Пјер Емерик Обамејанг

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Пјер Емерик Обамејанг
1 Pierre-Emerick Aubameyang.jpg
Обамејанг у Арсеналу 2018.
Лични подаци
Пуно име Пјер Емерик Емилијано Франсоа Обамејанг[1]
Надимак Ауба[2][3]
Датум рођења (1989-06-18)18. јун 1989.(30 год.)[4]
Место рођења Лавал, Француска
Висина 1,87 м[4]
Позиција нападач
Клупске информације
Тренутни клуб
Арсенал
Број 14
Јуниорска каријера
1995—1997 АСЛ Исери
1997—1998 Ница
1998—1999 АСЛ Исери
1999—2001 Лавал
2001—2005 Руан
2005—2007 Бастија
2007—2008 Милан
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2008—2011 Милан 0 (0)
2008—2009Дижон 34 (8)
2009—2010Лил 14 (2)
2010—2011Монако 19 (2)
2011Сент Етјен 14 (2)
2011—2013 Сент Етјен 73 (35)
2013—2018 Борусија Дортмунд 144 (98)
2018— Арсенал 61 (40)
Репрезентативна каријера**
2009 Француска до 21 1 (0)
2012 Габон до 23 3 (1)
2009— Габон 63 (25)
* Датум актуелизовања: 9. новембар 2019.
** Датум актуелизовања: 17. новембар 2019.

Пјер Емерик Емилијано Франсоа Обамејанг (франц. Pierre-Emerick Emiliano François Aubameyang; 18. јун 1989) је габонски фудбалер који игра на позицији нападача и тренутно наступа за Арсенал и репрезентацију Габона чији је капитен. Сматра се једним од најбољих нападача на свету. Примарна позиција му је центарфор, али може да игра и као крилни нападач.

Рођен је у Лавалу и потиче из спортске породице — отац Пјер се такође својевремено професионално бавио фудбалом. Након запажене јуниорске каријере провео је пар сезона на позајмицама у Дижону, Лилу, Монаку и Сент Етјену пошто за њега није било места у првом тиму Милана. Најбоље се показао у Сент Етјену за који је потписао уговор 2011. године. Током прве сезоне у француском клубу развио се у опасног играча по гол противника у скоро свакој могућој ситуацији. Сезону је завршио на 4. месту најбољих стрелаца Прве лиге Француске. Наредне сезоне је био доста ефикаснији и постигао 19 голова, а уз то је освојио Лига куп. Нашао се и у тиму сезоне Прве лиге.

Обамејанг је постао тражен играч у Европи након добрих партија у Француској тако да је 2013. године потписао уговор са Борусијом из Дортмунда за 14 милиона евра. Прву сезону у Немачкој завршио је са укупно 48 утакмица и 16 голова и освојеним Суперкупом. Наредне 2014/15. сезоне је освојио још један Суперкуп, а до краја боравка у Дортмунду је освојио и Куп Немачке, постао вицепрвак Бундеслиге и сезоне 2016/17. био најбољи стрелац првенства.

Године 2018. је потписао уговор са Арсеналом у вредности од 56 милиона фунти — најскупљи у историји клуба. У том тренутку је постао најскупљи габонски, а уједно и афрички фудбалер икада. Прву комплетну сезону у Арсеналу завршио је као најбољи стрелац Премијер лиге, а био је један од кључних играча у Арсеналовом успеху када су стигли до финала Лиге Европe.

Иако је у млађим селекцијама одиграо једну утакмицу за Француску, Обамејанг је 2009. године, када је имао 19 година, дебитовао за репрезентацију Габона. Наступао је на три Афричка купа нација и Летњим олимпијским играма 2012. Након добрих партија 2015. године постао је први габонски фудбалер који је освојио награду за најбољег Афричког фудбалера године. За сениорски тим Габона наступао је 61 пут на којима је постигао 25 голова.

Клупска каријера[уреди]

Почеци, јуниорска каријера и Милан[уреди]

Рођен у Лавалу, граду у департману Мајен, Обамејанг је у додир са фудбалом дошао још са две године када је пратио оца фудбалера на утакмице који је тада наступао за Лавал. Прве фудбалске кораке је начинио са пет година када га је деда водио на тренинге.[5] Омладинску каријеру започео је у клубу АСЛ Исери где је провео време од 1995. до 1997. и од 1998. до 1999, са пресеком у Ници у међувремену.[6] Играо је заједно са рођаком и најбољим другом, чији је отац био тренер клуба у којем су играли. Касније је играо за Лавал са којим је играо велики број турнира за омладинце.[5] Играо је још за Руан и Бастију, а након тога је отишао у школу Милана у јануару 2007. године где је постао звучно име након што је са италијанским клубом заузео четврто место на Купу шампиона за младе у Малезији, а притом постигао чак седам голова на шест одиграних утакмица.[7]

Одушевљен сам чињеницом да сам постигао одлучујући гол за победу, али се ипак све своди на моје саиграче који су стварали шансе и додавали сјајне лопте.

— Обамејанг након победе Милана над Арсеналом у 3. колу Купа шампиона за младе.[8]

Био је двоструки стрелац против Бајерна у четвртфиналу,[9] а касније је постигао по један гол у поразу од Јувентуса у полуфиналу[10] и на утакмици за треће место против Фламенга.[11]

Позајмица Дижону[уреди]

Како би стекао потребно искуство за играње у Милану, Обамејанг је послат да игра на позајмици у Дижону на почетку сезоне 2008/09.[12] Свој први лигашки гол за клуб постигао је против Тура 22. августа 2008. године.[13] Два кола касније, на домаћем терену против Монпељеа, постигао је једини гол на утакмици у завршници меча и тако донео минималну победу свом тиму.[14] До краја сезоне постигао је још осам голова, од којих су два били у Лига купу. Добре партије Обамејанга те сезоне су му донеле популарност и могућност да се појави у часопису World Soccer.[15]

Позајмица Лилу[уреди]

Дана 24. јуна 2009. године ФК Лил је објавио да се Обамејанг придружио том тиму на позајмици.[16] Није пружао толико добре партије као у Дижону; постигао је само два гола на 14 утакмица у Лиги, не рачунајући један меч у Лига купу и девет у Лиги Европе. Први гол је постигао у гостима у убедљивој победи против Монака од 4:0,[17][18] а други је био победоносни против Рена, такође у гостима и такође у завршници утакмице.[19] Његове слабе партије показала је и слаба минутажа, јер је од поменутих 14 утакмица био у стартној постави само четири пута.

Позајмица Монаку и Сент Етјену[уреди]

Сезону 2010/11. Обамејанг је започео на позајмици Монаку. Први гол је постигао против Ланса,[20] а већ у следећем колу био је стрелац против Осера за потврду победе од 2:0.[21] Поред одиграних 19 утакмица у Лиги, Обамејанг је за Монако забележио још и наступ у Купу Француске и три наступа у Лига купу где је Монако елиминисан у четвртфиналу од Марсеља.[22]

У јануару 2011. године Обамејанг је отишао на позајмицу Сент Етјену. Дебитовао је против Бреста, а био је стрелац на мечевима против Осера[23] и Сошоа[24] и на тај начин сезону 2010/11. завршио са укупно четири гола и три асистенције. У јулу 2011. године продужена је позајмица на следећу сезону.

Сент Етјен[уреди]

Сезона 2011/12.[уреди]

У децембру 2011. године Обамејанг је потписао уговор за стално са Сент Етјеном.[25] На својој првој утакмици од потписивања уговора постигао је погодак против Бордоа у гостима и тако помогао свом тиму да добије ту утакмицу.[26] У наредна три месеца постигао је још по један гол, а у ремију против Бреста био је стрелац два пута, а за противнички тим је двоструки стрелац био Нулан Ру.[27] Први гол у 2012. години за Обамејанга пао је на мечу против Тулуза који је уједно и донео минималну победу Сент Етјену,[28] а десет дана касније, 22. фебруара 2012. године постигао је свој први хет-трик против Лорјена на домаћем терену.[29][30] На мечу против Каена је био двоструки стрелац, а резултат на том мечу је био 4:1 за Сент Етјен.[31] Већ у наредном колу Обамејанг је још једном био играч који је својим голом одлучио утакмицу, овог пута у 34. колу Француске лиге против бившег клуба Дижона и то у самој завршници првог полувремена.[32] На последње две лигашке утакмице Обамејанг је постигао по гол, иако је обе те утакмице Сент Етјен изгубио резултатом 3:2 од Нансија и Бордоа. Сезону је завршио са 16 постигнутих голова на 36 утакмица и на тај начин делио 4. место листе стрелаца са Лисандром Лопезом. У Лига купу је одиграо две утакмице и на обе био стрелац, прво у трећем колу против Бордоа,[33] а затим и у осмини финала против Лиона када је Сент Етјен и завршио такмичење.[34]

Сезона 2012/13.[уреди]

У новој сезони се први пут уписао у листу стрелаца против Бреста и то са два поготка и на тај начин обезбедио Сент Етјену победу од 4:0 која је уједно била и прва у сезони.[35] У наредном колу је поново постигао гол, други од укупно три који је био сјајан волеј на асистенцију Реноа Коада у рутинској победи над Бастијом од 3:0. Коад је био и стрелац првог гола на том мечу.[36][37] Након поготка против Нансија, Обамејанг је у 8. колу првенства постигао гол против Нансија; тада је Сент Етјен за 25. минута дао четири гола, а последњи је постигао Обамејанг. Он је на истом мечу био и асистент код трећег гола.[38]

