Medicinski kanabis

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Medicinski kanabis
Jedan od kanabis šopova u Kanadi

Medicinski kanabis za hronični bol prema stavovima medicinske struke nakon nedavih debata na tu temu sve više se kreće ka prihvatanju kanabisa kao korisnog sredstva za lečenje neuropatskog bola. Tokom rasprave jedan deo stručnjak založio se za, a drugi protiv, jer ne postoji dovoljno dokaza za upotrebu kanabisa u lečenju neuropatskog bola, ali na kraju su se svi složili da neki pacijenti imaju koristi od njegove primene.[1]

Činjenica je da se biljka kanabis koja ima 460 sastojaka, među kojima su dve glavne komponente tetrahidrokanabinol (THC) i kanabidiol (CBD), sve više koristiti za lečenje neuropatskih bolova, uprkos razlika u stavu struke.[2]

Medicinski kanabis se trenutno može konzumirati gutanjem ekstrakata ulja, sublingvalnim putem pušenjem ili žvakanjem biljke. Lekovi od kanabisa koji se već koriste u nekim zemljama uključuju oralni THC (nabilon, dronabinol) i oralni sprej za sluzokožu (nabiksimols - Sativek).

Istorija[uredi | uredi izvor]

Car Šenong, koji je bio farmakolog, napisao je knjigu o metodama lečenja 2737. godine p. n. e. u kojoj je opisao medicinske blagodati kanabisa.

Medicinska upotreba preparata dobijenih iz biljke Cannabis sativa ima dugu istoriju. Kanabis, nazvan u Kini: má 麻 (što znači „konoplja; kanabis) ili kineski: dàmá 大麻 („velika; sjajna“), na Tajvanu se koristio u vidu vlakna počev od pre oko 10 000 godina.[3]</ref> Botaničar Hui-Lin Li napisao je da je da je u Kini...upotreba kanabisa u medicini verovatno bila vrlo rano razvijena. Budući da su drevni ljudi koristili seme konoplje kao hranu, bilo je sasvim prirodno da su otkrili i lekovita svojstva ove biljke.[4] Car Šenong, koji je takođe bio farmakolog, napisao je knjigu o metodama lečenja 2737. godine p. n. e. u kojoj je opisao medicinske blagodati kanabisa, i preporučivao je supstancu za mnoge bolesti, uključujući zatvor, giht, reumu i odsutnost.[2] Kanabis je i danas jedna od 50 „osnovnih“ biljaka u tradicionalnoj kineskoj medicini.[5]

U 19. veku, tinkture kanabisa koristile su se u Velikoj Britaniji i SAD za ublažavanje hroničnog bola i mučnina.[6][7][8]

Međutim, tokom dvadesetog veka, medicinska upotreba kanabisa je u velikoj meri opala, kako su se droge (opijati) razvijali Naime početkom 20. veka, kanabis je zamenjen opijatima koji su se sada mogli davati u standardizovanim dozama oralno ili injekcijom (umesto ekstrakata kanabisa koji su varirali u kvalitetu i sadržaju).[9] [10]

Dalja upotreba kanabisa u medicinske svrhe postala je još ograničenenija kada je kanabis 1961. godine stavljen na Jedinstvenu konvenciju Ujedinjenih nacija o opojnim drogama i klasifikovan kao biljne droge koja nema medicinsku upotrebu, u zemljama potpisnicama Konvencije.[6] [11]

Ponovno oživljavanje interesa za medicinsku upotrebu kanabisa desio se sedamdesetih godina 20. veka

Ponovno oživljavanje interesa za medicinsku upotrebu kanabisa sedamdesetih godina 20. veka poklopilo se sa široko rasprostranjenom rekreativnom upotrebom kanabisa među mladima u SAD.[12] Da bi u poslednjih 20 godina 20. veka, došlo do ponovnog oživljavanja interesovanje pacijenata za upotrebu kanabisa i kanabinoida za lečenje različitih stanja, uključujući hronični bol, bol izazvan rakom, depresiju, anksiozne poremećaje, poremećaje spavanja i neurološka poremećaji, čiji se simptomi navodno poboljšavaju nakon upotrebe kanabisa.[13]

