Pređi na sadržaj

Marlen Goris

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Marlen Goris
Marlen_Goris (1982)
Ime po rođenjuMarleen Gorris
Datum rođenja(1948-12-09)9. decembar 1948.
Mesto rođenjaRurmond, Holandija
Državljanstvoholandsko
Zanimanjefilmski režiser, scenarista
DelovanjeAntonijina linija (1995)

Marlen Goris (Rurmond, 9. decembar 1948) holandska je spisateljica i rediteljka. Goris je poznata kao otvorena feministkinja i pobornik gej i lezbejskih pitanja, što se ogleda u velikom delu njenog rada.[1][2] Njen film, Antonijina linija, osvojio je Oskara za najbolji film na stranom jeziku 1995. godine,[3][4] čime je postala prva žena kojoj je dodeljena nagrada u toj kategoriji. Osvojila je 2 nagrade Zlatno tele i dobila je brojne druge nominacije, uključujući jednu za BAFTA nagrade.[5][6]

Mladost[uredi | uredi izvor]

Marlen Goris je rođena 9. decembra 1948. in u Rurmondu u Holandiji.[7] Ona je rođena u protestantskoj porodici iz redova radničke klase u katoličkom južnom delu Holandije. Goris je studirala dramu u zemlji i inostranstvu.[7] Ona je studirala je dramu na Univerzitetu u Amsterdamu i magistrirala dramu na Univerzitetu u Birmingemu, Engleska.

Marlen je počela da radi kao filmska rediteljka bez skoro ikakvog prethodnog iskustva u kinematografiji. Ona je imala povoljan scenarijski i rediteljski debi 1982. godine sa Pitanjem tišine.[7] Holandska vlada je obezbedila sredstva za finansiranje projekta.[8]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Tek kada je imala 30 godina, Goris je počela da piše scenarije. Svoj prvi pokušaj odnela je belgijskoj rediteljki Šantal Akerman, nadajući se da će je zainteresovati da režira to delo. Akerman je, međutim, odgovorila Gorisovoj da će morati sama da snimi film. Ishod, Pitanje tišine (1982), izazvao je značajnu međunarodnu kontroverzu pričajući priču očima psihijatrijske lekarke čiji je posao bio da ispita tri žene koje su spontano ubile muškarca samo zato što je on bio muškarac.[9] Neki su protumačili da je feministička poruka filma prigušeni „ženski bes“[10] i nezadovoljstvo patrijarhalnim sistemom koji je proključao na površinu, dok su drugi tvrdili da je film otišao predaleko i da se ne može shvatiti ozbiljno.[7][11] Film je bio dobro prihvaćen zbog svog kvaliteta, ali je ipak šokirao mnoge koji su ga gledali zbog nedostatka osude ubica.[10][11] Na holandskom filmskom festivalu 1982. nagrađena je Zlatnim teletom za najbolji dugometražni film za Pitanje tišine, podvig koji će ponoviti 1995. osvojivši nagradu za najbolju režiju za svoj dobro poznati film Antonijina linija.[12]

Ubrzo nakon uspeha svog prvog filma, Goris je objavila svoje drugo delo: Polomljena stakla (1984). Taj film ima sličnosti sa Pitanjem tišine u pogledu produkcije i teme, iako su mnogi smatrali da su Razbijena ogledala manje upečatljiva.[13][14][15] Veliki delovi glumačke ekipe i ekipe, uključujući glavne žene, prešli su da rade na ovome sa njom.[15] Film prati dve paralelne radnje. Prva o ženama koje rade u javnoj kući pod nazivom Klub Srećna kuća, i druga o ženi koju je neimenovani muškarac kidnapovao i izgladneo do smrti radi svog zadovoljstva.[16] Film Polomonjena ogledala istražuje žensko gledište i iskustva baš kao i Pitanje tišine, ali ovog puta sa većim fokusom na opresivnu prirodu patrijarhata i dinamiku moći unutar njega.[15] Završetak filma je predočio da je zaštita od ovih moći jedinstvo i solidarnost među ženama,[13][15] iako ovaj sentiment nije odjeknuo kod svih.[14][17] Ona nije snimila sledeći film sve do Poslednjeg ostrva (1990). Film još jednom prikazuje priču o nasilju, u situaciji gde je grupa preživelih u avionskoj nesreći ostala na ostrvu. Muškarci se okreću jedni protiv drugih dok samo dve žene ne ostanu same i nasukane.[14]

