Светско првенство у фудбалу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Светско првенство у фудбалу
Организатор ФИФА
Основано 1930. год.; пре 88 година (1930)
Регија Међународно (ФИФА)
Бр. тимова 32
Слична такмичења Куп конфедерација
Тренутни првак Застава Француске Француска
Најуспешнији тим Застава Бразила Бразил (5 титула)
Русија 2018

Светско првенство у фудбалу (енгл. FIFA World Cup), често само Светско првенство (енгл. World Cup), међународно је фудбалско такмичење. Према важећем систему такмичења, на СП 2018. у Русији учествовало је 32 национална тима од којих су најбројније екипе са Европског континента (13 + домаћин), затим из Африке (5), Азије (4,5), Јужне Америке (4,5), северне/централне Америке са Карибима (3,5) и из Аустралије и Океаније (0,5). Коначан број учесника са неких од ових континента се добија кроз разигравање, тзв. бараж. Такмичење се одржава сваке четврте године од првог Светског првенства 1930. године. Једини период у коме се такмичење није одржавало је између 1942. и 1946., због Другог светског рата. Тренутни светски првак је репрезентација Немачке, која је победила на првенству 2014. године.

Тренутни формат такмичења укључује 32 тима који се такмиче на стадионима земље домаћина у периоду од око месец дана. Ова фаза се обично назива завршница Светског првенства (енгл. World Cup Finals). Квалификациона фаза, која траје око 3 године, служи да би одредила који национални тимови ће се придружити тиму домаћина на завршном турниру. До сада је одржан 21 турнир, који су освајали осам селекција. Бразил је победио на рекордних 5 турнира и једини су тим који су учествовали на свим завршницама. Други победници су Италија и Немачка са по 4, Аргентина, Уругвај и Француска са по 2 и Енглеска и Шпанија са по једном титулом.

Светско првенство је најгледанији спортски догађај, са око милијарду људи који су пратили финални меч на Светском првенству 2014. године у Бразилу.[1]

Наредна два Светска првенства ће се одржати у Катару 2022. и у Сједињеним Америчким Државама, Мексику и Канади 2026. године, што ће бити први пут у историји да се Светско првенство одржава у три државе.

Од 1991. године ФИФА организује и Светско првенство у фудбалу за жене сваке четири године.

Историја[уреди]

Пре оснивања светских првенстава постојала су бројна друга међународна такмичења. Прва међународна утакмица имала је пријатељски карактер, а одиграна је у Глазгову 1872. године између домаћина Шкотске и Енглеске.[2] На прву такмичарску међународну утакмицу требало је чекати до 1884., када су се у Белфасту сусреле Ирска и Шкотска на првом издању British Championshipa. У том раздобљу фудбал се веома ретко играо изван Велике Британије и Ирске, али након што се сама игра развила и њена популарност проширила, фудбал је постао демонстрациони спорт на Олимпијским играма 1900. и 1904. године (медаље нису биле додељиване). Већ на Олимпијским играма 1908. године фудбал је службено признат као део програма. Фудбал на олимпијским играма тада је организовао Фудбалски савез Енглеске, а наступ је био дозвољен само аматерима. Велика Британија, коју је тада представљала Фудбалска репрезентација Енглеске, освојила је титулу олимпијских победника 1908., а затим га одбранила 1912 на следећим Олимпијским играма.

После свог оснивања 1904. године, ФИФА је покушала створити међународно такмичење у Швајцaрској 1906. године. Како су то били рани дани међународног фудбала, сама ФИФА је признала да је то такмичење било неуспешно.[3]

Отишло се толико далеко да се ФА куп понекад назива првим светским првенством због тога што су бројне шкотске и велшке екипе играле на највећем енглеском фудбалском такмичењу. Противаргумент овој тези је што се сви ови клубови налазе унутар граница Уједињеног Краљевства.

