Марлен Горис

С Википедије, слободне енциклопедије

Марлен Горис
Марлен_Горис (1982)
Име по рођењуMarleen Gorris
Датум рођења(1948-12-09)9. децембар 1948.
Место рођењаРурмонд, Холандија
Држављанствохоландско
Занимањефилмски режисер, сценариста
ДеловањеАнтонијина линија (1995)

Марлен Горис (Рурмонд, 9. децембар 1948) холандска је списатељица и редитељка. Горис је позната као отворена феминисткиња и поборник геј и лезбејских питања, што се огледа у великом делу њеног рада.[1][2] Њен филм, Антонијина линија, освојио је Оскара за најбољи филм на страном језику 1995. године,[3][4] чиме је постала прва жена којој је додељена награда у тој категорији. Освојила је 2 награде Златно теле и добила је бројне друге номинације, укључујући једну за BAFTA награде.[5][6]

Младост[уреди | уреди извор]

Марлен Горис је рођена 9. децембра 1948. in у Рурмонду у Холандији.[7] Она је рођена у протестантској породици из редова радничке класе у католичком јужном делу Холандије. Горис је студирала драму у земљи и иностранству.[7] Она је студирала је драму на Универзитету у Амстердаму и магистрирала драму на Универзитету у Бирмингему, Енглеска.

Марлен је почела да ради као филмска редитељка без скоро икаквог претходног искуства у кинематографији. Она је имала повољан сценаријски и редитељски деби 1982. године са Питањем тишине.[7] Холандска влада је обезбедила средства за финансирање пројекта.[8]

Каријера[уреди | уреди извор]

Тек када је имала 30 година, Горис је почела да пише сценарије. Свој први покушај однела је белгијској редитељки Шантал Акерман, надајући се да ће је заинтересовати да режира то дело. Акерман је, међутим, одговорила Горисовој да ће морати сама да сними филм. Исход, Питање тишине (1982), изазвао је значајну међународну контроверзу причајући причу очима психијатријске лекарке чији је посао био да испита три жене које су спонтано убиле мушкарца само зато што је он био мушкарац.[9] Неки су протумачили да је феминистичка порука филма пригушени „женски бес“[10] и незадовољство патријархалним системом који је прокључао на површину, док су други тврдили да је филм отишао предалеко и да се не може схватити озбиљно.[7][11] Филм је био добро прихваћен због свог квалитета, али је ипак шокирао многе који су га гледали због недостатка осуде убица.[10][11] На холандском филмском фестивалу 1982. награђена је Златним телетом за најбољи дугометражни филм за Питање тишине, подвиг који ће поновити 1995. освојивши награду за најбољу режију за свој добро познати филм Антонијина линија.[12]

Убрзо након успеха свог првог филма, Горис је објавила своје друго дело: Поломљена стакла (1984). Тај филм има сличности са Питањем тишине у погледу продукције и теме, иако су многи сматрали да су Разбијена огледала мање упечатљива.[13][14][15] Велики делови глумачке екипе и екипе, укључујући главне жене, прешли су да раде на овоме са њом.[15] Филм прати две паралелне радње. Прва о женама које раде у јавној кући под називом Клуб Срећна кућа, и друга о жени коју је неименовани мушкарац киднаповао и изгладнео до смрти ради свог задовољства.[16] Филм Поломоњена огледала истражује женско гледиште и искуства баш као и Питање тишине, али овог пута са већим фокусом на опресивну природу патријархата и динамику моћи унутар њега.[15] Завршетак филма је предочио да је заштита од ових моћи јединство и солидарност међу женама,[13][15] иако овај сентимент није одјекнуо код свих.[14][17] Она није снимила следећи филм све до Последњег острва (1990). Филм још једном приказује причу о насиљу, у ситуацији где је група преживелих у авионској несрећи остала на острву. Мушкарци се окрећу једни против других док само две жене не остану саме и насукане.[14]

Године 1995, Горис је постигла свој највећи међународни успех до сада са Антонијином линијом. Са Вилеке ван Амелрој у главној улози, ова прича о независној жени и њеним женским потомцима није била тако радикална као претходни рад режисера, иако су се бројни критичари жалили да су мушкарци у филму приказани или као неефикасни идиоти или као потенцијални силоватељи. Међутим, критичка подршка филму је била огромна и награђен је бројним међународним наградама, укључујући Златно теле и Оскара за најбољи страни филм.[7]