Vlade mnogih zemalja u strahu od slanja „pogrešne poruke“ mladima, sve više su dopuštale medicinsku upotrebu kanabisa, iako je pravna klasifikacija kanabisa otežala njegovo istraživanje i njegovu medicinske upotrebu u SAD.[12]

Povećano interesovanje pacijenata za medicinsku upotrebu kanabisa pratilo je obnovljeno naučno interesovanje za medicinsku upotrebu supstanci koje se nalaze u biljci kanabisa (kanabinoida). To je usledilo nakon otkrića kanabinoida početkom 1990-tih, i njihovog uticaja na sisteme u ljudskom mozgu i telu i kontrolu važnih biološke funkcije, kao što su kognicija, pamćenje, bol, spavanje i imunološko funkcionisanje.[13]

Kanabis turizam je odgovor na sve veću potražnju pacijenata za kanabisom

Međutim, klasifikacija kanabisa kao opojne droge a ne medicinskog leka, bez posebnih odobrenja za medicinsku upotrebe otežavala je sprovođenje kliničkih istraživanje.

Sredinom 1990-tih građani u nekoliko američkih država odgovorili su na sve veću potražnju pacijenata za kanabisom referendumom kojim je legalizovana medicinska upotreba kanabisa za pacijente koji pate od raznih bolesti, kao što su hronični bol, terminalni rak i multipla skleroza. Sličan pristup su kasnije primenile i mnoge druge američke države. Kanada je 1999. godine uvela medicinski program za kanabis, čija se upotreba proširila tokom narednih decenija kao odgovor na sve veće zahteve pacijenata.[14]

Map of world medical cannabis laws
Pravni status medicinskog kanabisa (cele biljke) širom sveta
  Legalna upotreba po ovlašćenju lekara
  Legalno za bilo koju upotrebu (recept nije potreban)
Vidi još zemlje koje su dekriminalizovale ili gde je primena ograničena.

Time su legalizovani neki samostalni programi za primenu medicinskog kanabisa koji su zapravo van propisa o lekovima. Na primer, u Sjedinjenim Američkim Državama, regulatorni uslovi za lekove izbegnuti su usvajanjem referenduma koji su pokrenuli građani koji je omogućava pacijentima da puše kanabisa i koriste druge proizvode od kanabisa vrlo široko definisanim medicinskim razlozima. U tako definisanim uslovima lekari su ponekad nerado preporučivaki kanabis zbog neizvesnosti u pogledu kliničkih indikacija i straha da mogu biti pravno odgovoran za bilo kakvu štetu koju pacijenti mogu pretrpeti. Dok je u nekim državama SAD ovo pitanje rešeno legalizacijom komercijalne ponude kanabis kroz dispanzere.

Proizvodnja kanabisa u jednom od uzgajališta

Početkom 2000-ih, Izrael (2001) i Holandija (2003), a kasnije i druge zemlje, kao što su Švajcarska (2011), Češka (2013), Australija (2016) i Nemačka (2017), usvojile su zakone po kojim se dozvoljava medicinska upotreba kanabisa pod određenim uslovima. Gotovo u istom periodu, klinička ispitivanja pružila su osnovu za izdavanje odobrenja za stavljanje u promet lekova u mnogim državama članicama EU, prvenstveno zasnovanog na ekstraktima kanabisa, koji se pokazao efikasnim u lečenju spastičnosti mišića usled multiple skleroze.[15]

Većina zemalja Evropske unije sada dozvoljava ili razmatra mogućnost medicinske upotrebe kanabisa ili kanabinoida u nekom obliku. Međutim, pristupi kanabisu se veoma razlikuju u pogledu vrste dozvoljenih proizvoda i regulatornih okvira koji određuju njihovu primenu.

