseljavaju grebene i pećine koje se nalaze na ostrvima. Tokom zimskog perioda, usled migracije dolaze grbavi kitovi i oni se mogu izučavati i posmatrati sve do početka proleća.
Turizam[uredi | uredi izvor]
Zaštita vlade je stvorila plodnu podlogu za razvoj morskog ekosistema i popularno je mesto za ronjenje. Čak i tokom turističkih obilazaka, turisti su mogli da izbliza vide kitove, mnoge delfine, morske kornjače i na hiljade tropskih riba. Od Punte de Mite idu čamci za obilazak kroz ostrva da bi turisti videli divlje životinje ovog regiona. Najveću pažnju turista pak privlači čuvena ljubavna plaža. Ona predstavlja ujedno i najveću turističku atrakciju tokom obilaska. Do plaže vodi uzani prolaz dug 25 metara koji je povezuje sa Pacifikom. Posetioci često i otplivaju do skrivene plaže.[6] Studija Gvadalaharskog univerziteta je pokazala da ljubavnu plažu može posetiti 116 posetilaca dnevno, bez opadanja te brojke. Kapacitet celog parka je 625 posetilaca dnevno.[7] Međutim, broj turista koji obilazi je uglavnom tri do četiri puta veći, sa 2500 posetilaca dnevno tokom 2016. godine. Tokom uskršnjih praznika više od 250 brodova je obavilo ture, a neki brodovi mogu prevesti i do 400 putnika. Sve ovo je bilo tokom medijskog promovisanja ostrva u prethodnih par godina. Tokom 2012. godine ostrva je posetilo 27 500 turista, da bi se ta brojka popela do 127 372 2015.[8]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Lokacija”. Islas Marietas Parque Nacional. Arhivirano iz originala 25. 02. 2017. g. Pristupljeno 14. maj 2017.
- ^ „World's most idyllic bomb site: Hidden beach created by giant blast from Mexican government during target practice is now a stunning strip of sand” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 14. maj 2017.
- ^ „Na ovom mestu su pre 100 godina testirane bombe. Danas ono izgleda NEVEROVATNO”. Pristupljeno 14. maj 2017.
- ^ „UNESKO Marijeta ostrva” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 14. maj 2017.
- ^ „Biodiverzitet ostrva” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 14. maj 2017.
- ^ „Ljubavna plaža”. Pristupljeno 14. maj 2017.
- ^ „Menadžni sistem posetilaca nacionalnog parka Marijeta ostrva” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 31. 01. 2017. g. Pristupljeno 14. maj 2017.
- ^ „Problemi životne sredine zatvaraju Marijeta ostrva” (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 09. 08. 2017. g. Pristupljeno 14. maj 2017.