Žak Kusto

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Žak Kusto
Cousteau1972 (cropped).jpg
Datum rođenja(1910-06-11)11. jun 1910.
Mesto rođenjaSaint-André-de-Cubzac
 Francuska
Datum smrti25. jun 1997.(1997-06-25) (87 god.)
Mesto smrtiPariz
 Francuska
Žak Kusto

Žak Iv Kusto (franc. Jacques-Yves Cousteau; 11. jun 191025. jun 1997)[1] bio je francuski okeanograf, naučnik, ekolog, pronalazač i avantursita. Njegova istraživanja velikog plavog inspirisala su mnoge ljude i ostavljala ih bez daha, a njegova inventivnost pomerila je granice ljudskih mogućnosti. Kroz svoje dokumentarce i knjige, Kusto je doprineo shvatanju okeana više nego bilo koja osoba u istoriji. Od 120 dokumentaraca koliko ih je ukupno snimio, najbitniji bio je Podvodni svet Žaka Kustoa (The Undersea World of Jacques Cousteau), televizijska serija-dokumentarac, koja je počela sa emitovanjem krajem 60-ih, i jedna od najpopularnijih serija toga toba.[2]

Detinjstvo i mladost[уреди]

Rođen je 11. junа 1910. godine kao sin Danijela i Elizabet Kusto u malom gradicu Saint-André-de-Cubzac u blizini Bordoa. Bio je bolešljivo dete, sa razvijenim sklonostima prema vodi i prema mašinama. Takođe je bio fasciniran filmovima, kao tinejdžer štedeo je novac i kupio je amatersku kameru. U srednjoj školi bio je dosta problematičan, pa ga je otac poslao u internatsku skolu, posle koje je upisao pomorsku akademiju u brestu. 1933. prikljucio se francuskoj mornarici, gde je i počeo svoja podvodna istraživanja i svoj rad na Akvalangu. Sa 25 godina imao je tešku saobraćajnu nesreću u kojoj je povredio obe ruke. Rehabilitovao se plivanjem na mediteranu, gde mu je jednog dana kolega oficir dao naočare za vodu kako mu so ne bi nagrizala oči. Taj poklon izmenio je Kustoov život. Kada je zaronio video je jedan sasvim novi svet ispod sebe, i rešio je da posveti svoj život deljenju tog sveta sa drugima.

Regulator otvorenog ciklusa[уреди]

Godine 1937. oženio se sa Simon Melor, sa kojom je imao dva sina Žan-Mišela i Filipa. Dve godine kasnije odlazi da se bori u Drugom svetskom ratu, uglavnom kao špijun i dobija nekoliko ordena za hrabrost. Za vreme rata, Kusto je zajedno sa inženjerom Emilom Ganjanom razvio ventil za dostavu vazduha na zahtev, koji je omogućio roniocima da ostanu pod vodom na određenoj dubini. Ovo je bio revolucionarni sistem, jer su pre njega ronioci ronili u atmosferskim odelima sa dovodom vazduha sa površine ili sa aparatima zatvorenog ciklusa na maloj dubini. Kusto i Ganjan su napravili sistem sa regulatorom koji je nezavisno od dubine davao onoliko vazduha koliko je roniocu bilo potrebno i to na zahtev, to jest samo kada ronilac udahne. Prva upotreba ronilačkog regulatora je bila za čišćenje vode od podvodnih mina.

Kalipso[уреди]

Kalipso

Kalipso je bio korveta preuređena u mobilnu laboratoriju za podvodna istraživanja, koja je postala simbol Kustoa i njegovih avantura. Prvobitna namena Kalipsa bila je čišćenje mina za Britanku kraljevsku flotu 1941. Posle rata, poklonjen je francuskoj vladi i postala je linijski brod između Malte i ostrva Gozo; tako je i nazvan po nimfi Kalipso, čije je ostrvo Ogigija mistično povezano sa Gozoom. Godine 1950. irski milioner Tomas Loel Ginis kupio je Kalipso i dao ga Kustou za simboličnu sumu od jednog franka godišnje. Nesrećnim slučajem, potonuo je 1996. u Singapuru, ali je kasnije izvađen.

