Pređi na sadržaj

Martin Kion

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Martin Kion
Lični podaci
Puno ime Martin Rejmond Kion
Datum rođenja (1966-07-24)24. jul 1966.
Mesto rođenja Oksford, Ujedinjeno Kraljevstvo
Visina 1,85
Pozicija Odbrambeni igrač (fudbal)
Juniorska karijera
1980–1984 Arsenal
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
1984–1986
1985
1986–1989
1989–1993
1993–2004
2004–2005
2005
2012		 Arsenal
Brajton i Houv albion
Aston Vila
Everton
Arsenal
Lester Siti
Reding
Vembli		 22
23
112
96
310
17
5
0		 (0)
(1)
(3)
(0)
(4)
(0)
(0)
(0)
Reprezentativna karijera
1987–1988
1991
1992–2002		 Engleska do 21
Engleska B
Engleska		 8
1
43		 (0
(0)
(2))

Martin Rejmond Kion, rođen 24. jula 1966, je engleski fudbalski stručnjak i bivši profesionalni fudbaler koji je igrao kao odbrambeni igrač od 1984. do 2005. godine, posebno u Premijer ligi za FK Arsenal, gde je odigrao preko 400 utakmica za klub i osvojio 10 medalja.

Igrao je i za Brajton i Houv albion, Aston Vilu, Everton, Lester Siti i Reding. Kion je u Engleskoj debitovao 1992. godine protiv Francuske i osvojio 43 titule za nacionalni tim tokom narednih 10 godina, postepeno formirajući poštovano odbrambeno partnerstvo sa saigračem iz Arsenala Tonijem Adamsom i na klupskom i na međunarodnom nivou. Kion je predstavljao Englesku na četiri velika međunarodna fudbalska finala, uključujući svetska prvenstva 1998. i 2002.

Sada je honorarni izviđač i trener Arsenala, kao i stručnjak za BBC i BT Sport. Izašao je iz penzije 2012. godine i nakratko je igrao za Premijer diviziju Kombinovane lige okruga Vembli u FA kupu.

Klupska karijera[uredi | uredi izvor]

Arsenal[uredi | uredi izvor]

Centralni odbrambeni igrač iz Oksforda, Kion je još kao dečak igrao za lokalne ekipe i svoj lokalni gelski fudbalski tim, pre nego što se 1980. pridružio FK Arsenal po ugovoru školarca, iako je profesionalno debitovao na pozajmici u Brajton i Houv albionu 1984. Njegov debi za Arsenal nastupio je 23. novembra 1985. godine, kada je Don Houv još uvek bio njihov menadžer, i remizirali su sa 0:0 sa Vest Bromvič albionom na stadionu Hotorns. Te sezone odigrao je 22 prvenstvene utakmice, uglavnom zajedno sa Tomijem Katonom ili Dejvidom O'Lerijem, ali kada je Džordž Grejam imenovan za menadžera 14. maja 1986. godine, Kion nije bio deo njegovih planova da pokuša da pretvori Arsenal u kandidata za naslov prvaka i 9. juna 1986, i on se pridružio Aston Vili za 200.000 funti.[1]

Aston Vila[uredi | uredi izvor]

Kion je potpisao za Vilu nakon sezone u kojoj su za dlaku izbegli ispadanje u Drugu ligu, četiri godine nakon što su bili pobednici Lige šampiona i pet godina otkako su bili prvaci lige. Menadžer Grejam Tarner bio je pod velikim pritiskom, a nakon što se njihova sumorna forma nastavila u sezoni 1986–87, smenjen je 14. septembra 1986, a nasledio ga je Bili MekNil. Kion se pojavio u 36 ligaških utakmica te sezone, ali nije uspeo da spasi Vilu da završi na dnu Prve divizije i ispadne posle 12 uzastopnih sezona.

