Međunarodni fiksni kalendar

Međunarodni fiksni kalendar (ili stalni kalendar) ili Internacionalni fiksni kalendar (takođe poznat i kao Međunarodni večni kalendar, Cotsworth-ov plan, Eastman-ov plan, Kalendar od 13 meseci ili Kalendar jednakih meseci) je predlog reforme kalendara koji predviđa godinu od 13 meseci od po 28 dana, sa jednim danom na kraju svake godine koji ne pripada nijednom mesecu ni sedmici.

Pravila

Kalendarska godina ima 13 meseci sa po 28 dana plus dodatni dan na kraju godine koji ne pripada nijednom mesecu. Svaka godina koincidira sa odgovarajućom gregorijanskom godinom.

Meseci su imenovani isto kao i oni u gregorijanskom kalendaru, s tim što je još jedan mesec, nazvan Sol, umetnut između juna i jula.

U prestupnoj godini se umeće prestupni dan, koji takođe ne pripada nijednom mesecu i to posle juna i pre novog meseca sola. Proste godine imaju 365 dana a prestupne 366.

Prvi dan svake godine, 1. januar, se smatra nedeljom a svaki sledeći dan, koji pripada nekom mesecu, se smatra delom konvencionalne 7-dnevne nedelje sa poznatim redosledom dana.

Za dane koji ne pripadaju nijednom mesecu se smatra da nisu ni u sedmici i uvek su postavljeni između dana koji se smatra subotom (poslednji dan sedmice) i nedelje (prvi dan).

Pošto se svaki mesec sastoji od tačno četiri sedmice, prvi dan svakog meseca i svaki sedmi dan posle toga do kraja meseca se smatra nedeljom, drugi i svaki sedmi posle toga ponedeljkom itd. Tako svaki mesec počinje nedeljom i završava subotom.

Zbog toga svi meseci izgledaju ovako:

ned	pon	uto	srd	čet	pet	sub
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28

Periodi 13 meseci i dodatni dani padaju u sledeće gregorijanske datume:

Mesec	Početak	Završetak
januar	1. januar	28. januar
februar	29. januar	25. februar
mart	26. februar	25. mart*
april	26. mart*	22. april*
maj	23. april*	20. maj*
jun	21. maj*	17. jun*
Prestupni dan	17. jun
sol	18. jun	15. jul
jul	16. jul	12. avgust
avgust	13. avgust	9. septembar
septembar	10. septembar	7. oktobar
oktobar	8. oktobar	4. novembar
novembar	5. novembar	2. decembar
decembar	3. decembar	30. decembar
Dan godine	31. decembar

*Ovi datumi su za dan raniji u prestupnoj godini

Istorijat

Međunarodni večni kalendar je zasnovan na pozitivističkom kalendaru kojeg je 1849. objavio francuski filozof Auguste Comte. Kont je svoj kalendar napravio po ugledu na polinezijske kalendare. Glavna razlika između tzv. međunarodnog i pozitivističkog kalendara je u tome što je Kont imenovao i mesece i dane i to po slavnim ličnostima iz istorije. Osim toga pozitivističke sedmice počinju ponedeljkom umesto nedeljom. Dok pozitivistički i Sol kalendar stavljaju prestupni dan na kraj prestupne godine, međunarodni fiksni kalendar i svjetski kalendar ga stavljanju posle juna.

Savez Međunarodnog fiksnog kalendara (International Fixed Calendar League), sa kancelarijama u Londonu i Ročesteru, Njujork, je prestao sa aktivnostima tokom 1930-ih. U skorijim godinama bilo je pokušaja da se plan oživi.

Nedostaci

Za sujeverne bi noćna mora bilo to što je svaki 13. u mesecu petak 13. i tako 13 puta u godini.

Trinaest nije paran broj, već je prost, tako da bi sve aktivnosti koje se obavljaju na kvartalnoj osnovi bile razglobljene u odnosu na mesece.

U judaizmu, hrišćanstvu i islamu svaki dan je deo sedmičnog ciklusa, koji ima verski značaj. Postojanje dana koji je „bezimen“ u tom smislu (Dan godine i Prestupni dan) dovelo bi do razilaska kalendarskog i tradicionalnog dana u sedmici. To pretpostavlja postojanje globalnog sekularnog (ako ne i agnostičkog ili ateističkog) društva u kome bi se ovaj kalendar mogao uvesti, što je teško zamislivo. Zato su predloženi i kalendari sa prestupnom sedmicom.

Spoljašnje veze

• (the International Fixed Calendar League) - the International Institute of Social History Archives. (jezik: engleski)