Почев од 10. кола везао је три утакмице на којима је био стрелац. Дана 26. октобра 2012. године постигао је први гол на утакмици за Сент Етјен и тада је први пут прославио гол са маском Спајдермена.[39][40] У наредном колу против Париз Сен Жермена ушао је као резервни играч и унео промену на терену. Код првог гола Обамејанг је центрирао у шеснаестерац, лопта се одбила и на тај начин је Мамаду Сако постигао аутогол. Други гол је постигао из контра-напада за победу свог клуба од 2:1, а асистирао му је Алехандро Алонсо. Утакмицу је обележио и оштар старт Златана Ибрахимовића над тадашњим голманом Сент Етјена Стефаном Руфијеом за који је Швеђанин добио црвени картон.[41][42] У 12. колу Прве лиге Француске је још једним голом на крају меча осигурао победу Сент Етјена, овог пута против Трое.[43] Дошао је у центар пажње пред меч са Лионом јер је на загревање на терен изашао у копачкама са Сваровски кристалима.[44]

Други део сезоне започео је на импресиван начин постигавши чак осам голова на седам узастопних утакмица. Против Сошоа је постигао сјајан гол из волеја, а у каснијој фази утакмице је имао шансу за још један гол, али је промашио пенал.[45] У наредном колу против Монпељеа је постигао прелеп гол петом који је касније изгласан за гол месеца.[46][40] Утакмица је завршена убедљивим резултатом 4:1 за Сент Етјен.[47] Обамејанг је против Нансија у гостима на следећој утакмици наставио да се уписује у стрелце, овога пута са два поготка, оба је постигао ван казненог простора. Утакмицу су обележила два црвена картона, Флоран Зит у екипи Нансија и Фабјен Лемоан у екипи Сент Етјена, који је асистирао Обамејангу код његовог првог гола, другог за Сент Етјен на утакмици.[48][49]

Дана 20. априла 2013. године Сент Етјен је победом над Реном освојио Лига куп Француске за сезону 2012/13. и на тај начин је Обамејанг освојио свој први велики трофеј у професиналној фудбалској каријери. Сент Етјен је тако обезбедио 3. коло квалификација за Лигу Европе наредне сезоне.[50] Занимљивост је да су на све три преостале претходне утакмице у такмичењу на којима је Обамејанг играо решене након извођења пенала. До краја сезоне је још био запажен на утакмици против Ајача где је постигао два гола.[51] Сент Етјен је сезону завршио на 5. месту на табели, а Обамејанг се нашао на деоби другог места најбољих стрелаца заједно са Дариом Цвитанићем са постигнутих 19 голова, одмах иза Ибрахимовића. Обамејанг је такође био запажен по броју асистенција — било их је осам током сезоне. Такође био је и у тиму сезоне Прве лиге Француске и добио је награду за најбољег афричког фудбалера Прве лиге Француске.[52]

Борусија Дортмунд[уреди]

Сезона 2013/14: Освојен Суперкуп Немачке[уреди]

Дана 4. јула 2013. године Обамејанг је потписао петогодишњи уговор са Борусијом из Дортмунда[53] и за немачки клуб дебитовао је у Суперкупу Немачке 27. јула када је у 72. минуту заменио Јакуба Блашчиковског. Борусија је победила Бајерн резултатом 4:2, а Обамејанг је асистирао Марку Ројсу приликом постизања четвртог гола.[54] У Бундеслиги је дебитовао 10. августа на импресиван начин — постигао је хет-трик за победу свог тима против Аугзбурга од 4:0. Обамејангу су редом асистирали Шмелцер, Ројс и Левандовски који је и сам постигао гол — четврти на утакмици и то из пенала.[55] Такође је постао први Габонац који је играо у Бундеслиги.[56] Дана 14. септембра постигао је два гола против Хамбургера — оба су била битна јер су доносили резултатску предност Борусији. Борусија је славила на том мечу са 6:2.[57] Обамејанг је први постигао гол и против Шалкеа у 10. колу Бундеслиге, а његов тим је славио као гост са 3:1.[58] У наредном колу је Борусија поново дала 6 голова на једној утакмици, а стрелац последњег је био управо Обамејанг којем је асистирао Левандовски — стрелац хет-трика на мечу.[59] У групној фази Лиге шампиона, дао је гол против Наполија.[60] Први пут је у 2014. години био стрелац на мечу против ФК Ајнтрахт Брауншвајга — постигао је оба гола и тако донео победу својој екипи.[61] Два кола касније, 15. фебруара, још једном је постигао два гола за убедљиву победу над Ајнтрахта.[2]

У Купу Немачке је у току сезоне постигао два гола, први са пенала у продужецима против Минхена 1860,[62] а другим је одвео Борусију у полуфинале.[63] Борусија је у финалу изгубила од Бајерна резултатом и то после продужетака. Обамејанг је на терен ушао у 83. минуту уместо Милоша Јојића.[64] Борусија је сезону завршила на другом месту на табели у Бундеслиги, а Обамејанг је на крају скупио 16 голова на 48 утакмица у свим такмичењима од којих су 13 били лигашки.

Сезона 2014/15: Други Суперкуп Немачке[уреди]

Као и претходне сезоне, Обамејанг је у Суперкупу против Бајерна био један од битнијих играча на терену. Асистирао је Хенриху Мхитарјану приликом постизања првог гола, а други је он сам постигао. Постигнут гол је прославио са маском Спајдермена.[65] На утакмици у Купу Немачке одиграна три дана касније, пружио је још једну невероватну партију са два гола и асистенцијом за победу над Штутгартер кикерсима.[66] Дана 13. септембра је постигао свој први гол у лиги у сезони и донео Борусији прву победу у лиги — 3:1 против Фрајбурга.[67] Три дана касније, дао је гол против будућег клуба Арсенала у победи од 2:0 у групној фази Лиге шампиона.[68] До краја месеца, Обамејанг је био стрелац на две везане утакмице у Бундеслиги, против Штутгарта и Шалкеа, али ни у једној од те две утакмице Борусија није остварила победу.[69][70] На четири утакмице у Бундеслиги у фебруару 2015. године постигао је чак пет голова. Прва од њих је била у гостима против Фрајбурга и тада је Обамејанг наставио серију из првог дела сезоне против тог клуба постигавши два гола.[71] У наредне три утакмице је дао по један гол, и то против Мајнца, Штутгарта и Шалкеа што су уједно биле и четири везане победе за Борусију.[72][73][74]

Дана 21. марта 2015. године донео је победу својој екипи против Хановера.[75] У четвртфиналу Купа Немачке је постигао изједначујући погодак који је меч против Хофенхајма одвео у продужетке. Победу Борусији је у 107. минуту донео Себастијан Кел.[76] Такође и у полуфиналу је Пјер Емерик донео изједначење за одлазак у продужетке и касније пенале где је Борусија славила са два гола из пенала, док играчи Бајерна нису погодили ниједан.[77] Међутим, у финалу Обамејангов гол у 5. минуту није био довољан за освајање титуле у купу јер их је савладао Волфсбург резултатом 3:1.[78]

До краја сезоне Обамејанг је постигао по један гол против Падерборна,[79] Ајнтрахта,[80] Волфсбурга,[81] и Вердер Бремена у последњем колу.[82] Борусија Дортмунд се на крају сезоне нашла на 7. месту на табели,[83] а Обамејанг је сезону завршио са 46 утакмица на којима је постигао 25 голова у свим такмичењима, а у лиги су он и Бас Дост делили 4. место са 13 постигнутих голова у Бундеслиги.

Сезона 2015/16: Вицепрвак Бундеслиге[уреди]

Пред почетак сезоне уместо Јиргена Клопа на место тренера Борусије дошао је Томас Тухел.[84] Дана 31. јула 2015. године Обамејанг је продужио уговор са Борусијом који би важио до 2020. године.

Апсолутно сам одушевљен што ћу наредне године своје каријере провести у Борусији. Осећам се врло срећно у овом клубу и граду. Борусија ми је као друга кућа. Сваки део мене жели да буде овде и никад нисам ни желео да напустим клуб.