Kanabis kao zamena za opoide[uredi | uredi izvor]

Sa trenutnom nacionalnom epidemijom u SAD zloupotrebe opioida, zavisnosti i smrtnih slučajeva, savezne agencije i profesionalna udruženja od kliničara traže da kontrolišu propisivanje opojnih lekova protiv bolova. Savezne smernice ističu sužavanje, ukidanje i ograničavanje započinjanja ovih lekova, osim u slučaju pružanja nege na kraju života. Smanjivanje oslanjanja na opioide je, međutim, ogroman zadatak.[1]

Prema jednoj proceni, dnevno se u Sjedinjenim Američkim Državama izda više od 650.000 recepata za opioide. Ukoliko država ne razvije povećanu toleranciju na hronični bol, smanjenje propisivanja opioida ostavlja vakuum koji će biti ispunjen drugim terapijama.[1]

Opšte informacije[uredi | uredi izvor]

Legalno proizeden kanabis u Koloradu

Sve je počelo kada su se dogodile značajne promene u političkom okruženju koje se odnosi na legalizaciju, proizvodnju i upotrebu kanabisa. Tokom proteklih 20 godina u SAD, 25 država i Distrikt Kolumbija legalizovale su kanabis i/ili kanabidiol (komponentu kanabisa) za medicinska stanja ili maloprodaju na državnom nivou, a 4 države su legalizovale i medicinsku i rekreativnu upotrebu kanabisa. Ove značajne promene u politici uticale su na obrasce upotrebe kanabisa i percipirani nivo rizika.[16]

Najčešće korišćene forme medicinskog kanabisa

Tvrdeći da je terapeutski kanabis koristan za neuropatski bol, dr Elon Eisenberg, profesor neurologije i medicine bola, Izraelski institut za tehnologiju, Haifa, naveo je niz ohrabrujućih randomiziranih, kontrolisanih ispitivanja i metaanaliza studija na tu temu. Dr Elon Eisenberg, je primetio da su najnoviji rezultati izraelske prospektivne kohorta studije koja prati više od 851 pacijenta koji uzimaju kanabis duže od godinu dana pozitivni, odnosno da analize pokazuju stalno smanjenje intenziteta bola i poboljšanja u patnjama i invaliditetu, kao i da bolesnici za lečenje bola koriste manje opioida. Međutim, oko 40% pacijenata u toj studiji doživelo je neki neželjeni događaj, iako većina tih dogašaja nije bila ozbiljna.[17]

Uprkos ovim stavovima, dokazi o kratkoročnim i dugoročnim efektima upotrebe kanabisa na zdravlje i dalje su sasvim neshvatljivi. Iako je bezbroj studija ispitivalo upotrebu kanabisa u svim njegovim različitim oblicima, često ovi zaključci istraživanja nisu na odgovarajući način sintetizovani, prevedeni ili saopšteni kreatorima politike, pružaocima zdravstvenih usluga, državnim zdravstvenim službenicima ili drugim akterima koji su optuženi za uticaj na donošenje politika, procedura i zakona povezanih sa upotrebom kanabisa. Za razliku od drugih kontrolisanih supstanci kao što su alkohol ili duvan, nisu dostupni prihvaćeni standardi za sigurnu upotrebu ili odgovarajuće doze koji bi pomogli pojedincima da donose odluke o pitanjima da li će, kada, gde i kako bezbedno koristiti kanabis i, u pogledu tefikasne terapijska upotrebe.[16]

Promena raspoloženja javnosti, sukobljena i otežana naučna istraživanja i zakonodavne bitke podstakle su raspravu o tome šta se, ako postoji, štetnost ili korist može pripisati upotrebi kanabisa ili njegovih derivata, a kako nedostatak sveukupnog znanja ima široke implikacije na javno zdravlje.[16]