Grejam Tejlor je potom stigao na Vila park da nasledi smenjenog MekNila, a Kion je bio itekako deo njegovih planova za obnovu, jer je propustio samo dve ligaške utakmice i postigao tri gola, dok je Vila završila druga u Drugoj ligi i izborila unapređenje u prvu ligu u prvom pokušaju. Kion je pomogao timu da obezbedi svoj vrhunski status sledeće sezone, ali je prodat Evertonu 7. avgusta 1989, neposredno pred početak sezone 1989–90, za naknadu od 750.000 funti.[2]

Everton[uredi | uredi izvor]

Kion je dobro započeo svoju karijeru u Evertonu, a na kraju su bili na vrhu tabele kasno u jesen i bilo je nade da bi mogli osvojiti naslov prvaka, ali njihova forma je popustila nakon Božića i dospeli su samo na šesto mesto. Kion je imao 20 ligaških nastupa u toj kampanji i nešto boljih 24, 1990–91, kada je Harvija u novembru na mestu menadžera zamenio Hauard Kendal. Propustio je samo tri ligaške utakmice u periodu 1991–92, što je donelo još jedan završetak u sredini tabele, a odigrao je još samo 13 ligaških utakmica pre nego što je prihvatio 2 miliona funti za povratak u Arsenal u februaru 1993. [3]

Povratak u Arsenal[uredi | uredi izvor]

Kion se nije pojavio u Arsenalovom istorijskom duplom kupu, FA kupu i Liga kupu 1993. godine. Ipak, uspeo je da ima 16 nastupa u Premijer ligi, igrajući na više pozicija. On i Endi Linigan bili su visokokvalitetni defanzivci koji su se takmičili zajedno sa Stivom Bouldom i kapitenom Tonijem Adamsom u centru jedne od najboljih odbrana engleske lige devedesetih, a Kion je takođe igrao desnog beka, levog beka i u centralnom veznom redu, demonstrirajući svestranost nekoliko sezona.

Kion je propustio Arsenalovo finale Kup pobednika kupova protiv Parme sledeće godine zbog povrede[4] [5] mada je igrao ulogu u ranijim mečevima.[6] Ipak, započeo je finale sledeće sezone kada je Real Saragosa tesno pobedio Arsenal nakon produžetaka.

Retko je propustio utakmicu u prve četiri pune sezone u Hajburiju, a 1996-97, tokom prve sezone Arsena Vengera u klubu, upisao je 28 nastupa kao defanzivni vezni igrač. Sezona se bolno završila kada je slomio rame igrajući za Englesku na Tournoi de France 1997. godine, što ga je isključilo pet meseci. Kao rezultat toga, u dvostrukoj pobedničkoj kampanji 1997–98, 31-godišnji Kion igrao je samo 18 puta u Premijer ligi, u potpunosti angažovan kao centar odbrane. U sezoni je osvojio prva dva glavna trofeja u karijeri nakon više od decenije čekanja.[7]

U narednim sezonama Kion je postao sastavni deo tima Arsena Vengera. U utakmici UEFA Lige šampiona 2000–01 protiv FK Šahtjor Donjeck, Kion je postigao dva nezaboravna gola u poslednjih pet minuta da pomogne Arsenalu da se vrati sa 1:2 i pobedi sa 3:2.[8] Osvojio je drugi dubl sa klubom 2002, i ostao je redovni član prvog tima do kraja sezone 2002–03, kada su Gunners-i osvojili svoj deveti FA kup, ali su izgubili šansu za jedinstveni četvrti dubl zbog kasnijeg gubitka forme u ligi.[9]