— Пјер Емерик Обамејанг приликом потписивања новог уговора са Борусијом.[85]

Први гол у сезони постигао је у 3. колу квалификација за Лигу Европе 6. августа против Волфсбергера. Борусија је ту утакмицу добила са убедљивих 5:0 на домаћем терену након што је у гостима славила минималном победом од 1:0.[86][87] У првом колу Купа Немачке Борусија је победила Кемницер, а Обамејанг је био тај који је начео мрежу противника у 25. минуту.[88] Такође је имао добар почетак и у Бундеслиги где је у убедљивој победи првог кола постигао погодак против Борусије из Менхенгладбаха.[89] Пет дана касније у плеј-офу Лиге Европе, Борусија је одиграла занимљиву утакмицу против норвешког Ода на којој су после само 22 минута губили са 3:0, али су Обамејанг са два и Кагава и Мхитарјан са по једним голом у потпуности преокренули резултат који је на крају гласио 4:3.[90] У Бундеслиги је у августу и септембру био веома ефикасан што се тиче постизања голова. Против Инголштата и Херте је постигао по гол,[91][92] а у следеће две утакмице је постигао три гола — сва три са пенала.[93][94] У ремију од 1:1 против Хофенхајма, Обамејанг је постигао једини гол за Борусију и тако постао први играч у историји Бундеслиге који се уписао у стрелце на првих пест утакмица.[95] Тај рекорд је повећан на осам након два гола против Дармштата[96] и једног у убедљивом поразу од Бајерна,[97] а прекинут након утакмице против Мајнца. Обамејанг се након прекинуте серије више него добро вратио у режим давања голова, пошто је постигао два хет-трика — против азербејџанске Габале у Лиги Европе и Аугзбурга у Бундеслиги три дана касније.[98][99]

Дана 5. новембра постигао је други гол на мечу против Габале, овога пута на Сигнал Идуна парку. Борусија је меч добила са убедљивих 4:0 и већ у четвртом мечу групне фазе обезбедила шеснаестину финала Лиге Европе.[100] Три дана касније је постигао победоносни гол у дербију против Шалкеа и победи од 3:2.[101] Свој нови низ од пет голова на четири везане утакмице комплетирао је голом у поразу од Хамбургера[102] и постигнута два гола над Штутгартом од 4:1.[103] До краја 2015. године био је стрелац на мечу против Франкфурта за победу од 4:1. Гостујући тим је повео голом Александра Мајера у 5. минуту, али је други жути картон који је добио Слободан Медојевић олакшао посао Борусији да се врати у меч.[104] Обамејанг је такође био стрелац у осмини финала Купа Немачке 16. децембра.[105] На половини сезоне, Обамејанг је био најбољи стрелац лиге са 18 голова на 17 мечева.[106]

Почетком године појавиле су се гласине да ће Обамејанг напустити клуб, али су их он и извршни директор Борусије Дортмунд Ханс-Јоаким Вацке демантовали.

Прелазак у Пари Сен Жермен је можда била опција прошле године, али сада није. Немам намеру да се враћам у Француску.

— Пјер Емерик Обамејанг[107]

Дана 30. јануара први пут се уписао у стрелце у 2016. години и то два пута и тако донео победу од 2:0 свом тиму против Инголштата.[108] До свог 30. гола у свим такмичењима у сезони дошао је у четвртфиналу Купа Немачке против Штутгарта где је поред гола забележио и две асистенције — Ројсу и Мхитарјану.[109] У наредна два меча у Бундеслиги постигао је по гол, једини против Бајер Леверкузена и последњи у надокнади меча против Хофенхајма.[110][111] У осмини финала Лиге Европе против Тотенхема Обамејанг је постигао водећи гол.[112] Шест дана аксније у реваншу, Обамејанг је постигао оба гола за Борусију, донео победу од 2:1 на Вајт Харт Лејну и на тај начин одвео свој тим у четвртфинале.[113][114] Тамо их је чекао Ливерпул од којег су после 1:1 у Дортмунду изгубили као гост са 4:3 иако је Обамејанг на том мечу постигао други гол већ у 9. минуту након што је Мхитарјан у 5. сместио лопту у мрежу.[115] На крају сезоне Обамејанг је у Бундеслиги имао 25 голова, по чему се нашао на 2. месту иза Левандовског, а то му је омогућило постизање два гола у два минута у 32. колу против Волфсбурга.[116][117]

Сезона 2016/17: Најбољи стрелац Бундеслиге[уреди]

Обамејанг се у лигашку листу стрелаца уписао већ у 1. колу против Мајнца, и то са два гола — први је постигао главом на асистенцију Андреа Ширлеа, а други из пенала.[118] У септембру 2016. године игра Борусије је била пуна успона и падова. У групној фази Лиге шампиона убедљиво је победила Легију из Варшаве са 6:0, а Обамејанг је био стрелац управо 6. гола за свој тим.[119] Утакмицу су обележили кореографија, али и инциденти које су проузроковали навијачи Легије.[120] Уследила је још једна победа у Бундеслиги и то против Волфсбурга са 5:1, а Обамејанг је тада дао два гола.[121] Три дана касније против Фрајбурга је постигао још један гол и тако се у том тренутку изједначио са Левандовским по броју голова у сезони.[122]

Дана 14. октобра Борусија и Херта су одиграли меч на Сигнал Идуна парку који је завршен резултатом 1:1. Обамејанг је постигао једини гол за свој тим, иако је раније пре њега могао да постигне још два, једна од тих шанси је била „са беле тачке”, али му је Руне Јарштејн одбранио пенал.[123] Четири дана касније, Обамејанг је раним голом обезбедио вођство Борусији у победи над Спортингом у Лиги шампиона.[124] Дана 22. октобра, Обамејанг је први пут носио капитенску траку за Борусију на мечу против Инголштата услед повреде Марсела Шмелцера. Веома узбудљива утакмица на крају је завршена резултатом 3:3, а Обамејанг је и тада успео да се упише у листу стрелаца.[125] У следећем колу Борусија је одиграла меч без голова против Шалкеа и после три узастопна ремија, пала на 6. место на табели.[126] Иако је био стрелац у прве три утакмице групне фазе Лиге шампиона, Обамејанг није био у саставу тима за меч против Спортинга 2. новембра.[127] Испоставило се да је прекршио клупска правила и отпутовао у Милан уместо да остане у Дортмунду. Касније је признао грешку и јавно се извинио због тога.

Већ сам се извинио тренеру и тиму. Морао сам да им помогнем јер заиста постоји добра веза између нас.

— Обамејанг након пропуштене утакмице[128]

Обамејанг се већ у следећем колу одужио тиму постигавши чак четири поготка и асистенцијом за Усмана Дембелеа.[129] Након репрезентативне паузе, Обамејанг је поново заблистао и постигао једини гол у дербију против Бајерна. То је била прва лигашка победа за Борусију у дербију још од априла 2014. године.[130] У 13. колу, 3. децембра, постигао је два гола на утакмици против Борусије Менхенгладбах коју је истоимени тим из Дортмунда добио са 4:1.[131] Четири дана касније против Реала је био стрелац првог гола на мечу који је завршен резултатом 2:2 и којим је Борусија обезбедила место у наредној фази такмичења у Лиги шампиона.[132] И у провм мечу ова два тима у групној фази је виђен исти резултат, а стрелац првог гола за Борусију је и тада био Обамејанг, после грешке Кејлора Наваса.[133] Свој 100. гол за Борусију постигао је на мечу против Хофенхајма завршеним резултатом 2:2.[134]

Почетком године је могући одлазак Обамејанга из клуба поново постао актуелност. Тада су се појавила интересовања из Реал Мадрида и Шангаја СИПГ.[135]

Обамејанг има своју цену, сваки фудбалер има своју цену. Ми не размишљамо о трансферу јер тренутно нема понуда, а ако понуда стигне, сешћемо и разговараћемо о томе. Ипак, ни то не мора да значи да ће он отићи јер има вишегодишњи уговор.

— Ханс-Јоаким Вацке[136]

Први гол у Бундесили у 2017. години дао је против РБ Лајпцига и тај гол је био победоносни пошто је Борусија добила утакмицу са 1:0.[137] На 100. мечу у Бундеслиги за тренера Борусије, Томаса Тухела, Обамејанг је дао два гола. На гостовању против Фрајбурга Борусија је славила са 3:0.[138] Дана 4. марта дао је два гола Бајер Леверкузену за победу од 6:2, а на тој утакмици је другу сезону заредом у Бундеслиги постигао више од 20 голова.[139] Четири дана касније постигао је хет-трик против Бенфике и тако обезбедио четвртфинале Лиге шампиона својој екипи.[140] У 25. колу Обамејанг је поново био човек одлуке на утакмици постигавши победнички гол у 14. минуту утакмице.[141] Сјајну серију од 11 голова на 7 утакмица Обамејанг је завршио голом против Хамбургер у последњем минуту утакмице којим је поставио коначних 3:0 на мечу. Асистирао му је Шинџи Кагава којем је сам Пјер Емерик асистирао за други гол Борусије 11 минута раније.[142]

Дана 22. априла Борусија је савладала Борусију Менхенгладбах са 3:2 у гостима, а један други гол је дао Обамејанг.[143] Четири дана касније, Борусија је преокретом дошла до победе над Бајерном у полуфиналу купа. Занимљиво је то да је Борусија поново победила у гостима истим резултатом и да је поново други гол за екипу из Дортмунда постигао Обамејанг.[144] У 32. колу Борусија је савладала на домаћем терену екипу Хофенхајма и тако се вратила на 3. месот на табели. Други гол за домаћи тим је постигао Обамејанг у 82. минуту утакмице.[145] У претпоследњем колу против Аугзбурга је донео бод,[146] а у последњем колу победу Борусији против Вердер Бремена са два поготка и тако постао најбољи стрелац Бундеслиге са 31 голом, а Борусији осигурао 3. место на табели.[147] У финалу Купа Немачке против Ајнтрахта из Франкфурта Обамејанг је голом из пенала у 67. минуту донео титулу.[148]

Сезона 2017/18: Последњи мечеви у Дортмунду[уреди]

У летњем прелазном року Челси је послао понуду од 78 милиона евра за Обамејанга, али су је челници Борусије одбили.[149][150] На самом почетку сезоне одигран је меч Суперкупа Немачке између Борусије и Бајерна. Иако је Дортмунд имао два пута предност головима Кристијана Пулишића и Обамејанга, на крају је Бајерн освојио титулу након бољег извођења једанаестераца.[151] Обамејанг је постигао трећи гол из пенала за Дортмунд, али је Марк Бартра промашио одлучујући 6. пенал.[152] Недељу дана касније у Купу Немачке, Обамејанг је постигнутим хет-триком постао Борусијин најбољи стрелац странац свих времена.[153] До краја месеца августа постигао је по један гол на мечевима у којима Борусија није примила гол — у гостима Волфсбургу[154] и на домаћем терену против Херте.[155] Обамејанг и Максимилијан Филип су са по два гола донели убедљиву победу од 5:0 Борусији против Келна, а једна гол је дао и Обамејангов будући саиграч у Арсеналу Сократис Папастатопулос.[156] Обамејанг је у 6. колу постигао хет-трик против Борусије Менхенгладбах и тако свом тиму обезбедио победу од 6:1 и 1. место на табели и 3 бода више од Бајерна у том тренутку.[157]