Iako na efekte kanabisa i kanabinoida na zdravlje ukazuju naučni dokazi povezani sa zdravstvenim efektima i potencijalnim terapijskim koristima kanabisa, praznine u trenutnom znanju i mogućnostima za pružanje dodatnog uvida u ova pitanja i dalje zahteva hitna naučna istraživanja.[16]

Dejstvo[uredi | uredi izvor]

Primena kanabisa u lečenju bola zasniva se na njegovog delovanja na CB 1 i CB 2 receptore, jer je otkriveno da 27 agonista CB receptora izazivaju antinociceptivne i antihiperalgetičke efekte regulišući zapaljenje nervnih završetaka i nervnog sistema. Iaako mnogi navode da je primena medicinska kanabisa obećavajući tretman hroničnog bola koji potencijalno može zameniti opioide, i da pacijentima nikada nije bio lakši pristup medicinskom kanabisu.

Međutim oni koji istražuju njegovu upotrebu kažu da je strukturni sastav kananbisa izazov za svojstvena proučavanja leka sa liste 1 zbog zastrašujućih izveštaja o posledicama. Naime sve je više izveštaja o moždanom udaru, prolaznom ishemijskom napadu i srčanom udaru među korisnicima kanabisa. Ovo je posebno zabrinjavajuće jer mnogi od ovih slučajeva uključuju mlade odrasle muškarce koji nemaju faktore rizika, tvrdi dr Eisenberg i smatra da je....[18]

...istraživanje kanabisa nekako izvan uobičajenih tokova. Štaviše, istraživanje je teško izvoditi zbog složenosti biljke kanabisa koja ima mnogo sastojaka. Možda je stvar u identifikovanju i dodavanju određenih komponenata kako bi se bolje demonstrirao smanjen bol...a još jedan otežavajući faktor je to što se bioraspoloživost kanabisa znatno razlikuje od jednog do drugog pacijenta, „ponekad čak i desetostruko“.

Efekti upotrebe kanabisa[uredi | uredi izvor]

U jednoj studiji efekti kanabisa istraženi su kod 88 ispitanika koji su rekli da trenutno koriste kanabis:[19]

  • 60,2% je bilo mlađe od 50 godina,
  • 72,4% su bile žene,
  • 71,6% ćena su bile bele rase.

Većina ispitanika koristila je kanabis:[19]

  • 3 ili više godina (54,5%),
  • manje od jednom dnevno (60,2%)
  • protiv bolova (68,2%).

Najčešći pozitivni efekti upotrebe kanabisa zabeleženi među navedenim ispitanicima bili su da:[19]

  • pomaže u spavanju (66 ispitanika),
  • smiruje ih (60 ispitanika),
  • smanjuje bol (60 ispitanika),
  • smanjuje anksioznost (59 ispitanika).

Mnogi ispitanici koji su prijavili pozitivne efekte koristili su tetrahidrokanabinol (THC) i kanabidiol (CBD). Na primer, ispitanici koji su prijavili da koriste kanabinoide za smirenje, u 46,7% koristili su oba, u poređenju sa 36,7% koji su koristili samo THC i 16,7% koji su koristili samo CBD. Među ispitanicima koji su prijavili da im je kanabis pomogao da spavaju, 51,5% je koristilo THC i CBD.[19]

Što se tiče štetnih efekata, nije bilo značajnih razlika na osnovu upotrebe THC-a ili CBD-a, ali 31,9% ispitanika koji su rekli da puše kanabis i 4,9% ispitanika koji su koristili kanabis na drugi način izjavili su da kašlju nakon upotreba kanabisa (P <.001). Nijedan ispitanik nije prijavio anafilalaksiju, iako je među pojedincima koji nisu koristili kanabis 2,5% prijavilo alergiju na kanabis.[19]

Pravni status[uredi | uredi izvor]

Kalifornija je daleko ispred ostalih država u SAD po proizvodnji kanabisa
Legalna prodaja kanabisa u Maleziji