Како су Олимпијске игре наставиле са праксом дозволе наступа само аматерима, Сер Томас Липтон организује Sir Thomas Lipton Trophy у Торину 1909. године. Његов турнир био је јединствен по томе што је наступао по један клуб из сваке државе која је добила позивницу за наступ, а тај клуб је представљао читаву нацију. Овај турнир такође у појединој литератури добија титулу првог светскога првенства.[4] На њему су наступали најелитнији професионални клубови из Италије, Немачке и Швајцарске, али је Фудбалски савез Енглеске одбио да пошаље професионални тим. Липтон је затим позвао West Auckland Town F.C., аматерски клуб из Дарама са сврхом представљања Енглеске. Уз то што је West Auckland освојио тај турнир, успешно се вратио 1911. године и одбранио титулу, што му је донело трофеј у трајно влaсништво, као што су правила одређивала.[5]

ФИФА се 1914. године, сложила у признавању Олимпијских игара као аматерског светског првенства у фудбалу и прихватила се организације такмичења, што је за последицу имало прво интерконтинентално такмичење; наиме, на Олимпијским играма 1920. у белгијском Антверпену тамичила се и Фудбалска репрезентација Египта уз тринаест европских репрезентација. Златну медаљу освојио је домаћин Фудбалска репрезентација Белгије.[6]

После тога дошло је до вишегодишње доминације Уругваја, који је освојио титуле на Олимпијским играма 1924. и 1928. Након Олимпијских игра 1928. године, ФИФА је коначно одлучила да организује властито фудбалско такмичење независно од Олимпијских игара. Због тога што је већ тада био двоструки светски првак (од 1924. ФИФА је ушла у професионално раздобље) и због обележавања стогодишњице независности државе, ФИФА је прогласила Уругвај домаћином првога светскога првенства.

Прво Светско првенство[уреди]

Стадион Сентенарио, место одржавања првога финала Светских првенстава у Монтевидеу.

На Олимпијским играма 1932. које су се одржале у Лос Анђелесу, фудбал није уврштен у програм такмичења због слабе популарности игре у САД (амерички фудбал је већ тада био веома популаран). ФИФА и Међународни олимпијски комитет нису се успели сложити ни око статуса аматера, што је резултовало избацивањем фудбала са Олимпијских игара.[7] Одлуком да ће Уругвај организовати Светско првенство, појавио се проблем са европским државама које нису хтеле слати своје репрезентације на скупи пут преко Атлантског океана све до два месеца пре почетка такмичења. Ипак, тадашњи председник ФИФА-е, Жил Риме, успео је наговорити Белгију, Француску, Румунију и Југославију да пошаљу своје репрезентације, тако што им је ФИФА финансирала пут. На крају је у завршном турниру учествовало тринаест екипа; седам јужноамеричких, четири европске, те Канада и САД.

Прве две утакмице Светских првенстава одигране су у исто време. Француска је надиграла Мексико резултатом 4:1, док је САД савладала Белгију 3:0. Први гол Светских првенстава дао је Француз Лисјен Лоран. Утакмица за треће место није играна, јер је критеријум био да треће место осваја репрезентација која је у полуфиналу изгубила од победника, а то је Југославија [8]. У финалу је домаћин Уругвај пред 93.000 гледалаца савладао Аргентину резултатом 4:2 (1:2) и тако постао прва репрезентација са титулом Светскога првака.

Остала првенства[уреди]

Проблеми који су захватали ранија светска првенстава били су тешкоће у прелазима између континената и рат. На првенствима 1934. и 1938. ниједна јужноамеричка држава није хтела играти у Европи због већ наведених разлога осим Бразила, који је био једина јужноамеричка репрезентација која је учествовала на оба првенства. Првенства која је требало да се одрже 1942. и 1946. године отказана су због последица која је изазвао Други светски рат.

На првенству у Бразилу 1950. по први пут су се такмичиле британске репрезентације, које су се још 1920. године повукли из ФИФА-е, делом јер нису хтеле играти против репрезентација држава с којима су ратовале, а делом као протест над страним утицајем у фудбалу, .[9] Вратили су се на молбу ФИФА-е 1946. године. На свом другом светском првенству на којему су учествовали (бојкотовали су друго и треће) Уругвај је однео трофеј победника по други пут.