Godine 1995, Goris je postigla svoj najveći međunarodni uspeh do sada sa Antonijinom linijom. Sa Vileke van Amelroj u glavnoj ulozi, ova priča o nezavisnoj ženi i njenim ženskim potomcima nije bila tako radikalna kao prethodni rad režisera, iako su se brojni kritičari žalili da su muškarci u filmu prikazani ili kao neefikasni idioti ili kao potencijalni silovatelji. Međutim, kritička podrška filmu je bila ogromna i nagrađen je brojnim međunarodnim nagradama, uključujući Zlatno tele i Oskara za najbolji strani film.[7]

Njen sledeći film bio je Gospođa Dalovej (1997), zasnovan na romanu Virdžinije Vulf, sa glumačkom postavom koja je uključivala Vanesu Redgrejv, Natašu Makelhon i Ruperta Grejvsa. Dobio je niz međunarodnih priznanja, uključujući britansku filmsku nagradu Ivning Standarda.[7] Ovaj film je pratila filmom Lužinova odbrana (2000), zasnovanom na romanu Vladimira Nabokova. Sa Džonom Turturom i Emili Votson u glavnim ulogama, film je priča o ljubavnoj vezi između ekscentričnog šahovskoh šampiona i društvene žene jake volje.[7] Karolina (2003), sa Džulijom Stajls, Širli Maklejn i Alesandro Nivolom u glavnim ulogama, objavljena je direktno za video 2005. godine.

Gorisov film Unutar vihora iz 2009. sa Emili Votson u glavnoj ulozi nije izabran za distribuciju. Prema Votsonovoj, „isporučen je skoro onog dana kada je tržište kraširalo tako da niko ništa nije kupovao.“[18]

Ostavština[uredi | uredi izvor]

Londonski feministički filmski festival je 2012. odabrao Pitanje tišine kao svoj „feministički klasik“ i proslavio ga projekcijom filma povodom 30. godišnjice.[19] Od tada je često prikazivan u Velikoj Britaniji, poslednji put na Univerzitetskom koledžu u Londonu 2019.[20] i na Međunarodnom filmskom festivalu u Lidsu 2023.[21]

Lični život[uredi | uredi izvor]

Marlin Goris se izjasnila kao lezbejka nakon uspeha Antonijine linije.[22] Njen partner, Marija Autehag, radila je u produkciji kao prva pomoćnica reditelja, a Goris ju je spomenula u svom govoru na prijemu Oskara.[22][4]

Filmografija[uredi | uredi izvor]

Film[uredi | uredi izvor]

Godina Naslov Režiser Producent Scenograf Napomene
1982 Pitanje tišine (De stilte rond Christine M.) Da Da Zlatno tele za najbolji film
1984 Polomljena ogledala (Gebroken spiegels) Da Da [23]
1990 Poslednje ostrvo Da Da
1995 Antonijina linija (Antonija) Da Da [24][25][26][27][28]
1997 Gospođa Dalovej Da Ivning Standardova britanska filmska nagrada za najbolji scenario[29][30][31][32]
2000 The Luzhin Defence Da [33]
2003 Karolina Da
2009 Unutar vihora Da [2]

Televizija[uredi | uredi izvor]

Godina Naslov Režiser Producent Scenograf Napomene
1983 De geest van gras (Duh trave) Da TV film
1993 Verhalen van de straat (Ulične priče) Da Da 5 epizoda
2007 L reč Da Epizoda: „Živeći La Vida Loka”
2011 Rembrandt en ik (Rembrant i ja) Da Da Režiser: 4 epizode; scenarista: 1 epizoda

Nagrade i nominacije[uredi | uredi izvor]

Godina Nagrada Kategorija Rad Ishod Napomene
1997 BAFTA Najbolji strani film Antonijina linija Nominacija [5]
1995 Zlatno tele Najbolji režiser dugometražnog filma Antonijina linija Osvojeno [6]
Srebni Hugo, Međunarodni filmski festival u Čikagu Najbolji scenario Osvojeno [34]
Oskar Oskar za najbolji međunarodni film Osvojeno [3]
1982 Zlatno tele Najbolji film Pitanje tišine

(De stilte rond Christine M.)