Dana 21. septembra 2003, tokom meča Arsenala i Mančester junajteda na Old Trafordu, Mančester Junajtedu je dosuđen penal pri rezultatu 0-0. Nakon što je penal Ruda van Nistelroja pogodio prečku, Kion i Rej Parlor sudarili su se sa Van Nistelrojem, a Kion ga je udario u potiljak. Posle poslednjeg zvižduka, Kion je bio umešan u gužvu nakon meča; naknadno je kažnjen sa 20.000 funti i suspendovan na tri utakmice zbog učešća u onome što je danas poznato kao „Bitka na Old Trafordu“.[10] Arsenal je nastavio da završava sezonu 2003-04 kao neporaženi šampion. Kion je tokom sezone odigrao 10 ligaških nastupa, pre nego što je pušten na slobodan transfer u leto 2004. godine, nakon 11 godina u drugoj šansi u klubu.[11] [12]

Kasnija karijera[uredi | uredi izvor]

Potpisao je za Lester Siti, ali je otišao nakon nepunih šest meseci i potpisao za Reding u januaru 2005. do kraja sezone, nakon čega se povukao.[13] Kao deo publiciteta Kion, kao i niz drugih bivših profesionalnih igrača, pridružio se ne-ligaškom Vembliju kako bi učestvovali u njihovoj borbi za FA kup 2012 –13.[14] [15] Vembli je nokautiran u reprizi protiv Uksbridža nakon što je u prethodnoj rundi pobedio Langford.[16]

Međunarodna karijera[uredi | uredi izvor]

Kion je igrao u omladinskim timovima Engleske do 16 i do 18 godina. Kada se saznalo da je njegova majka Irkinja, a otac Irac Severnjak, Džek Čarlton se pitao da li je spreman da igra za Republiku Irsku, ali Kion je odlučio da predstavlja zemlju svog rođenja. Takođe je imao pravo da igra za Severnu Irsku jer mu je otac bio iz okruga Fermana.[17] U engleskom timu je debitovao 1992. godine protiv Francuske. Povredom Marka Rajta pozvan je u ekipu Engleske za UEFA Euro 1992, i igrao je u sva tri meča Engleske.

Kionov rani uspon u engleski tim pod Grejam Tejlorom nije nastavljen pod Teri Venablesom, koji ga je potpuno ignorisao. Kion je pozvan od strane Glena Hodlea 1997. godine i otišao je na Svetsko prvenstvo 1998, ali nije igrao. Kion je postao regularni igrač Kevina Kigana (kapetan ekipe protiv Finske) i igrao je u dva meča na Euro 2000 u Engleskoj.

U trenutku kada je Sven-Jeran Erikson postao menadžer, Kionova starost je počela da se oseća, iako je otišao na Svetsko prvenstvo 2002, ponovo kao neigrajući član ekipe. Kion se povukao iz međunarodnog fudbala dan nakon izlaska Engleske pobedom Brazila.[18] Ukupno je za Englesku igrao 43 puta, postigavši dva gola.

Menadžment i karijera van fudbala[uredi | uredi izvor]

Kion se pridružio trenerskom štabu Njuberija u avgustu 2005. godine, ali sada trenira u bivšem klubu Arsenalu. Bivši menadžer Arsenala Teri Nil identifikovao ga je kao ključnu figuru iza uspeha Arsenalove neiskusne odbrane „novog izgleda“ (kojoj je tim pribegao nakon stalnih problema sa povredama u sezoni 2005–06).[19] U periodu 2007–08. Kion je takođe honorarno bio trener fudbalskog tima Univerziteta Oksford.[20]

Kion se redovno pojavljuje kao stručnjak u BBC-jevom fudbalskom izveštavanju i Meču dana, kao i u izveštavanju Lige šampiona za irsku TV3. Takođe je radio za ESPN UK tokom Kupa emirata 2011.