Pri analizi dekriminalizacije lekova u povoljnom svetlu, moraju se uzeti u obzir kako pravni, tako i medicinsko-naučni argumenti, s obzirom na to da je zakonsko svojstvo pod zaštitom javno zdravlje. Zbog toga je neophodno integrisati nekoliko sektora društva kako bi bilo više rasprave i razumevanja o toj temi. Godine 2011.UN-ova Komisija za globalnu politiku droga izradila je izveštaj čiji se sadržaj odnosi na neuspeh represivne politike „Rat protiv droga“ i potrebu da se podrže mere alternativnog zakonskog regulisanja ovih supstanci. U tom kontekstu, nakon 50 godina Jedinstvene konvencije UN o opojnim drogama, velika ulaganja u iskorenjivanje proizvodnje, i represije protiv trgovaca ljudima i u kriminalizaciji korisnika nisu bila efikasna u smanjenju upotrebe droga, što je, naprotiv, dovelo do do povećanja upotrebe droga. trgovine ljudima i organizovanog kriminala.

Iz ovoga je Globalna komisija dokazala da među zemljama raste tendencija ka politikama dekriminalizacije.[20][21][22] Stoga, ako nacionalne vlade veruju da će ova alternativna mera imati koristi u pogledu upotrebe investicija u javno zdravstvo i socijalne programe, povezane sa stvaranjem regulisanog tržišta koje bi moglo kulminirati smanjenjem trgovine ljudima i sigurnošću promocije, na međunarodnoj zajednici je da podrži ove inicijative. U sklopu ovoga sve više je zagovornika tvrdnje da bi javno zdravlje bilo narušeno samo ako se upotreba određene supstance odvija na javnom mestu, a da se lična potrošnja u kontekstu privatnog života, jedino ne narušava pravo jer je zdravlje pojedinca netipična činjenica i, prema tome, ne podleže krivičnoj sankciji.[23]

Trenutni pravni status medicinskog kanabisa i za koje poremećaje je odobren, nedovoljno je regulisan:

  • Kanabis je i dalje nezakonit na globalnom nivou, što znači da na globalnom nivou on nema medicinsku upotrebu koja je zvanično prihvaćena ili odobrena.
  • Vrlo je različit odnos prema medicinskom kanabisu u pojedinim državama SAD, iako ga sve više država legalizuje.
  • Savezni zakon u SAD može nadvladati državni zakon, ali savezna vlada je odlučila da to ne čini i mnogi mislim da to i neće. Samo puštaju da upotreba medicinskog kanabisa ide svojim tokom.
  • Ono što većina država dozvoljava jeste da lekar može da upotrebu medicinski kanabisa odobri, ali ga ne mora nužno propisati. To je zbog problem sa zakonodavstvom u pojedinim držvama, jer lekari neznaju koji je izvor leka, šta pacijenti stvarnom primaju i ko vrši kontrola kvaliteta.

Kalifornija je daleko ispred ostalih država u SAD, jer je od 1. januara 2018. godine uvela Biro za kontrolu kanabisa. Oni nadgledaju i kontrolišu kvaliteta proizvoda koji se nalaze na policama ambulanti kojima pacijenti pristupaju. Pre distribucije proizvoda, proizvođači ga moraju serijski testirati na količinu aktivne supstance i druge supstance kao što su zagađivači i sadržaj vode. To omogućava lekarima i pacijentima da zatraže potvrdu o analizi kako bi u ambulanti bili sigurni da je obavljeno to testiranje i da je lek bezbedan.

Evropska unija prvi put je u medicinske svrhe 2019. godine dozvolila upotrebu proizvoda od kanabisa — epidioleksa - leka koji se dobija od kanabisa i sadrži kanabidiol, glavni sastojak medicinske marihuane. Pri tome treba imati u vidu da je lek za primenu odobren samo pacijentima koji pate od dva retka oblika dečije epilepsije (koje je teško lečiti i mogu dovesti do nekoliko napada dnevno):[24]

Iako je upotreba kanabidioala dozvoljena u Velikoj Britaniji i drugim evropskim zemljama, britanski Nacionalni institut za zdravstvo još ne preporučuje upotrebu leka jer „ne postoje validni dokazi o njegovoj dugoročnoj efikasnosti".