Након низа од 8 утакмица без победе Борусија је пала на 8. место на табели, а њен тренер Петер Бос је суспендовао Обамејанга из тима.[158] Лоши резултати су се наставили и у Лиги шампиона где је у групној фази Борусија забележила два нерешена резултата и четири пораза без иједне добијене утакмице, иако је Обамејанг био стрелац на мечевима против Реала и код куће и у гостима и у међувремену против Тотенхема.[159][160][161] У 13. колу Бундеслиге виђена је веома занимљива утакмица између Борусије Дортмунд и Шалкеа. Борусија је на полувремену водила са 4:0, а резултат на крају утакмице је био 4:4. Обамејанг је поред постигнутог првог поготка на утакмици добио црвени картон због добијања другог жутог.[162] Последњи гол у 2017. години, а касније се испоставило и последњи у Борусији, Обамејанг је постигао из пенала у победи против Хофенхајма.[163]

Арсенал[уреди]

Сезона 2017/18: Прва сезона у Арсеналу[уреди]

Дана 31. јануара 2018. године Обамејанг је потписао за Арсенал за рекордну своту новца клуба од 56 милиона фунти и у том тренутку постао најскупље плаћени афрички фудбалер икада.[164][165] Огамејанг се придружио Арсеналу иако је месец дана раније Евертон понудио 70 милиона евра за њега.[166] Он је у Премијер лиги дебитовао и уједно постигао свој први гол у дресу Арсенала управо против Евертона када је Арсенал славио са 5:1, а Обамејанг је постигао 4. гол успевши да лобује голмана Џордана Пикфорда на асистенцију ранијег саиграча у Борусији из Дортмунда Хенриха Мхитарјана.[167] Први гол у гостима постигао је у поразу од Брајтона од 2:1.[168] Дана 11. марта Обамејанг је постигао гол против Вотфорда на асистенцију Мхитарјана на утакмици коју је Арсенал добио на Емирејтсу са 3:0. Он је такође забележио и прву асистенцију за Арсенал на том мечу управу Мхитарјану.[169]

Дана 1. априла постигао је два поготка против Стоука и тако везао четири победе заредом за Арсенал.[170] Први од њих је био пенал, први за Обамејанга у Арсеналу, а такође је постао и први играч са пет голова на првих шест утакмица за лондонски клуб.[171][172] У наредном колу против Саутхемптона Арсенал је однео победу у узбудљивој утакмици са 3:2, а Обамејанг је дао први гол за свој тим, а асистирао му је Дани Велбек петом.[173] У надокнади меча Мохамед Елнени и Џек Стивенс су добили црвени картон због сукоба међу играчима у којима је учествовао и Џек Вилшир.[174][175] На последњој утакмици Арсена Венгера на Емирејтсу Арсенал је са 5:0 победио Бернли. Обамејанг је на том мечу био веома запажен са два гола и асистенцијом за Алекса Ивобија.[176] Такође је био стрелац у претпоследњем колу у поразу од Лестера[177] и у последњем колу на гостовању против Хадерсфилда када је Арсенал победио са 1:0. Обамејанг је тако завршио сезону са 10 голова и 4 асистенције на 14 премијерлигашких утакмица и такође је био последњи играч који је постигао гол за Арсенал када је Арсен Венгер био тренер клуба.[178]

Сезона 2018/19: Најбољи стрелац Премијер лиге[уреди]

Арсенал је 23. маја 2018. године добио ново тренера Унаија Емерија.[179] То није угрозило Обамејангову позицију у екипи, па је остао стандардни првотимац. Након два уводна пораза од Манчестер Ситија и Челсија, Арсенал је започео победнички низ против Вест Хема,[180] а у следећем колу против Кардифа Обамејанг је постигао свој први гол у сезони на мечу који је Арсенал добио са 3:2. Александар Лаказет је асистирао Обамејангу за леп гол који је на тај начин наставио свој лични рекорд од 76 узастопних голова ван шеснаестерца и 150. гол у лигашком фудбалу.[181] Стрелац провг гола за Арсенал је био Шкодран Мустафи који је прославио гол симболом албанског орла што се сматрало провокацијом.[182] Обамејанг је у Лиги Европе дебитовао против Ворскле када је постигао два гола и тако од почетка сезоне учествовао у постизању 10 голова на 12 утакмица на Емирејтсу.[183] Три дана касније против Евертона постигао је други гол за Арсенал. Месут Озил је додао лопту Арону Ремзију који се саплео и није успео да шутира, па је асистирао Обамејангу који је лако савладао Пикфорда.[184]

У 8. колу против Фулама Арсенал је убедљиво славио са 5:1, а Обамејанг је постигао два гола — први из окрета, а други из контранапада. Асистирали су му Хектор Бељерин и Арон Ремзи.[185] Две недеље касније против Лестера је поново био стрелац два пута и код оба његова гола су изграђене сјајне акције — код прве је Озил додао веома прецизан пас за Бељерина који је асистирао, а друга је била још боља. Озил је пропустио Бељеринов пас Лаказету који му је додао лопту, а немачки фудбалер забележио асистенцију.[186] Након добрих партија и голова, Обамејанг је постигао рекорд по броју минута потребних за гол, тај индекс је био 104,6, најбољи у историји Премијер лиге.[187] Постигао је одлучујући погодак против Борнмута у гостима,[188] а у следећем колу у дербију северног Лондона против Тотенхема дао два гола за победу Арсенала у мечу са два резултатска преокрета. Такође је био асистент код четвртог гола који је постигао Лукас Тореира, свој први у Арсеналу.[189] Арсенал је прекинуо низ од 22 утакмице без пораза у свим такмичењима поразом од Саутхемптона 3:2 у гостима.[190] Арсенал је на победнички колосек вратио Обамејанг са два гола против Бернлија чиме је у том тренутку постао најбољи стрелац Премијер лиге са 12 голова.[191]

Први гол у 2019. години Обамејанг је дао против Фулама. Његов гол у 83. минуту донео је сигурну победу од 4:1, иако је још у првом полувремену утакмице имао више шанси да већ тада постигне гол.[192] Дана 2. марта Арсенал је поново играо дерби против Тотенхема у Премијер лиги. Обамејанг је пропустио шансу да у надокнади меч из пенала донесе победу свом тиму па је резултат меча био 1:1.[193] У наредном колу у још једном дербију и то против Манчестер јунајтеда се искупио и погодио „са беле тачке” у 68. минуту за коначан резултат 2:0 за Арсенал. Тим поготком је Обамејанг постигао 20 голова у сезони за Арсенал у свим такмичењима, што је последњи пут у лондонском клубу урадио Алексис Санчез.[194] Четири дана касније, у мечу осмине финала Лиге Европе, Обамејанг је са два поготка послао Арсенал у четвртфинале победом над Реном од 3:0, иако је прву утакмицу изгубио са 3:1.[195][196] Месец дана касније постигао је једини гол који је донео победу над Вотфордом. Голман Вотфорда Бен Фостер је оклевао са испуцавањем лопте што је казнио Обамејанг поставивши ногу чиме је лопта ушла у мрежу. Само минут касније капитен домаћих Трој Дини је добио црвени картон због ударања Тореире лактом.[197][198]

У мају месецу Обамејанг је дао чак седам голова од којих су три била против Валенсије у полуфиналу Лиге европе уз асистенцију Лаказету код другог гола. То је био његов први хет-трик за у дресу Арсенала и први који је Арсенал постигао у полуфиналима европских такмичења.[199][200] Такође је дао гол у надокнади првог меча против Валенсије.[201] Са два гола Бернлију у последњем колу, Обамејанг је поделио прво место најбољих стрелаца Премијер лиге са Мохамедом Салахом и Садиом Манеом са постигнута 22 гола.[202][203]

Репрезентативна каријера[уреди]

Обамејанг је био позван да наступа за репрезентацију Италије до 19 година након добрих резултата у Дижону. Он је тај позив одбио, а 2009. године је одиграо један меч за репрезентацију Француске до 21 године. То је била пријатељска утакмица против селекције Туниса.[204] Такође је могао да игра и за Шпанију чије држављанство поседује, али је одлучио да игра за Габон јер је његов отац био капитен репрезентације на једном мечу. Ипак, за Обамејанга је касније и даље постојала могућност да игра у Шпанији, поготово јер је помињао „да му је сан да игра у шпанској лиги”.[205][206]

За сениорски тим Габона дебитовао је против Марока у Квалификацијама за СП 2010. и постигао први гол за Габон, а коначни резултат уткамице је био 2:1.[207] До краја 2010. године постигао је по један гол на пријатељским утакмицама против Бенина, Алжира, Тогоа и Сенегала.[208]