На првенствима између 1934. и 1978. године такмичило се шеснаест репрезентација, осим 1938. када је Аустрија припојена Немачкој и оставила једно место празно, те 1950. када су се Шкоти, Турци и Индијци повукли из такмичења и свели турнир на тринаест екипа, баш као и на првом првенству (Индија се повукла јер њеним играчима није било дозвољено да играју босоноги). Већина репрезентација која су учествовале била је из Европе и Јужне Америке, док су репрезентације из Азије, Северне Америке, Африке и Океаније имале споредне улоге. Све до 1982. године репрезентације које нису биле из Европе или Јужне Америке, а прошле су прва кола турнира, биле су:

  • САД 1930. године у полуфиналу;
  • Куба 1938. године у четвртфиналу;
  • Северна Кореја 1966. године у четвртфиналу;
  • Мексико 1970. године у четвртфиналу.

Године 1982. године извршено је приширење на 24 екипе у завршном турниру, да би се на првенству у Француској 1998. извршило до данас коначно проширење на 32 екипе, отворивши тиме више места за репрезентације из Африке, Азије и Северне Америке за наступ на завршноме турниру. Једини изузетак је Океанија, којој никада није било загрантовано место на завршном турниру. Екипе из ове четири регије остварују већи успех на неколико задњих турнира, пласирајући се у завршни део који се игра по куп систему. као:

  • Мексико 1986. године у четвртфиналу, 1994., 1998. и 2006. године у осмини финала;
  • Мароко 1986. године у четвртфиналу;
  • Камерун 1990. године у четвртфиналу;
  • Нигерија 1994. и 1998. године у осмини финала;
  • Саудијска Арабија 1994. године у осмини финала;
  • САД 1994. године у четвртфиналу, 2002. године у четвртфиналу;
  • Јужна Кореја 2002. године завршила на четвртом мјесту;
  • Сенегал 2002. у четвртфиналу;
  • Јапан 2002. у осмини финала;
  • Аустралија и Гана 2006. у осмини финала.

Ипак, европске и јужноамеричке репрезентације су остале доминантне над репрезентацијама с осталих континената. Тако су на првенству у Немачкој 2006. у четвртфиналу играле репрезентације искључиво с та два континента.

За Првенство у Немачкој 2006. 198 држава се покушало квалификовати за завршни турнир, док ће се рекордних 204 репрезентације, покушати квалификовати на Првенство 2010. у Јужноафричкој Републици. [10]

Пехар[уреди]

Од 1930. до 1970. победнику првенства додељивао се Пехар Жила Римеа, а то име је добио 1946. по ФИФА-ином председнику Жилу Румеу, оснивачу првога Светскога првенства. Пре тога, трофеј се звао једноставно Coupe du Monde. На првенству 1970. године, Бразил је освојио наслов Светског првака трећи пут, што му је дало право доделе пехара у трајно власништво. Пехар је украден 1983. године и до данас нико нема информацију где се налази.[11]

Пехар намењен Светском прваку у фудбалу (FIFA World Cup Trophy)

После 1970. године, ФИФА користи име Пехар Светских првенстава у фудбалу (енгл. FIFA World Cup Trophy), а затим отвара кокурс за дизајнирање новога пехара. Међу 53 представљена модела изабран је онај Италијана Силвија Гацаниге (итал. Silvio Gazzaniga). Пехар је висок 36 центиметара, израђен је од 18-каратнога злата и тежи 6.175 килограма. Подлога се састоји од два слоја полудрагог камења, док су на доњем делу угравиране године одржавања првенстава и њихови победници од 1974. године до данас.

Данас се нови пехар не додељује савезима победничких репрезентација у трајно власништво без обзира на број освојених првенстава, него победник чува пехар до следећег такмичења, а после враћања трофеја додјељује му се само реплика обложена златом на коју има право трајног власништва. Аргентина, Немачка, Италија и Бразил освајале су нове пехаре два пута, а Француска једном. Овај пехар додељиваће се све до првенства 2038. године када ће на дну понестати места за уписивање нових победника.