Osvojeno [6]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Marleen Gorris”. TVGuide.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-12-30. 
  2. ^ a b Scheib, Ronnie (2010-02-09). „Within the Whirlwind”. Variety (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-12-30. 
  3. ^ a b „Academy Awards Database Search Results For "Antonia's Line" | Academy of Motion Picture Arts & Sciences”. awardsdatabase.oscars.org. Pristupljeno 2022-12-30. 
  4. ^ a b „Academy Awards Acceptance Speech Database: Marleen Gorris”. Academy of Motion Picture Arts and Sciences. Pristupljeno 27. 3. 2020. 
  5. ^ a b „BAFTA Awards”. awards.bafta.org. Pristupljeno 2022-12-30. 
  6. ^ a b v „Golden Calves”. Nederlands Film Festival (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 16. 2. 2023. g. Pristupljeno 2022-12-30. 
  7. ^ a b v g d đ e Rebecca Flint Marx (2014). „Marleen Gorris”. Movies & TV Dept. The New York Times. Arhivirano iz originala 5. 9. 2014. g. 
  8. ^ „Marleen Gorris Films | Marleen Gorris Filmography | Marleen Gorris Biography | Marleen Gorris Career | Marleen Gorris Awards”. FilmDirectorsSite.com. 2013. Arhivirano iz originala 22. 6. 2013. g. 
  9. ^ Gorris, Marleen (1982-02-18), De stilte rond Christine M. (Drama), Sigma Film Productions, Pristupljeno 2022-10-02 
  10. ^ a b Jackson, Lynne; Jaehne, Karen (1987). „Eavesdropping On Female Voices: A WHO'S WHO OF CONTEMPORARY WOMEN FILMMAKERS”. Cinéaste. 16 (1/2): 38—43. ISSN 0009-7004. JSTOR 41687513. 
  11. ^ a b Marx, Rick (1. 7. 1983). „Reviews: A Question of Silence”. Boxoffice. 119 (7): 68—69 — preko ProQuest. 
  12. ^ „Personen in de Nederlandse filmsector”. Nederlands Film Festival (na jeziku: holandski). Pristupljeno 2022-10-02. 
  13. ^ a b Humm, Maggie (1997). „Chapter 4 AUTHOR/AUTEUR: FEMINIST LITERARY THEORY AND FEMINIST FILM”. Feminism and Film. Edinburgh University Press. ISBN 978-0-7486-0908-6. JSTOR 10.3366/j.ctvxcrgms. 
  14. ^ a b v Johnson, William (1985). „Review: Broken Mirrors”. Film Quarterly. 39 (1): 43—44. ISSN 0015-1386. JSTOR 1212283. doi:10.2307/1212283. 
  15. ^ a b v g Jubela, Joan. „"Shattering Conclusions: The Films of Marleen Gorris"”. WomaNews. 6 (4). str. 7. 
  16. ^ Gebroken spiegels (1984) - IMDb, Pristupljeno 2022-10-12 
  17. ^ Canby, Vincent (1987-03-04). „FILM: 'BROKEN MIRRORS'”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2022-10-16. 
  18. ^ Rees, Jasper (26. 3. 2011). „Emily Watson: 'I'm a character actor - who gets laid'”. The Daily Telegraph. 
  19. ^ „FEMINIST CLASSIC – A Question of Silence”. Independent Cinema Office (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-23. 
  20. ^ „AS Screening: A Question of Silence by Marlene's Gorris”. University College London (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-23. 
  21. ^ „A Question of Silence”. Leeds Film (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-23. 
  22. ^ a b Redding, Judith M.; Brownworth, Victoria A. (1997). „Marleen Gorris: Uncompromisingly Feminist”. Film Fatales: Independent Women Directors (1st izd.). Seattle, Washington: Seal Press. str. 177. ISBN 1-878067-97-4. 
  23. ^ Canby, Vincent (1987-03-04). „FILM: 'BROKEN MIRRORS'”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2022-12-30. 
  24. ^ Thomas, Kevin (1996-02-02). „'Antonia's Line' Draws on Strength of Family, Women”. Los Angeles Times (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-12-30. 
  25. ^ Variety Staff (1995-01-01). „Antonia's Line”. Variety (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-12-30. 
  26. ^ Maslin, Janet (1996-02-02). „FILM REVIEW;A Line of Strong Women With Faith in Destiny”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2022-12-30. 
  27. ^ „Antonia's Line”. archive.nytimes.com. Pristupljeno 2022-12-30. 
  28. ^ Gates, Anita (2003-03-16). „MOVIES: CRITIC'S CHOICE”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2022-12-30. 
  29. ^ „'Mrs. Dalloway': Truths of All Lives, Comfortable or Not”. archive.nytimes.com. Pristupljeno 2022-12-30. 
  30. ^ „Mrs Dalloway | Film | The Guardian”. www.theguardian.com. Pristupljeno 2022-12-30. 
  31. ^ „A Film of One's Own”. The New Yorker (na jeziku: engleski). 1998-02-09. Pristupljeno 2022-12-30. 
  32. ^ Maslin, Janet (1998-02-20). „FILM REVIEW; Truths of All Lives, Comfortable or Not”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2022-12-30. 
  33. ^ Scott, A. O. (2001-04-20). „FILM REVIEW; A Genius Pulled Apart By Both Love and Chess”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2022-12-30. 
  34. ^ „'MABOROSI' CAPTURES TOP FILM FEST PRIZE”. Chicago Tribune. 27. 10. 1995. Pristupljeno 2022-12-30. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марлен_Горис&oldid=27518899”