Њен следећи филм био је Госпођа Даловеј (1997), заснован на роману Вирџиније Вулф, са глумачком поставом која је укључивала Ванесу Редгрејв, Наташу Макелхон и Руперта Грејвса. Добио је низ међународних признања, укључујући британску филмску награду Ивнинг Стандарда.[7] Овај филм је пратила филмом Лужинова одбрана (2000), заснованом на роману Владимира Набокова. Са Џоном Туртуром и Емили Вотсон у главним улогама, филм је прича о љубавној вези између ексцентричног шаховскох шампиона и друштвене жене јаке воље.[7] Каролина (2003), са Џулијом Стајлс, Ширли Маклејн и Алесандро Ниволом у главним улогама, објављена је директно за видео 2005. године.

Горисов филм Унутар вихора из 2009. са Емили Вотсон у главној улози није изабран за дистрибуцију. Према Вотсоновој, „испоручен је скоро оног дана када је тржиште краширало тако да нико ништа није куповао.“[18]

Оставштина[уреди | уреди извор]

Лондонски феминистички филмски фестивал је 2012. одабрао Питање тишине као свој „феминистички класик“ и прославио га пројекцијом филма поводом 30. годишњице.[19] Од тада је често приказиван у Великој Британији, последњи пут на Универзитетском колеџу у Лондону 2019.[20] и на Међународном филмском фестивалу у Лидсу 2023.[21]

Лични живот[уреди | уреди извор]

Марлин Горис се изјаснила као лезбејка након успеха Антонијине линије.[22] Њен партнер, Марија Аутехаг, радила је у продукцији као прва помоћница редитеља, а Горис ју је споменула у свом говору на пријему Оскара.[22][4]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Филм[уреди | уреди извор]

Година Наслов Режисер Продуцент Сценограф Напомене
1982 Питање тишине (De stilte rond Christine M.) Да Да Златно теле за најбољи филм
1984 Поломљена огледала (Gebroken spiegels) Да Да [23]
1990 Последње острво Да Да
1995 Антонијина линија (Антонија) Да Да [24][25][26][27][28]
1997 Госпођа Даловеј Да Ивнинг Стандардова британска филмска награда за најбољи сценарио[29][30][31][32]
2000 The Luzhin Defence Да [33]
2003 Каролина Да
2009 Унутар вихора Да [2]

Телевизија[уреди | уреди извор]

Година Наслов Режисер Продуцент Сценограф Напомене
1983 De geest van gras (Дух траве) Да ТВ филм
1993 Verhalen van de straat (Уличне приче) Да Да 5 епизода
2007 Л реч Да Епизода: „Живећи Ла Вида Лока”
2011 Rembrandt en ik (Рембрант и ја) Да Да Режисер: 4 епизоде; сценариста: 1 епизода

Награде и номинације[уреди | уреди извор]

Година Награда Категорија Рад Исход Напомене
1997 BAFTA Најбољи страни филм Антонијина линија Номинација [5]
1995 Златно теле Најбољи режисер дугометражног филма Антонијина линија Освојено [6]
Сребни Хуго, Међународни филмски фестивал у Чикагу Најбољи сценарио Освојено [34]
Оскар Оскар за најбољи међународни филм Освојено [3]
1982 Златно теле Најбољи филм Питање тишине

(De stilte rond Christine M.)