Обамејанг је био један од кључних играча Афричког купа нација 2012. са три постигнута гола по чему је био изједначен на првом месту са многим играчима међу којима је био и Дидје Дрогба. Постигао је први гол против Нигера и Марока и једини против Туниса.[209][210][211] Тако је Габон након првог места у групној фази[212] стигао до четвртфинала где је поражен од Малија, а управо је Обамејанг био тај играч који је једини промашио пенал у извођењу истих након продужетака. Такође је на истом мечу погодио стативу и асистирао код гола.[213]

Године 2012. је постигао први олимпијски гол за своју репрезентацију на Летњим олимпијским играма 2012. који се касније испоставио као једини јер је Габон испао у групној фази.[214] У квалификацијама за Афрички куп нација 2013. постигао је гол у поразу од Тогоа од 2:1.[208][a] Наредне године у јуну су уследиле Квалификације за СП 2014. и тада је Обамејанг постигао хет-трик на мечу против Нигера и то сва три гола из пенала.[217] Дао је два гола против Буркине Фасо у квалификацијама за Афрички куп нација 2015,[b] а касније још један против истог противника на завршном турниру истог такмичења. Након што му је голман Жермен Сану одбранио први покушај, Обамејанг је поново стигао до лопте и други пут био прецизан. На тој утакмици Обамејанг је био и капитен Габона.[220][221]

Наредних пет мечева у којима је био стрелац биле су пријатељске утакмице против Малија, Туниса, Сијера Леонеа и две против Судана.[208] На утакмици против Малија је дао два гола — први из пенала, а други из контра-напада неколико минута касније.[222] На Афричком купу нација 2017. дао је оба гола за Габон, оба у ремијима против Гвинеје Бисао и Буркине Фасо.[223][224] Тако је репрезентација која је те године била домаћин такмичења испала још у групној фази. Дана 10. октобра 2019. године дао је једини гол на пријатељској утакмици против Буркине Фасо.[225] Са 25 голова тренутно је најбољи стрелац репрезентације Габона.

Приватни живот[уреди]

Обамејангов отац Пјер је такође био фудбалер и репрезентативан Габона. Такође, његова полубраћа Катилина и Вили се баве фудбалом и заједно су били са Пјер Емериком у Милану док су били омладинци, а са Вилијем је одиграо заједно и неколико утакмица за репрезентацију Габона.

Обамејанг је постао познат по својим прославама голова са разним маскама од којих се најчешће појављивао као Спајдермен,[65] а једном приликом се маскирао у Бетмена док је његов саиграч Марко Ројс био Робин[74][226] Маску Спајдермена је први пут носио у част бившег голмана Сент Етјена Жеремија Жаноа који је на почетку једне утакмице 2005. године носио маску Спајдермена.[227] Обамејанг је први пут то учинио управо на рођендан француског фудбалера, а други пут на рођендан свог сина.[3]

У једном интервјуу је изјавио да је велики љубитељ стрипова.[206]

Статистика каријере[уреди]

Клупска[уреди]

Од 9. новембра 2019.[228]
Клуб Сезона Лига Куп Лига куп Европа Остало Укупно
Дивизија Утакмице Голови Утакмице Голови Утакмице Голови Утакмице Голови Утакмице Голови Утакмице Голови
Милан 2007/08. Серија А 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
Дижон (позајмица) 2008/09. Друга лига Француске 34 8 4 2 1 0 39 10
Лил (позајмица) 2009/10. Прва лига Француске 14 2 0 0 1 0 9[c] 0 24 2
Монако (позајмица) 2010/11. 19 2 1 0 3 0 23 2
Сент Етјен 2010/11. 14 2 14 2
2011/12. 36 16 0 0 2 2 38 18
2012/13. 37 19 4 2 4 0 45 21
Укупно 87 37 4 2 6 2 97 41
Борусија Дортмунд 2013/14. Бундеслига 32 13 6 2 9[d] 1 1[e] 0 48 16
2014/15. 33 16 4 5 8[d] 3 1[e] 1 46 25
2015/16. 31 25 4 3 14[c] 11 49 39
2016/17. 32 31 4 2 9[d] 7 1[e] 0 46 40
2017/18. 16 13 1 3 6[d] 4 1[e] 1 24 21
Укупно 144 98 19 15 46 26 4 2 213 141
Арсенал 2017/18. Премијер лига 13 10 1 0 14 10
2018/19. 36 22 1 1 2 0 12[c] 8 51 31
2019/20. 12 8 0 0 0 0 2[c] 1 14 9
Укупно 61 40 1 1 3 0 14 9 0 0 79 50
Укупно у каријери 359 187 29 20 14 2 69 35 4 2 475 246

Репрезентативна[уреди]

Од 17. новембра 2019.[229][230]
Габон
Година Утакмице Голови
2009 7 2
2010 10 3
2011 5 0
2012 8 4
2013 4 3
2014 4 2
2015 10 5
2016 4 2
2017 4 2
2018 2 1
2019 5 1
Укупно 63 25

Напомене[уреди]

  1. ^ Неки извори наводе да је гол постигао Данијел Кузен.[215][216]
  2. ^ На званичном сајту Афричке фудбалске конфедерације пише да је први гол Обамејанг постигао у 68. минуту,[218] док неки извори наводе 70. минут.[219]
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Наступи у УЕФА Лиги Европе
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Наступи у УЕФА Лиги шампиона
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 Наступи у Суперкупу Немачке

Референце[уреди]