Резултати[уреди]

Такмичења[уреди]

Година Домаћин Финале Утакмица за треће место
Првак Резултат 2. место 3. место Резултат 4. место
1930.
детаљи
 Уругвај Застава Уругваја Уругвај 4 : 2 Застава Аргентине Аргентина Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Државе n/a[12] Застава Југославије Југославија
1934.
детаљи
Краљевина Италија Италија
Застава Италије Италија
2 : 1 (прод)
Застава Чехословачке Чехословачка

Застава Немачке Немачка
3 : 2
Застава Аустрије Аустрија
1938.
детаљи
 Француска
Застава Италије Италија
4 : 2
Застава Мађарске Мађарска

Застава Бразила Бразил
4 : 2
Застава Шведске Шведска
1942 Није одржано
1946 Није одржано
1950.
детаљи
 Бразил
Застава Уругваја Уругвај
2 : 1
Застава Бразила Бразил

Застава Шведске Шведска
3 : 1
Застава Шпаније Шпанија
1954.
детаљи
 Швајцарска
Застава Немачке Западна Немачка
3 : 2
Застава Мађарске Мађарска

Застава Аустрије Аустрија
3 : 1
Застава Уругваја Уругвај
1958.
детаљи
 Шведска
Застава Бразила Бразил
5 : 2
Застава Шведске Шведска

Застава Француске Француска
6 : 3
Застава Немачке Западна Немачка
1962.
детаљи
 Чиле
Застава Бразила Бразил
3 : 1
Застава Чехословачке Чехословачка

Застава Чилеа Чиле
1 : 0
Застава Југославије Југославија
1966.
детаљи
 Енглеска
Застава Енглеске Енглеска
4 : 2 (прод)
Застава Немачке Западна Немачка

Застава Португалије Португалија
2 : 1
Flag of the Soviet Union.svg Совјетски Савез
1970.
детаљи
 Мексико
Застава Бразила Бразил
4 : 1
Застава Италије Италија

Застава Немачке Западна Немачка
1 : 0
Застава Уругваја Уругвај
1974.
детаљи
 Западна Немачка
Застава Немачке Западна Немачка
2 : 1
Холандија Холандија

Застава Пољске Пољска
1 : 0
Застава Бразила Бразил
1978.
детаљи
 Аргентина
Застава Аргентине Аргентина
3 : 1 (прод)
Холандија Холандија

Застава Бразила Бразил
2 : 1
Застава Италије Италија
1982.
детаљи
 Шпанија
Застава Италије Италија
3 : 1
Застава Немачке Западна Немачка

Застава Пољске Пољска
3 : 2
Застава Француске Француска
1986.
детаљи
 Мексико
Застава Аргентине Аргентина
3 : 2
Застава Немачке Западна Немачка

Застава Француске Француска
4 : 2 (прод)
Застава Белгије Белгија
1990.
детаљи
 Италија
Застава Немачке Западна Немачка
1 : 0
Застава Аргентине Аргентина

Застава Италије Италија
2 : 1
Застава Енглеске Енглеска
1994.
детаљи
 САД
Застава Бразила Бразил
0 : 0
3 : 2 (пен)

Застава Италије Италија

Застава Шведске Шведска
4 : 0
Застава Бугарске Бугарска
1998.
детаљи
 Француска
Застава Француске Француска
3 : 0
Застава Бразила Бразил

Застава Хрватске Хрватска
2 : 1
Холандија Холандија
2002.
детаљи
 Јужна Кореја
и  Јапан

Застава Бразила Бразил
2 : 0
Застава Немачке Немачка

Застава Турске Турска
3 : 2
Застава Јужне Кореје Јужна Кореја
2006.
детаљи
 Немачка
Застава Италије Италија
1 : 1
5 : 3 (пен)

Застава Француске Француска

Застава Немачке Немачка
3 : 1
Застава Португалије Португалија
2010.
детаљи
Јужноафричка Република Јужна Африка
Застава Шпаније Шпанија
1 : 0 (прод)
Холандија Холандија

Застава Немачке Немачка
3 : 2
Застава Уругваја Уругвај
2014.
детаљи
 Бразил
Застава Немачке Немачка
1 : 0 (прод)
Застава Аргентине Аргентина

Холандија Холандија
3 : 0
Застава Бразила Бразил
2018.
детаљи
 Русија
Застава Француске Француска
4 : 2
Застава Хрватске Хрватска