Upotreba kanabisa u Srbiji je nezakonita. Posedovanje se kažnjava novčanom kaznom ili zatvorom do 3 godine. Prodaja i prevoz su takođe kažnjivi zatvorom od 3 do 12 godina. Uzgajivanje se kažnjava zatvorom od 6 meseci do 5 godina.

O složenost pravne regulative govori i upotreba kanabisa u Australiji. Australijska savezna vlada je 2016. donela zakon koji je omogućio pacijentima da dobiju neodobrene proizvode od kanabisa za medicinsku upotrebu prema posebnim odredbama pristupa na osnovu Zakona o terapijskoj robi.[25] Takođe su i vlade u Novom Južnom Velsu, Kvinslendu i Viktoriji takođe izvršila zakonske promene koje dozvoljavaju medicinsku upotrebu kanabisa i gajenje kanabisa za medicinsku upotrebu. Međutim Australijski program za medicinsku upotrebu kanabisa naišao je na znatan otpor kod onkologa, neurologa i specijalisti za bol, koji su jedini lekari praktičari koji mogu započeti lečenje kanabisom. Ovi specijalisti tvrde da postoji malo dokaza koji podržavaju medicinsku upotrebu kanabisa i da postoje mnogo bolji dostupni tretmani protiv mučnine i povraćanja izazvane hemoterapijom, neuropatskskog bola, spastičnosti mišića i epilepsije od kanabisa.[26] Zakonski propisi o odgovornosti za bilo kakvu štetu nanesenu pacijentima takođe zabrinjava mnoge lekara. Stoga je pacijentima bilo teško da dođu do recepta za kanabis. Pacijenti se takođe žale na složenost postupka odobravanja proizvoda od kanabisa zbog preklapanja saveznih i državnih / teritorijalnih zahteva, a australijski zdravstveni sistem ne prihvata troškove uvoza proizvoda od kanabisa. Pacijenti stoga moraju platiti značajne troškove uvoza droga, na primer 400 AUD (oko 250 EUR) na mesečnom nivou, za farmaceutski oblik CBD za lečenje epilepsije.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Choo, Esther K.; Ewing, Sarah W. Feldstein; Lovejoy, Travis I. (2016-11-01). „Opioids Out, Cannabis In: Negotiating the Unknowns in Patient Care for Chronic Pain”. JAMA (na jeziku: engleski). 316 (17): 1763—1764. ISSN 0098-7484. doi:10.1001/jama.2016.13677. 
  2. ^ a b Geoffrey William Guy; Brian Anthony Whittle; Robson, Philip (2004). The Medicinal Uses of Cannabis and Cannabinoids. Pharmaceutical Press. str. 74—. ISBN 978-0-85369-517-2. 
  3. ^ Abel, Ernest L. (1980). „Cannabis in the Ancient World”. Marihuana: the first twelve thousand years. New York City: Plenum Publishers. ISBN 978-0-306-40496-2. 
  4. ^ Li, Hui-Lin (1974). "An Archaeological and Historical Account of Cannabis in China", Economic Botany 28.4:437–448, p. 444.
  5. ^ Wong, Ming (1976). La médecine chinoise par les plantes (na jeziku: French). Paris: Tchou. OCLC 2646789. 
  6. ^ a b Grinspoon, L. and Bakalar, J. (1993), Marihuana: the forbidden medicine, Yale University Press, New Haven
  7. ^ Mechoulam, R. (1986), ‘The pharmacohistory of cannabis sativa’, in Mechoulam, R. (ed.), Cannabinoids as therapeutic agents, CRC Press, Boca Raton, FL., pp. 1-9
  8. ^ Nahas, G. G. (1984), ‘Toxicology and pharmacology’, in Nahas, G. G. (ed.), Marihuana in science and medicine, Raven Press, New York, pp. 102-247
  9. ^ Pisanti, S. and Bifulco, M. (2017), ‘Modern history of medical cannabis: from widespread use to prohibitionism and back’, Trends in Pharmacological Sciences 38, pp. 195-198.
