Mikrobiološka aktivnost biljaka
Mikrobiološka aktivnost biljaka je sposobnost pojedinih biljnih vrsta da leče različite bolesti zbog sadržaja mnogih komponenti koje su od velike terapeutske važnosti. Zbog učestale pojave rezistentnosti mikroorganizama na postojeće sintetičke antibiotike, u svetu je u ekspanziji sve je veća primena tradicionalne medicinske fitoterapije kao alternativnog oblika lečenja raznih bolesti.[1]
Antibakterijsko delovanje biljaka[uredi | uredi izvor]
Zbog sve učestalije rezistentnosti bakterija na veliki broj sintetskih antibiotika, ali i sposobnosti biljaka da sintetišu biološki aktivne materije, po dejstvu slične antibioticima, sve veći značaj dobija primena preparata biljnog porekla u kontroli i suzbijanju bakteija.
Takođe je upotreba biljaka u prehrambenoj industriji, umesto sintetičkih konzervanasa, antioksidanasa ili drugih prehrambenih aditiva, značajno porasla poslednjih godina.
Nakon velikog broja istraživanja, sprovodenih u cilju pronalaženja novih, prirodnih antimikrobnih agenasa, utvrđena je da se antimikrobna aktivnost biljaka zasniva na prirodnim fenolnim antioksidanasa izolovanih iz pojedinih delova biljaka.
Biljni fenoli predstavljaju jednu od glavnih grupa jedinjenja odgovornih za antioksidantno ponašanje i za antimikrobne efekte biljaka. Među njima su flavonoidi, koji su raznovrsna i rasprostranjena grupa prirodnih jedinjenja uz grupe najvažnijih prirodni fenola, koji poseduju širok spektar biološke aktivnosti uključujući i antibakterijsko dejstvo.[2]
Kvalitet antibakterijskog delovanje biljaka[uredi | uredi izvor]
Upotrebna antibakterijska vrednost bilja zavisi od količine lekovitih komponenti koje bilje sadrži. Količina nekog sastojka u biljci zavisi od uslova u kojima je ta biljka uzgajana (nadmorska visina, temperatura, vlažnost...), perioda branja (u različitim periodima vegetacije različita je količina pojedinih sastojaka), načina branja, sušenja i čuvanja. Sušenjem se gubi voda, pa se na izvesno vreme mogu konzervirati lekoviti sastojci. Rok trajanja neke droge (delova lekovitog bilja) zavisi od vrste i uslova čuvanja, a može biti od par meseci do nekoliko godina.
Mikrobiološka aktivnost biljaka u istraživanju[uredi | uredi izvor]
.jpg)
Veliki napredak u oblasti hemijske sinteze, stvorio je prostor za iznalaženju novih lekova,[3] među kojima i sve više onih koji potiču iz materijala biljaka. Mnoge od tradicionalno vekovima prmenjivanih biljaka u narodnoj i algternativnoj medicini, u istraživanjima su pokazale svoje efikasno dejstvo, a bioaktivne komponente su ekstrahovane i izolovane.
Različiti delovi biljaka (koren, list, cvet, plod, stabljika, kora) uspešno se koriste za lečenje mnogih bolesti, jer svojim antioksidativnim i antimikrobnim dejstvom utiču na mnoge fiziološke procese u organizmu, štiteći organizam pre svega od slobodnih radikala i razvoja nepoželjnih mikroorganizama.
U do sada sprovedenim istraživanjima bobičastog voća takozvane „crvene bobice”, koje obuhvata više od 1.500 vrsta, većinom u obliku malih žbunja (kupina, malina, jagoda, borovnica, ribizla, šipurak, glog, kleka, trnjina, trešnja, višnja i dud) utvrđena je zadovoljavajuća antimikrobna aktivnost prema nekoliko gram-pozitivnih i gram-negativnih bakterijskih vrsta.
Minimalne inhibitorne koncentracije kod „crvene bobice”, nalaze se u opsegu od 2,24 do 17,96 mg/mL, dok je minimalna baktericidna koncentracija 2,24-35,91 mg/mL za sva ispitivana ekstrakte. Ekstrakt lišća je pokazao najbolje delovanje od 2,24 / 2,24 mg/mL prema gram-pozitivnoj bakteriji Streptokokus aureus 25923 , što je u saglasnosti sa najvećom određenom koncentracijom fenolnih jedinjenja.[4]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Ćetković G.S., Čanadanović-Brunet J.M., Djilas S.M., Tumbas V.T., Markov S.L., Cvetković D.D., Antioxidant potential, lipid peroxidation inhibition and antimicrobial activities of Satureja montana L. subsp. kitaibelii extracts, International Journal of Molecular Sciences, 8 (2007) 1013-1027
- ^ Mărghitaş L., Dezmirean D., Chirilă F., Fiţ N., Bobiş O., Antibacterial Activity of Different Plant Extracts and Phenolic Phytochemicals Tested on Paenibacillus Larvae Bacteria, Animal Science and Biotechnologies, 44 (2) (2011).
- ^ Todorović M., Đurđević P., Antonijević V., Optičke metode instrumentalne analize, Hemijski fakultet, Beograd (1997) 232-233.
- ^ Radovanović B., Radovanović A., Souquet JM. Phenolic profile and free radicalscavengingactivity of Cabernet Sauvignon wines of different geographical origins fromthe Balkan region. Journal of Science and Food Agriculture, 90 ( 2010) 2455–2461
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Pelagić V., Lekovito bilje, Beoknjiga, Beograd (2009) 188–190
- Todorović M., Đurđević P., Antonijević V., Optičke metode instrumentalne analize, Hemijski fakultet, Beograd (1997) 232-233.
- Moretro T., Daeschel M.A. (2004). Wine is bactericidial to foodborne pathogens, Journal of Food Science, 69/9, 251-257.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