  1. ^ „Pierre-Emerick Aubameyang: 10 things on the Borussia Dortmund and Gabon star”. Bundesliga. 
  2. 2,0 2,1 „Borussia Dortmund 4-0 Eintracht Frankfurt: Auba double secures straightforward success”. Goal.com. 
  3. 3,0 3,1 Brumsack, Nik (24. 4. 2018). „Auba - The story of the Spiderman mask”. www.arsenal.com (на језику: енглески). 
  4. 4,0 4,1 „Pierre-Emerick Aubameyang: Overview”. Premier League. 
  5. 5,0 5,1 „Aubameyang, une star « made in Laval »”. Edition du soir Ouest France (на језику: француски). 
  6. ^ „Joueur - Pierre-Emerick AUBAMEYANG”. www.fff.fr (на језику: француски). 
  7. ^ „Champions Youth Cup 2007 (Malaysia)”. www.rsssf.com. 
  8. ^ „Flamengo and AC Milan end group matches on a high”. Champions Youth Cup. Архивирано из оригинала на датум 14. 11. 2007. 
  9. ^ „Aubemayang fires AC Milan into the semis”. Champions Youth Cup. Архивирано из оригинала на датум 12. 12. 2007. 
  10. ^ „Hewson sets up Man United for final date against Juventus”. Champions Youth Cup. Архивирано из оригинала на датум 12. 12. 2007. 
  11. ^ „Brandy clinches inaugural Champions Youth Cup title for Manchester United”. Champions Youth Cup. Архивирано из оригинала на датум 12. 12. 2007. 
  12. ^ „AC Milan, Aubameyang to Dijon”. TransferMarketWeb. 21. 6. 2008. 
  13. ^ „Dijon vs. Tours - 22 August 2008”. Soccerway. 
  14. ^ „Dijon vs. Montpellier - 12 September 2008”. Soccerway. 
  15. ^ Gleeson, Mark (лето 2009). „Talent Scout: Tomorrow's Stars Today”. World Soccer. IPC Media. стр. 75. 
  16. ^ „Pierre-Emerick Aubameyang rejoint le LOSC !” (на језику: француски). losc.fr. 24. 6. 2009. Архивирано из оригинала на датум 27. 6. 2009. 
  17. ^ „Monaco vs. Lille - 13 December 2009”. Soccerway. 
  18. ^ „Monaco-Lille (0-4), 13 décembre 2009”. Youtube (на језику: енглески). 
  19. ^ „Rennes vs. Lille - 21 February 2010”. Soccerway. 
  20. ^ „RC Lens 2 - 2 Monaco - Match Report & Highlights”. SkySports (на језику: енглески). 
  21. ^ „Monaco 2 - 0 Auxerre - Match Report & Highlights”. SkySports (на језику: енглески). 
  22. ^ „Marseille 2-1 Monaco en 2010/2011 - Fiche du match (Coupe de la Ligue - 1/4)”. OhaiMe-Passion.com (на језику: француски). 
  23. ^ „Auxerre vs. Saint-Etienne - 9 April 2011”. Soccerway. 
  24. ^ „Sochaux vs. Saint-Etienne - 21 May 2011”. Soccerway. 
  25. ^ „Permanent St Etienne move delights Aubameyang”. BBC Sport. 26. 12. 2011. 
  26. ^ „LIVE Girondins de Bordeaux - AS Saint-Etienne - Ligue 1 - 7 August 2011”. Eurosport. 7. 8. 2011. 
  27. ^ „Brest 2-2 Saint-Étienne :: Ligue 1 2011/2012 :: Détails du jeu ::”. www.leballonrond.fr (на језику: француски). 
  28. ^ „Toulouse vs. Saint-Etienne”. ESPN.com (на језику: енглески). 
  29. ^ „Aubameyang treble maintains St Etienne hot streak”. Ahram Online (на језику: енглески). 22. 2. 2012. 
  30. ^ „AS Saint-Etienne - FC Lorient (4-2)”. new.lfp.fr (на језику: француски). 
  31. ^ „Caen - St-Etienne 1-4”. racingstub.com (на језику: француски). 
  32. ^ „AS Saint-Étienne - Dijon FCO 1:0 (Ligue 1 2011/2012, 34. Round)”. worldfootball.net (на језику: енглески). 
  33. ^ „AS Saint-Etienne - Girondins de Bordeaux (3-1)”. lfp.fr (на језику: француски). 
  34. ^ „AS Saint-Etienne - Olympique Lyonnais (1-2)”. lfp.fr (на језику: француски). 
  35. ^ „Result: St Etienne 4-0 Brest”. Sports Mole. 
  36. ^ „SC Bastia - AS Saint-Etienne (0-3) - Le résumé (SCB - ASSE) / 2012-13”. Youtube (на језику: енглески). 
  37. ^ „Three and easy for St Etienne”. Sky Sports (на језику: енглески). 
  38. ^ „Saint-Etienne vs. AS Nancy Lorraine”. ESPN.com (на језику: енглески). 
  39. ^ „Goal Pierre-Emerick AUBAMEYANG (22') - AS Saint-Etienne - Stade Rennais FC (2-0) / 2012-13”. Youtube (на језику: енглески). 
  40. 40,0 40,1 Williams, Tom (30. 11. 2018). „Green Machine: The Story of Pierre-Emerick Aubameyang's Saint-Etienne Rebirth”. Bleacher Report (на језику: енглески). 
  41. ^ „Paris Saint-Germain - AS Saint-Etienne (1-2) - Highlights (PSG - ASSE) / 2012-13”. Youtube (на језику: енглески). 
  42. ^ „Paris Saint-Germain - AS Saint-Étienne 1:2 (Ligue 1 2012/2013, 11. Round)”. worldfootball.net (на језику: енглески). 
  43. ^ „Team News: Saint-Etienne vs. Troyes”. Sports Mole. 
  44. ^ „Pierre-Emerick Aubameyang warms up for Saint-Etienne in £2,500 crystal Nike boots”. Daily Mail Online. 12. 12. 2012. 
  45. ^ „FC Sochaux-Montbéliard - AS Saint-Etienne (1-2) - Highlights (FCSM - ASSE) / 2012-13”. Youtube (на језику: енглески). 
  46. ^ „AS Saint-Etienne - Montpellier Hérault SC (4-1) - Highlights (ASSE - MHSC) / 2012-13”. Youtube (на језику: енглески). 
  47. ^ „Saint-Etienne vs. Montpellier - 9 February 2013”. Soccerway. 
  48. ^ „Nancy vs. Saint-Etienne - 23 February 2013”. Soccerway. 
  49. ^ „AS Nancy-Lorraine - AS Saint-Etienne (0-3) - Highlights (ASNL - ASSE) / 2012-13”. Youtube (на језику: енглески). 
  50. ^ „Coupe de la Ligue : Saint-Etienne bat Rennes en finale”. MYTF1 (на језику: француски). 20. 4. 2013. 
  51. ^ „St Etienne thump Ajaccio”. Sky Sports (на језику: енглески). 
  52. ^ „Aubameyang wins best African player in France award”. BBC Sport. 14. 5. 2013. 
  53. ^ „Borussia Dortmund sign Pierre-Emerick Aubameyang from St-Etienne”. The Guardian. 4. 7. 2013. 
  54. ^ „Borussia Dortmund 4 Bayern Munich 2: Revenge for Klopp as Reus double earns Super Cup victory in repeat of Champions League final”. Daily Mail Online. 27. 7. 2013. 
  55. ^ „E, to je fudbal: 22 gola u Bundesligi, Borusijin debitant postigao het-trik”. Blic.rs (на језику: српски). 10. 8. 2013. 
  56. ^ „Aubameyang hat-trick has Dortmund flying”. Bundesliga.de. Архивирано из оригинала на датум 13. 8. 2013. 
  57. ^ „Borussia Dortmund 6-2 Hamburg: Lewandowski & Aubameyang destroy visitors”. Goal.com. 
  58. ^ „FC Schalke 04 - Borussia Dortmund, 1:3, Bundesliga 2013/14 10. Spieltag”. DFB Datencenter (на језику: немачки). 
  59. ^ „Borussia Dortmund 6-1 Stuttgart”. BBC Sport. 1. 11. 2013. 
  60. ^ „Champions League: Dortmund beat Napoli 3-1 to maintain hopes of reaching the last 16”. Sky Sports (на језику: енглески). 26. 11. 2013. 
  61. ^ „Eintracht Braunschweig - Borussia Dortmund, 1:2, Bundesliga 2013/14 19. Spieltag”. DFB Datencenter (на језику: немачки). 
  62. ^ „Aubameyang bricht das Bollwerk”. kicker (на језику: немачки). 
  63. ^ „Kopfball Kehl, Kopfball Aubameyang: Halbfinale!”. kicker (на језику: немачки). 
  64. ^ „Spieltag”. DFB - Deutscher Fußball-Bund e.V. (на језику: немачки). 10. 5. 2014. 
  65. 65,0 65,1 „German Supercup: Borussia Dortmund 2–0 Bayern Munich”. BBC Sport. 13. 8. 2014. 
  66. ^ „Aubameyang packt auch ohne Spider-Man doppelt zu”. Kicker (на језику: немачки). 16. 8. 2014. 
  67. ^ „Rückkehrer Kagawa schlägt voll ein”. Kicker (на језику: немачки). 13. 9. 2014. 
  68. ^ „Arsenal's Champions League Group D campaign got off to a poor start as Borussia Dortmund scored either side of half-time to secure a deserved victory.”. BBC Sport. 16. 9. 2014. 
  69. ^ „Dortmund battle back”. Sky Sports (на језику: енглески). 
  70. ^ „Schalke 04 surprise Borussia Dortmund in 2-1 Ruhr derby win”. ESPN.com (на језику: енглески). 27. 9. 2014. 
  71. ^ „Sport-Club Freiburg 0-3 Borussia Dortmund”. BBC Sport. 7. 2. 2015. 
  72. ^ „Borussia Dortmund 4-2 1. FSV Mainz 05”. BBC Sport. 14. 2. 2015. 
  73. ^ „VfB Stuttgart vs. Borussia Dortmund - Football Match Report - February 20, 2015”. ESPN.com (на језику: енглески). 
  74. 74,0 74,1 „Borussia Dortmund 3-0 FC Schalke 04”. BBC Sport. 28. 2. 2015. 
  75. ^ „Hannover 96 2-3 Borussia Dortmund”. BBC Sport. 21. 3. 2015. 
  76. ^ „Volles Rohr! Kehl schießt den BVB in Halbfinale”. kicker (на језику: немачки). 
  77. ^ „BVB steht dank Bayern-Ausrutschern im Finale”. kicker (на језику: немачки). 
  78. ^ „Borussia Dortmund 1-3 VfL Wolfsburg”. BBC Sport. 30. 5. 2015. 
  79. ^ „Borussia Dortmund vs. Paderborn - 18 April 2015”. Soccerway. 