Filmovi, knjige i borba za životnu sredinu[уреди]

Kako bi finansirao svoja putovanja i približio podvodni svet producirao je mnoge filmove od kojih su Svet tišine (Le monde du silence, 1956) i Svet bez sunca (Le monde sans soleil, 1966) dobili Oskara za najbolje dokumentarce. Od knjiga koje je napisao najpoznatije su „Živo more“ (1963), „Delfini“ (1975) i „Svet okeana“ (1985). Kusto je 1968. dobio ponudu da snimi „Podvodni svet Žaka Kustoa“ i narednih osam godina Kusto radi na seriji upoznavajući ljude sa raznovrsnim bogatstvima podvodnog sveta. Godine 1974. osniva Kustoovo društvo (Cousteau Society) kako bi zaštitio okeanski svet. Danas broj članova te organizacije iznosi preko 300.000. Ronald Regan je odlikovao Kustoa Medaljom slobode 1985. Počasni član Francuske akademije postao je 1987. Umro je 25. juna 1997. i sahranjen je u rodnom gradu na porodičnom groblju.

Bibliografija[уреди]

  • The Silent World (1953, with Frédéric Dumas)
  • Captain Cousteaus Underwater Treasury (1959, with James Dugan)
  • The Living Sea (1963, with James Dugan)
  • World Without Sun (1965)
  • The Undersea Discoveries of Jacques-Yves Cousteau (1970–1975, 8-volumes, with Philippe Diolé)
    • The Shark: Splendid Savage of the Sea (1970)
    • Diving for Sunken Treasure (1971)
    • Life and Death in a Coral Sea (1971)
    • The Whale: Mighty Monarch of the Sea (1972)
    • Octopus and Squid: The Soft Intelligence (1973)
    • Three Adventures: Galápagos, Titicaca, the Blue Holes (1973)
    • Diving Companions: Sea Lion, Elephant Seal, Walrus (1974)
    • Dolphins (1975)
  • The Ocean World of Jacques Cousteau (1973–78, 21 volumes)
    • Oasis in Space (vol 1)
    • The Act of Life (vol 2)
    • Quest for Food (vol 3)
    • Window in the Sea (vol 4)
    • The Art of Motion (vol 5)
    • Attack and Defense (vol 6)
    • Invisible Messages (vol 7)
    • Instinct and Intelligence (vol 8)
    • Pharaohs of the Sea (vol 9)
    • Mammals in the Sea (vol 10)
    • Provinces of the Sea (vol 11)
    • Man Re-Enters Sea (vol 12)
    • A Sea of Legends (vol 13)
    • Adventure of Life (vol 14)
    • Outer and Inner Space (vol 15)
    • The Whitecaps (vol 16)
    • Riches of the Sea (vol 17)
    • Challenges of the Sea (vol 18)
    • The Sea in Danger (vol 19)
    • Guide to the Sea and Index (vol 20)
    • Calypso (1978, vol 21)
  • A Bill of Rights for Future Generations (1979)
  • Life at the Bottom of the World (1980)
  • The Cousteau United States Almanac of the Environment (1981, a.k.a. The Cousteau Almanac of the Environment: An Inventory of Life on a Water Planet)
  • Jacques Cousteau's Calypso (1983, with Alexis Sivirine)
  • Marine Life of the Caribbean (1984, with James Cribb and Thomas H. Suchanek)
  • Jacques Cousteau's Amazon Journey (1984, with Mose Richards)
  • Jacques Cousteau: The Ocean World (1985)
  • The Whale (1987, with Philippe Diolé)
  • Jacques Cousteau: Whales (1988, with Yves Paccalet)
  • The Human, The Orchid and The Octopus (and Susan Schiefelbein, coauthor; Bloomsbury 2007)

Reference[уреди]

  1. ^ „Cousteau Society”. Архивирано из оригинала на датум 25. 1. 2009. Приступљено 12. 9. 2013. 
  2. ^ „Žak - Iv Kusto: Svet tišine, svet bez sunca”. TV Prva. Приступљено 29. 1. 2019. 

Literatura[уреди]

  • Undersea Explorer: The Story of Captain Cousteau (1957) by James Dugan
  • Jacques Cousteau and the Undersea World (2000) by Roger King
  • Jacques-Yves Cousteau: His Story Under the Sea (2002) by John Bankston
  • Jacques Cousteau: A Life Under the Sea (2008) by Kathleen Olmstead

Spoljašnje veze[уреди]