Застава Белгије Белгија
2 : 0
Застава Енглеске Енглеска
2022.
детаљи
 Катар
2026.
детаљи
 Канада
 Мексико
 САД
Напомене:
Бивше репрезентације у курзиву

Успешност репрезентација[уреди]

Пласман Репрезентација Првак 2. место 3. место
3-4 (1950)1
1. Застава Бразила Бразил 5
1958, 1962, 1970, 1994, 2002.
2
1950, 1998.
2
1938, 1978.
2. Застава Немачке Немачка3 4
1954, 1974, 1990, 2014.
4
1966, 1982, 1986, 2002.
4
1934, 1970, 2006, 2010.
3. Застава Италије Италија2 4
1934, 1938, 1982, 2006.
2
1970, 1994.
1
1990.
4. Застава Аргентине Аргентина 2
1978, 1986.
3
1930, 1990, 2014.
 
5. Застава Француске Француска 2
1998, 2018.
1
2006.
2
1958, 1986.
6. Застава Уругваја Уругвај 2
1930, 1950.
   
7. Застава Шпаније Шпанија 1
2010.
  1
1950.
8. Застава Енглеске Енглеска 1
1966.
   
9. Холандија Холандија   3
1974, 1978, 2010.
1
2014.
10. Застава Мађарске Мађарска   2
1938, 1954.
 
11.  Чешка4   2
1934, 1962.
 
12. Застава Шведске Шведска   1
1958.
2
1950, 1994.
13. Застава Хрватске Хрватска   1
2018.
1
1998.
14. Застава Пољске Пољска     2
1974, 1982.
15. Застава Аустрије Аустрија     1
1954.
16. Застава Чилеа Чиле     1
1962.
17. Застава Португалије Португалија     1
1966.
18. Застава Турске Турска     1
2002.
19. Застава Белгије Белгија     1
2018.
Напомене:
Бивше репрезентације у курзиву
1 На Светском првенству 1950. није играно полуфинале и финале, већ су 4 екипе играле у финланој групи по лига систему.
2 Укључује резултате као Краљевина Италија 1934. и 1938. године
3 Укључује резултате као Западна Немачка од 1954. до 1990. године
4 Чешка се сматра од стране ФИФА као наследник резултата репрезентације Чехословачке од 1934. до 1994. године

Референце[уреди]

  1. ^ „Светско првенство 2018. гледало 3,2 милиона људи, финале достигло милијарду”. ФИФА. Приступљено 16. 7. 2018. 
  2. ^ Прва утакмица Фудбалске репрезентације Енглеске, Приступљено 25. 4. 2013.
  3. ^ Како је све то почело – ФИФА-ина службена страница, Приступљено 25. 4. 2013.
  4. ^ 'Прво свјетско првенство у фудбалу' - Sir Thomas Lipton Trophy Архивирано на сајту Wayback Machine (новембар 29, 2003) (на језику: енглески).
  5. ^ Рудари грешком заиграли на првом првенству света и тамо... („Блиц“, 6. фебруар 2015)
  6. ^ Sedme Olimpijske Igre, Antwerp 1920., Приступљено 25. 4. 2013.
  7. ^ Увод у светска фудбалска првенства – BBC-ова службена страница, Приступљено 25. 4. 2013.
  8. ^ Још увек сјаји бронза из Монтевидеа
  9. ^ Шкотска и Светско првенство у фудбалу 1950. године – BBC-ова службена страница, Приступљено 25. 4. 2013.
  10. ^ Рекордне 204 репрезентације у квалификацијама за СП 2010. у ЈАР-у – ФИФА-ина службена страница, Приступљено 25. 4. 2013.
  11. ^ Пехар Жила Римеа – Службена страница ФИФА-e, Приступљено 25. 4. 2013.
  12. ^ На Светском првенству у фудбалу 1930. није играна утакмица за треће место, али ФИФА данас признаје САД за трећепласирану репрезентацију рачунајући однос победа и пораза у току турнира и гол разлику, иако је по тадашњим правилима Југославија освојила треће место јер се гледало ко је у полуфиналу изгубио од победника.

Спољашње везе[уреди]