  80. ^ „Borussia Dortmund vs. Eintracht Frankfurt - 25 April 2015”. Soccerway. 
  81. ^ „Wolfsburg vs. Borussia Dortmund - 16 May 2015”. Soccerway. 
  82. ^ „Borussia Dortmund vs. Werder Bremen - 23 May 2015”. Soccerway. 
  83. ^ „Spieltag/Tabelle”. DFB - Deutscher Fußball-Bund e.V. (на језику: немачки). 18. 3. 2014. 
  84. ^ „Borussia Dortmund: Thomas Tuchel to replace Jurgen Klopp”. BBC Sport. 19. 4. 2015. 
  85. ^ „Pierre-Emerick Aubameyang extends BVB contract until 2020”. bvb.de. 31. 7. 2015. Архивирано из оригинала на датум 26. 1. 2017. 
  86. ^ „Wolfsberg-Dortmund 2016 History”. UEFA.com (на језику: енглески). UEFA Europa League. 
  87. ^ „Dortmund-Wolfsberg 2016 History”. UEFA.com (на језику: енглески). UEFA Europa League. 
  88. ^ „Spieltag”. DFB - Deutscher Fußball-Bund e.V. (на језику: немачки). 10. 5. 2014. 
  89. ^ „Borussia Dortmund 4-0 Borussia Monchengladbach”. BBC Sport. 15. 8. 2015. 
  90. ^ „Odd 3 Dortmund 4: Mkhitaryan seals remarkable comeback”. FourFourTwo. 29. 8. 2015. 
  91. ^ „FC Ingolstadt - Borussia Dortmund, 0:4, Bundesliga 2015/16 2. Spieltag”. DFB Datencenter (на језику: немачки). 
  92. ^ „Borussia Dortmund 3-1 Hertha Berlin”. BBC Sport. 30. 8. 2015. 
  93. ^ „Hannover 96 vs. Borussia Dortmund - Football Match Report - September 12, 2015 - ESPN”. ESPN.com (на језику: енглески). 
  94. ^ „Borussia Dortmund vs. Bayer Leverkusen - 20 September 2015”. Soccerway. 
  95. ^ „TSG 1899 Hoffenheim 1-1 Borussia Dortmund”. BBC Sport. 23. 9. 2015. 
  96. ^ „Darmstadt hold Borussia Dortmund despite Aubameyang double”. The Guardian. 27. 9. 2015. 
  97. ^ „Bayern Munich hit five as Borussia Dortmund are demolished”. Eurosport. 4. 10. 2015. 
  98. ^ „3-1 - Aubameyang hat-trick seals victory for BVB away at Gabala FK”. www.bvb.de. 
  99. ^ „Another Aubameyang hat-trick puts Dortmund ace at 13 goals”. NBC. 25. 10. 2015. 
  100. ^ „Europa League: Dortmund reach Last 32”. DW.COM. 5. 11. 2015. 
  101. ^ „Borussia Dortmund beat Schalke in derby to keep Bayern Munich in sight”. The Guardian. 9. 11. 2015. 
  102. ^ Graham, Bryan Armen (20. 11. 2015). „Hamburg v Borussia Dortmund: Bundesliga – as it happened”. The Guardian. 
  103. ^ „Borussia Dortmund’s Pierre-Emerick Aubameyang scores twice in Stuttgart win”. The Guardian. 29. 11. 2015. 
  104. ^ „Borussia Dortmund 4-1 Eintracht Frankfurt: Aubameyang on target again in BVB triumph”. Goal.com. 
  105. ^ „Augsburg vs. Borussia Dortmund - 16 December 2015”. Soccerway. 
  106. ^ „Pep Guardiola exit leaves Bayern Munich in suspense – Bundesliga half-time talk”. The National. 24. 12. 2014. 
  107. ^ „Vacke: Nećemo prodati Obamejanga ni za 100 miliona evra”. Blic.rs (на језику: српски). 26. 1. 2016. 
  108. ^ „Borussia Dortmund's Pierre-Emerick Aubameyang ends Ingolstadt resistance”. The Guardian. 31. 1. 2016. 
  109. ^ „Aubameyang nets 30th goal as Dortmund reach DFB-Pokal semis”. Agence France-Presse. 9. 2. 2016. 
  110. ^ „Bayer Leverkusen - Borussia Dortmund 0:1 (Bundesliga 2015/2016, 22. Round)”. worldfootball.net (на језику: енглески). 
  111. ^ „B Dortmund 3 - 1 Hoffenheim - Match Report & Highlights”. SkySports (на језику: енглески). 
  112. ^ „Dortmund-Tottenham 2016 History”. UEFA.com (на језику: енглески). UEFA Europa League. 
  113. ^ „Tottenham Hotspur 1–2 Borussia Dortmund”. BBC Sport. 17. 3. 2016. 
  114. ^ „Tottenham-Dortmund 2016 History”. UEFA.com (на језику: енглески). UEFA Europa League. 
  115. ^ Nikolić, D. (15. 4. 2016). „KLOPOVO ČUDO Nokautirani Liverpul na nestvaran način šokirao Dortmund!”. Blic.rs (на језику: српски). 
  116. ^ „Dortmund rout Wolfsburg to keep title race alive”. bundesliga.com (на језику: енглески). 
  117. ^ „1. Bundesliga – Scorer 2015/16”. Kicker. 
  118. ^ „B Dortmund 2 - 1 Mainz - Match Report & Highlights”. SkySports (на језику: енглески). 
  119. ^ „28 golova, preokret Reala, savršen početak Lestera”. B92.net (на језику: српски). 
  120. ^ „Poljaci i Nemci – koreo, suzavac i tuča! VIDEO”. Mondo Portal (на језику: српски). 14. 9. 2016. 
  121. ^ „VfL Wolfsburg 1-5 Borussia Dortmund”. BBC Sport. 20. 9. 2016. 
  122. ^ „Spieltag/Tabelle”. DFB - Deutscher Fußball-Bund e.V. (на језику: немачки). 18. 3. 2014. 
  123. ^ „Uzbudljiv derbi, po volji Bajerna”. Mondo Portal (на језику: српски). 14. 10. 2016. 
  124. ^ „Sporting 1 - 2 B Dortmund - Match Report & Highlights”. SkySports (на језику: енглески). 
  125. ^ Pollmann, Lars (22. 10. 2016). „Christian Pulisic Saves Shambolic Borussia Dortmund a Point vs. Ingolstadt”. Bleacher Report (на језику: енглески). 
  126. ^ „Borussia Dortmund - FC Schalke 04 0:0 (Bundesliga 2016/2017, 9. Round)”. worldfootball.net (на језику: енглески). 
  127. ^ Ashenden, Mark (3. 11. 2016). „Borussia Dortmund striker Pierre-Emerick Aubameyang dropped for 'internal reasons'. Sky Sports. 
  128. ^ „Pierre-Emerick Aubameyang admits midweek 'mistake,' apologises to BVB”. ESPN. 
  129. ^ Rathborn, Jack (5. 11. 2016). „Pierre-Emerick Aubameyang hits FOUR on return after Borussia Dortmund suspension”. Daily Mirror. 
  130. ^ „Aubameyang goal helps Dortmund down Bayern”. SBS. 20. 11. 2016. 
  131. ^ Mijailović, Marko (3. 12. 2016). „BUNDESLIGA Obamejang srušio Menhengladbah, foto-finiš Herte u Volfsburgu”. Blic.rs (на језику: српски). 
  132. ^ „Dortmund overcome two-goal deficit at Real Madrid to top group with 2–2 draw”. ESPN. 7. 12. 2016. 
  133. ^ Rangelov, Miloš (27. 9. 2016). „IZ MINUTA U MINUT Real se sapleo na “Vestfalenu”, Juve lagano srušio Dinamo”. Blic.rs (на језику: српски). 
  134. ^ „Aubameyang goal salvage draw after Reus sees red”. SBS. 17. 12. 2016. 
  135. ^ Pijevac, Aleksandar (4. 1. 2017). „Nastavlja se ludnica u Kini, stigla ponuda od 150 miliona evra za Obamejanga!”. Blic.rs (на језику: српски). 
  136. ^ Slepčević, Petar (13. 1. 2017). „Vacke: Svako imam cenu, pa i Obamejang”. Blic.rs (на језику: српски). 
  137. ^ „B Dortmund 1 - 0 RB Leipzig - Match Report & Highlights”. SkySports (на језику: енглески). 
  138. ^ „POKLON TRENERU Bajern zgazio Hamburger 8:0 na Anćelotijev hiljaditi meč!”. Blic.rs (на језику: српски). 25. 2. 2017. 
  139. ^ „Aubameyang moves into the record books as Borussia Dortmund down Bayer Leverkusen”. Bundesliga. 4. 3. 2017. 
  140. ^ „Dortmund 4–0 Benfica”. The Guardian. 8. 3. 2017. 
  141. ^ „MINIMALAC "MILIONERA" Obamejang sprečio kiks Borusije”. Blic.rs (на језику: српски). 17. 3. 2017. 
  142. ^ „Borussia Dortmund vs. Hamburger SV - 4 April 2017”. Soccerway. 
  143. ^ „Borussia M'gladbach vs. Borussia Dortmund - 22 April 2017”. Soccerway. 
  144. ^ „Anćeloti ne veruje: Borusija odnela Kup!”. Mondo Portal (на језику: српски). 26. 4. 2017. 
  145. ^ „BUNDESLIGA Dortmund dobio Hofenhajm i preoteo mu treće mesto, Bajern poslao Darmštat u Cvajtu”. Blic.rs (на језику: српски). 6. 5. 2017. 
  146. ^ „Augsburg vs. Borussia Dortmund - 13 May 2017”. Soccerway. 
  147. ^ „Dortmund defend third place with thrilling home win over Bremen, Cologne into Europa League!”. Bundesliga. 20. 5. 2017. 
  148. ^ „Aubameyang on the spot as Dortmund win DFB Cup”. bundesliga.com. 27. 5. 2017. 
  149. ^ „Čelsijeva reakcija na neuspeh sa Lukakuom: Borusiji za Obamejanga 78 miliona evra”. Blic.rs (на језику: српски). 12. 7. 2017. 
  150. ^ „Borusija obavestila Obamejanga: Nećeš ti nigde”. Blic.rs (на језику: српски). 19. 7. 2017. 
  151. ^ „Bayern Munich beat Dortmund on penalties to retain Supercup”. bundesliga.com (на језику: енглески). 
  152. ^ „Spielplan”. DFB - Deutscher Fußball-Bund e.V. (на језику: немачки). 
  153. ^ „Pierre-Emerick Aubameyang hat-trick breaks Borussia Dortmund's foreign scoring record”. Goal.com. 
  154. ^ „Wolfsburg vs. Borussia Dortmund - 19 August 2017”. Soccerway. 
  155. ^ „Borussia Dortmund vs. Hertha BSC - 26 August 2017”. Soccerway. 
  156. ^ „Borussia Dortmund 5-0 Cologne: Aubameyang brace sends Bosz's side top”. Daily Mail Online. 17. 9. 2017. 