Statistika karijere[uredi | uredi izvor]

Klub[uredi | uredi izvor]

Nastupi i golovi po klubovima, sezonama i takmičenjima
Klub Sezona Liga FA kup Liga kup Evropa Ostalo Ukupno
Divizija Utak. Golovi Utak. Golovi Utak. Golovi Utak. Golovi Utak. Golovi Utak. Golovi
Arsenal 1983–84 Prva divizija 0 0 0 0 0 0 — — 0 0
1984–85 Prva divizija 0 0 0 0 0 0 — — 0 0
1985–86 Prva divizija 22 0 5 0 — — — 27 0
Ukupno 22 0 5 0 0 0 — — 27 0
Brajton i Houv albion (pozajmljen) 1984–85 Druga divizija 16 0 — — — — 16 0
1985–86 Druga divizija 7 1 — 2 1 — 2[a] 1 11 3
Ukupno 23 1 — 2 1 — 2 1 27 3
Aston Vila 1986–87 Prva divizija 36 0 2 0 4 0 — 0 0 42 0
1987–88 Druga divizija 42 3 2 0 4 0 — 0 0 48 3
1988–89 Prva divizija 34 0 2 0 4 0 — 2[a] 0 42 0
Total 112 3 6 0 12 0 — 2 0 132 3
Everton 1989–90 Prva divizija 20 0 4 0 2 0 — — 26 0
1990–91 Prva divizija 24 0 5 0 1 0 — 5[a] 0 35 0
1991–92 Prva divizija 39 0 2 0 4 0 — 1[a] 0 46 0
1992–93 Premijer liga 13 0 2 0 4 0 — — 19 0
Total 96 0 13 0 11 0 — 6 0 126 0
Arsenal 1992–93 Premijer liga 16 0 — — — — 16 0
1993–94 Premijer liga 33 0 3 0 3 0 7[b] 0 1[v] 0 47 0
1994–95 Premijer liga 31 1 2 0 5 0 5[b] 0 1[g] 0 44 1
1995–96 Premijer liga 34 0 2 0 5 1 — — 41 1
1996–97 Premijer liga 33 1 3 0 3 0 2[d] 0 — 41 1
1997–98 Premijer liga 18 0 7 0 2 0 0 0 — 27 0
1998–99 Premijer liga 34 1 4 0 0 0 5[đ] 1 1[v] 0 44 2
1999–2000 Premijer liga 27 1 2 0 0 0 9[e] 0 1[v] 0 39 1
2000–01 Premijer liga 28 0 2 0 0 0 9[đ] 2 — 39 2
2001–02 Premijer liga 22 0 4 0 2 0 6[đ] 0 — 34 0
2002–03 Premijer liga 24 0 5 0 0 0 5[đ] 0 1[v] 0 35 0
2003–04 Premijer liga 10 0 1 0 3 0 1[đ] 0 0 0 15 0
Total 310 4 35 0 23 1 49 3 5 0 422 8
Lester Siti 2004–05 Čempionšip 17 0 1 0 0 0 — — 18 0
Reding 2004–05 Čempionšip 5 0 — — — — 5 0
Ukupno u karijeri 585 8 60 0 48 2 49 3 15 1 757 14
  1. ^ a b v g Appearances in Full Members' Cup
  2. ^ a b Appearances in UEFA Cup Winners' Cup
  3. ^ a b v g Appearance in Charity Shield
  4. ^ Appearance in European Super Cup
  5. ^ Appearances in UEFA Cup
  6. ^ a b v g d Appearances in UEFA Champions League
  7. ^ Five appearances in UEFA Champions League, four in UEFA Cup

 

Međunarodna[uredi | uredi izvor]

Nastupi i golovi po nacionalnom timu i godini
Reprezentacija Godina Utakmice Golovi
Engleska [21] 1992 9 1
1993 2 0
1997 4 0
1998 4 0
1999 8 0
2000 9 1
2001 4 0
2002 3 0
Ukupno 43 2

Međunarodni golovi[uredi | uredi izvor]

Rezultat Engleske je naveden prvi, kolona rezultata pokazuje rezultat nakon svakog gola Kiona. [21]
Međunarodni golovi po datumu, mestu, kupu, protivniku, rezultatu i takmičenju
Ne. Datum Mesto održavanja Kup Protivnik Rezultat (pre Kionovog gola) Rezultat