Освојено [6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Marleen Gorris”. TVGuide.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-30. 
  2. ^ а б Scheib, Ronnie (2010-02-09). „Within the Whirlwind”. Variety (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-30. 
  3. ^ а б „Academy Awards Database Search Results For "Antonia's Line" | Academy of Motion Picture Arts & Sciences”. awardsdatabase.oscars.org. Приступљено 2022-12-30. 
  4. ^ а б „Academy Awards Acceptance Speech Database: Marleen Gorris”. Academy of Motion Picture Arts and Sciences. Приступљено 27. 3. 2020. 
  5. ^ а б „BAFTA Awards”. awards.bafta.org. Приступљено 2022-12-30. 
  6. ^ а б в „Golden Calves”. Nederlands Film Festival (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 16. 2. 2023. г. Приступљено 2022-12-30. 
  7. ^ а б в г д ђ е Rebecca Flint Marx (2014). „Marleen Gorris”. Movies & TV Dept. The New York Times. Архивирано из оригинала 5. 9. 2014. г. 
  8. ^ „Marleen Gorris Films | Marleen Gorris Filmography | Marleen Gorris Biography | Marleen Gorris Career | Marleen Gorris Awards”. FilmDirectorsSite.com. 2013. Архивирано из оригинала 22. 6. 2013. г. 
  9. ^ Gorris, Marleen (1982-02-18), De stilte rond Christine M. (Drama), Sigma Film Productions, Приступљено 2022-10-02 
  10. ^ а б Jackson, Lynne; Jaehne, Karen (1987). „Eavesdropping On Female Voices: A WHO'S WHO OF CONTEMPORARY WOMEN FILMMAKERS”. Cinéaste. 16 (1/2): 38—43. ISSN 0009-7004. JSTOR 41687513. 
  11. ^ а б Marx, Rick (1. 7. 1983). „Reviews: A Question of Silence”. Boxoffice. 119 (7): 68—69 — преко ProQuest. 
  12. ^ „Personen in de Nederlandse filmsector”. Nederlands Film Festival (на језику: холандски). Приступљено 2022-10-02. 
  13. ^ а б Humm, Maggie (1997). „Chapter 4 AUTHOR/AUTEUR: FEMINIST LITERARY THEORY AND FEMINIST FILM”. Feminism and Film. Edinburgh University Press. ISBN 978-0-7486-0908-6. JSTOR 10.3366/j.ctvxcrgms. 
  14. ^ а б в Johnson, William (1985). „Review: Broken Mirrors”. Film Quarterly. 39 (1): 43—44. ISSN 0015-1386. JSTOR 1212283. doi:10.2307/1212283. 
  15. ^ а б в г Jubela, Joan. „"Shattering Conclusions: The Films of Marleen Gorris"”. WomaNews. 6 (4). стр. 7. 
  16. ^ Gebroken spiegels (1984) - IMDb, Приступљено 2022-10-12 
  17. ^ Canby, Vincent (1987-03-04). „FILM: 'BROKEN MIRRORS'”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2022-10-16. 
  18. ^ Rees, Jasper (26. 3. 2011). „Emily Watson: 'I'm a character actor - who gets laid'”. The Daily Telegraph. 
  19. ^ „FEMINIST CLASSIC – A Question of Silence”. Independent Cinema Office (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-23. 
  20. ^ „AS Screening: A Question of Silence by Marlene's Gorris”. University College London (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-23. 
  21. ^ „A Question of Silence”. Leeds Film (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-23. 
  22. ^ а б Redding, Judith M.; Brownworth, Victoria A. (1997). „Marleen Gorris: Uncompromisingly Feminist”. Film Fatales: Independent Women Directors (1st изд.). Seattle, Washington: Seal Press. стр. 177. ISBN 1-878067-97-4. 
  23. ^ Canby, Vincent (1987-03-04). „FILM: 'BROKEN MIRRORS'”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2022-12-30. 
  24. ^ Thomas, Kevin (1996-02-02). „'Antonia's Line' Draws on Strength of Family, Women”. Los Angeles Times (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-30. 
  25. ^ Variety Staff (1995-01-01). „Antonia's Line”. Variety (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-30. 
  26. ^ Maslin, Janet (1996-02-02). „FILM REVIEW;A Line of Strong Women With Faith in Destiny”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2022-12-30. 
  27. ^ „Antonia's Line”. archive.nytimes.com. Приступљено 2022-12-30. 
  28. ^ Gates, Anita (2003-03-16). „MOVIES: CRITIC'S CHOICE”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2022-12-30. 
  29. ^ „'Mrs. Dalloway': Truths of All Lives, Comfortable or Not”. archive.nytimes.com. Приступљено 2022-12-30. 
  30. ^ „Mrs Dalloway | Film | The Guardian”. www.theguardian.com. Приступљено 2022-12-30. 
  31. ^ „A Film of One's Own”. The New Yorker (на језику: енглески). 1998-02-09. Приступљено 2022-12-30. 
  32. ^ Maslin, Janet (1998-02-20). „FILM REVIEW; Truths of All Lives, Comfortable or Not”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2022-12-30. 
  33. ^ Scott, A. O. (2001-04-20). „FILM REVIEW; A Genius Pulled Apart By Both Love and Chess”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2022-12-30. 
  34. ^ „'MABOROSI' CAPTURES TOP FILM FEST PRIZE”. Chicago Tribune. 27. 10. 1995. Приступљено 2022-12-30. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марлен_Горис&oldid=27518899”