  157. ^ Zarić, Milan (23. 9. 2017). „"MILIONERI" MELJU Dortmund brojao do šest, Menhengladbah se posramljen vratio kući”. Blic.rs (на језику: српски). 
  158. ^ Zarić, Milan (16. 11. 2017). „PUCA PO ŠAVOVIMA Dortmund suspendovao najboljeg igrača”. Blic.rs (на језику: српски). 
  159. ^ „Borussia Dortmund 1-3 Real Madrid”. BBC Sport. 26. 9. 2017. 
  160. ^ Law, Matt; Tyers, Alan (21. 11. 2017). „Borussia Dortmund 1 Tottenham 2: Harry Kane rises to the task to ensure Spurs finish on top”. The Telegraph. 
  161. ^ „Real Madrid-Dortmund 2018 History”. UEFA.com (на језику: енглески). UEFA Champions League. 
  162. ^ „Borussia Dortmund 4-4 FC Schalke 04”. BBC Sport. 25. 11. 2017. 
  163. ^ „B Dortmund 2 - 1 Hoffenheim - Match Report & Highlights”. SkySports (на језику: енглески). 
  164. ^ „Pierre-Emerick Aubameyang signs for the club” (Саопштење). Arsenal F.C. 31. 1. 2018. 
  165. ^ „Pierre-Emerick Aubameyang completes £56m Arsenal move”. The Guardian. 31. 1. 2018. 
  166. ^ Matović, Stefan (9. 12. 2017). „Everton ponudio 70 miliona evra za Obamejanga”. Blic.rs (на језику: српски). 
  167. ^ „Pierre-Emerick Aubameyang impresses on his Arsenal debut”. Sky Sports (на језику: енглески). 
  168. ^ „Brighton & Hove Albion 2–1 Arsenal”. BBC Sport (на језику: енглески). 4. 3. 2018. 
  169. ^ „Arsenal 3–0 Watford”. BBC Sport (на језику: енглески). 11. 3. 2018. 
  170. ^ Vuković, Časlav (1. 4. 2018). „PREMIJER LIGA Arsenalova četvrta pobeda zaredom, Obamejang srušio Stouk”. Blic.rs (на језику: српски). 
  171. ^ „Arsenal 3–0 Stoke City”. BBC Sport (на језику: енглески). 1. 4. 2018. 
  172. ^ „Arsenal FC on Twitter”. Twitter (на језику: енглески). 
  173. ^ Zarić, Milan (8. 4. 2018). „TONE SVE DUBLJE Tadićev Sautempton ne zna za pobedu, Arsenal slavio u dramatičnom finišu”. Blic.rs (на језику: српски). 
  174. ^ „Arsenal vs. Southampton - 8 April 2018”. Soccerway. 
  175. ^ „Arsenal vs Southampton last minute red card fight”. Youtube (на језику: енглески). 
  176. ^ „Arsenal 5–0 Burnley”. BBC Sport. 6. 5. 2018. 
  177. ^ „Leicester City vs. Arsenal - 9 May 2018”. Soccerway. 
  178. ^ „Huddersfield Town 0–1 Arsenal”. BBC Sport. 13. 5. 2018. 
  179. ^ „Welcome Unai”. www.arsenal.com (на језику: енглески). 23. 5. 2018. 
  180. ^ Dimitrijević, Miodrag (25. 8. 2018). „KAD PREMIJER LIGA POCRVENI Arsenal od očaja do sjaja, Salah nastavio teror, Evertonu malo dva gola prednosti”. Blic.rs (на језику: српски). 
  181. ^ Pearlman, Michael. „Cardiff City 2–3 Arsenal”. BBC Sport. 
  182. ^ „NOVA SRAMNA PROVOKACIJA Fudbaler Arsenala proslavio gol uz simbol ALBANSKOG DVOGLAVOG ORLA /FOTO/”. Blic.rs (на језику: српски). 2. 9. 2018. 
  183. ^ „Arsenal 4-2 Vorskla Poltava: Gunners cruise to Europa League win”. BBC Sport. 20. 9. 2018. 
  184. ^ Bysouth, Alex (23. 9. 2018). „Arsenal 2-0 Everton: Alexandre Lacazette & Aubameyang give Gunners win”. BBC Sport. 
  185. ^ „Fulham 1-5 Arsenal: Alexandre Lacazette and Pierre-Emerick Aubameyang score doubles in win”. Sky Sports (на језику: енглески). 
  186. ^ Vuković, Časlav (22. 10. 2018). „TROMINUTNI ŠOU OBAMEJANGA Arsenal akcijama iz udžbenika porazio Lester”. Blic.rs (на језику: српски). 
  187. ^ Critchlow, Dan (27. 10. 2018). „Aubameyang sets new Premier League record for goals per minute”. 
  188. ^ Zarić, Milan (25. 11. 2018). „MALEROZNI LERMA Kolumbijac dao autogol i skrivio faul kod drugog gola: Arsenal iskoristio poklone i pobedio Bornmut”. Blic.rs (на језику: српски). 
  189. ^ „Arsenal 4-2 Tottenham Hotspur: Unai Emery praises 'special' comeback”. BBC Sport. 2. 12. 2018. 
  190. ^ „Southampton 3-2 Arsenal: Austin winner ends Arsenal's unbeaten run”. BBC Sport. 16. 12. 2018. 
  191. ^ Dimitrijević, Miodrag (22. 12. 2018). „PREMIJER LIGA Obamejang prebrz za Barnli, Arsenal do pobede sa kapitenom Ozilom”. Blic.rs (на језику: српски). 
  192. ^ „Arsenal 4-1 Fulham: How it happened”. www.arsenal.com (на језику: енглески). 1. 1. 2019. 
  193. ^ „Spurs v Arsenal, 2018/19”. Premier League (на језику: енглески). 
  194. ^ „Arsenal 2-0 Manchester United”. BBC Sport. 10. 3. 2019. 
  195. ^ „Rennes-Arsenal 2019 History”. UEFA.com (на језику: енглески). UEFA Europa League. 
  196. ^ „Arsenal-Rennes 2019 History”. UEFA.com (на језику: енглески). UEFA Europa League. 
  197. ^ „Watford 0-1 Arsenal: Pierre-Emerick Aubameyang pounces on Ben Foster howler”. BBC Sport. 15. 4. 2019. 
  198. ^ „AUBAMEYANG WITH A BIZARRE GOAL! | Watford 0 - 1 Arsenal | Goals and highlights”. Youtube (на језику: енглески). Arsenal F.C. 19. 4. 2019. 
  199. ^ „Valencia 2-4 Arsenal: Pierre-Emerick Aubameyang hat-trick helps Arsenal to Europa League final”. BBC Sport. 9. 5. 2019. 
  200. ^ Jennings, Steven (9. 5. 2019). „Valencia 2–4 Arsenal: Winners and losers as Aubameyang makes history in Spain”. Squawka. 
  201. ^ „Arsenal-Valencia 2019 History”. UEFA.com (на језику: енглески). UEFA Europa League. 
  202. ^ „Burnley 1-3 Arsenal: How it happened”. www.arsenal.com (на језику: енглески). 12. 5. 2019. 
  203. ^ „Premier League Golden Boot: Salah, Mane and Aubameyang share prize”. BBC Sport. 12. 5. 2019. 
  204. ^ „FFF : sélections, football, fiche, espoirs, féminines, masculines, UEFA, FIFA” (на језику: француски). Fff.fr. Архивирано из оригинала на датум 23. 2. 2009. 
  205. ^ „Aubameyang reitera su sueño de jugar en España”. www.mundodeportivo.com. 
  206. 206,0 206,1 AS, Diario. „Aubameyang: nació en Francia, pero su madre es de Ávila” (на језику: шпански). 
  207. ^ „2010 Fifa World Cup South Africa”. FIFA.com. Архивирано из оригинала на датум 21. 7. 2014. 
  208. 208,0 208,1 208,2 „Gabon - List of International Matches”. www.rsssf.com. 
  209. ^ „Архивирана копија” (PDF). cafonline.com. стр. 2. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 16. 5. 2012. 
  210. ^ „Архивирана копија” (PDF). cafonline.com. стр. 2. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 16. 5. 2012. 
  211. ^ „Архивирана копија” (PDF). cafonline.com. стр. 2. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 20. 5. 2012. 
  212. ^ „Gabon u derbiju bolji od Tunisa, Maroko dobio Niger”. Blic.rs (на језику: српски). 31. 1. 2012. 
  213. ^ „Gabon 1–1 Mali”. BBC. 5. 2. 2012. 
  214. ^ „London 2012 football men - Olympic Football”. International Olympic Committee (на језику: енглески). 7. 3. 2019. 
  215. ^ „Togo vs. Gabon - 14 October 2012”. Soccerway. 
  216. ^ Barclay, Simon. „2013 Africa Cup of Nations: Complete Tournament Record” (на језику: енглески). Lulu.com. 
  217. ^ „2014 FIFA World Cup Brazil™: Gabon-Niger - Report”. FIFA.com (на језику: енглески). 
  218. ^ „CAF - Competitions - CAN 2015 Qualification MOROCCO - Match Details”. Архивирано из оригинала на датум 21. 10. 2014. 
  219. ^ „Gabon 2-0 Burkina Faso - Africa Cup of Nations 2014/2015 Live”. whoscored.com. 
  220. ^ „BBC Sport – Burkina Faso 0-2 Gabon”. BBC Sport. 17. 1. 2015. 
  221. ^ „Burkina Faso – Gabon”. Youtube. 17. 1. 2015. 
  222. ^ „Gabon vs mali 4 3 tous buts complet Goals full 25 03 2015 HD”. Youtube (на језику: енглески). 
  223. ^ „CAF - Competitions - 31th Edition of African Cup of Nation Total, Gabon 2017 - Match Details”. www.cafonline.com. 
  224. ^ „CAF - Competitions - 31th Edition of African Cup of Nation Total, Gabon 2017 - Match Details”. www.cafonline.com. 
  225. ^ „Le Gabon domine le Burkina Faso en match amical”. L'Équipe (на језику: француски). 
  226. ^ „Ovako samo on može da slavi gol! (VIDEO)”. Telegraf.rs (на језику: српски). 
  227. ^ Llopis, Alberto (18. 11. 2014). „Jeremie Janot, French Spiderman”. Hanging by Futbol (на језику: енглески). 
  228. ^ Пјер Емерик Обамејанг на сајту Soccerway (на језику: енглески)
  229. ^ Пјер Емерик Обамејанг на сајту National Football Teams (на језику: енглески)
  230. ^ „Pierre-Emerick Aubameyang – International Goals”. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. 

Спољашње везе[уреди]