  10. ^ Kalant, H. (2001), ‘Medicinal use of cannabis: history and current status’, Pain Research and Management 6, pp. 80-91.
  11. ^ „Medical use of cannabis and cannabinoids. Questions and answers for policymaking” (PDF). decembar 2018. Pristupljeno 4. 3. 2021. 
  12. ^ a b Institute of Medicine (1999), Marijuana and medicine: assessing the science base, National Academy Press, Washington, DC.
  13. ^ a b NASEM (2017), The health effects of cannabis and cannabinoids: the current state of evidence and recommendations for research, National Academies Press for the National Academies of Sciences Engineering and Medicine, Washington, DC
  14. ^ Ablin, J., Ste-Marie, P. A., Schafer, M., Hauser, W. and Fitzcharles, M. A. (2016), ‘Medical use of cannabis products: lessons to be learned from Israel and Canada’, Schmerz 30, pp. 3-13.
  15. ^ Abuhasira, R., Schleider, L. B.-L., Mechoulam, R. and Novack, V. (2018), ‘Epidemiological characteristics, safety and efficacy of medical cannabis in the elderly’, European Journal of Internal Medicine 49, pp. 44-50.
  16. ^ a b v g National Academies of Sciences, Engineering, and Medicine. 2017. The Health Effects of Cannabis and Cannabinoids: The Current State of Evidence and Recommendations for Research. Washington, DC: The National Academies Press. . doi:10.17226/24625.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  17. ^ „Is cannabis gaining acceptance as a treatment for neuropathic pain?”. www.mdedge.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 4. 3. 2021. 
  18. ^ June 3, Publish date:; 2020. „Is cannabis gaining acceptance as a treatment for neuropathic pain?”. www.mdedge.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-03-04. 
  19. ^ a b v g d „Asthma Patients Say Most Doctors Don't Ask About Cannabis Use”. Medscape. Pristupljeno 2021-03-04. 
  20. ^ Hughes, C.E. y Stevens, A. (2010) “What Can We Learn from the Portuguese Decriminalization of Illicit Drugs?” British Journal of Criminology Volume 50, Issue 6, pp.999-1022
  21. ^ Hughes, C.E. y Stevens, A. (2007) The Effects of Decriminalization of Drug Use in Portugal Oxford: Beckley Foundation http://www . beckleyfoundation.org/bib/doc/bf/2007_Caitlin_211672_1.pdf Consultado 20.04.11
  22. ^ Greenwald, G. (2009) Drug Decriminalization in Portugal: Lessons for Creating Fair and Successful Drug Policies Cato Institute http://www. cato. org/pub_display.php?pub_id=10080 Consultado 07.05.11
  23. ^ „Drogas e consumo pessoal: a ilegitimidade da intervenção penal”. JOTA Info (na jeziku: portugalski). 2015-08-07. Pristupljeno 2021-03-04. 
  24. ^ Dos Santos, R. G., Hallak, J. E., Leite, J. P., Zuardi, A. W. and Crippa, J. A. (2014), ‘Phytocannabinoids and epilepsy’, Journal of Clinical Pharmacy and Therapeutics 40, pp. 135-143.
  25. ^ Freckelton, I. (2015), ‘Medicinal cannabis law reform: lessons from Canadian litigation’, Journal of Law and Medicine 22, pp. 719-738.
  26. ^ Martin, J. H., Bonomo, Y. and Reynolds, A. D. B. (2018), ‘Compassion and evidence in prescribing cannabinoids: a perspective from the Royal Australasian College of Physicians’, Medical Journal of Australia 208, pp. 107-109.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Медицински_канабис&oldid=27442088”