(posle Kionovog gola)

Konkurencija
1 25. marta 1992 Prag, Čehoslovačka 2  Čehoslovačka 2–2 2–2 Prijateljska utakmica
2 3. juna 2000 Nacionalni stadion, Malta 30  Malta 1–0 2–1 Prijateljska utakmica

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Arsenal [22]

Lični život[uredi | uredi izvor]

Keovnov sin, Nil, takođe je fudbaler.[24]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Martin Keown profile - Arsenal FC”. Sporting-heroes.net. Pristupljeno 24. 6. 2010. 
  2. ^ „Martin Keown profile - Aston Villa FC”. Sporting-heroes.net. Pristupljeno 24. 6. 2010. 
  3. ^ „Martin Keown profile - Everton FC”. Sporting-heroes.net. Pristupljeno 24. 6. 2010. 
  4. ^ „UEFA Cup Winners' Cup 1994”. Arhivirano iz originala 26. 5. 2008. g. Pristupljeno 7. 1. 2009. 
  5. ^ „1993/94 Cup Winners' Cup”. Arsenal. 4. 12. 2015. Pristupljeno 12. 4. 2020. 
  6. ^ „Arsenal Appearances 1993/94”. Arhivirano iz originala 17. 09. 2010. g. Pristupljeno 7. 1. 2009. 
  7. ^ „Martin Keown - Arsenal FC - Football-Heroes.net”. Sporting-heroes.net. Pristupljeno 24. 6. 2010. 
  8. ^ „Keown double hands Arsenal late win”. BBC Sport. 20. 9. 2000. Pristupljeno 21. 7. 2016. 
  9. ^ „Martin Keown - Arsenal FC - Football-Heroes.net”. Sporting-heroes.net. Pristupljeno 24. 6. 2010. 
  10. ^ „Arsenal players banned”. BBC Sport. 30. 10. 2003. 
  11. ^ „Martin Kion — mečevi u sezoni 2003/2004”. Soccerbase. Centurycomm. 
  12. ^ „Kanu released by Gunners”. BBC Sport. 12. 6. 2004. 
  13. ^ „Keown begins coaching education”. BBC. Pristupljeno 17. 12. 2013. 
  14. ^ „Terry Venables' Wembley FC recruit former stars for FA Cup”. BBC Sport. 21. 6. 2012. Pristupljeno 22. 6. 2012. 
  15. ^ Gibson, Owen. „Budweiser signs players for Wembley FC to play in FA Cup it sponsors”. The Guardian. Pristupljeno 13. 10. 2017. 
  16. ^ „The website for the English football association, The FA Cup and The England football team - The FA Cup”. The FA. Pristupljeno 2014-02-09. 
  17. ^ Fitzmaurice, Aidan (10. 3. 2015). „Martin Keown's son declares for Republic of Ireland”. Pristupljeno 29. 8. 2019. 
  18. ^ „Keown calls time”. BBC Sport. BBC. 22. 6. 2002. Pristupljeno 15. 11. 2011. 
  19. ^ Mercer, Nathan (16. 5. 2006). „Arsenal's New Guard”. BBC News. Pristupljeno 31. 5. 2006. 
  20. ^ „Blues lose out in tough season opener”. Arhivirano iz originala 15. 7. 2011. g. Pristupljeno 6. 11. 2008. 
  21. ^ a b „Martin Raymond Keown - International Appearances”. The Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. 
  22. ^ „M. Keown: Summary”. Soccerway. Perform Group. Pristupljeno 17. 4. 2018. 
  23. ^ „Martin Keown: Overview”. Premier League. Pristupljeno 17. 4. 2018. 
  24. ^ Fitzmaurice, Aidan (10. 3. 2015). „Martin Keown's son declares for Ireland and says: My dad took plenty of stick for choosing England”. Irish Independent. Dublin. Pristupljeno 24. 3. 2019. 

 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мартин_Кион&oldid=27858286”