Микробиолошка активност биљака
Микробиолошка активност биљака је способност појединих биљних врста да лече различите болести због садржаја многих компоненти које су од велике терапеутске важности. Због учестале појаве резистентности микроорганизама на постојеће синтетичке антибиотике, у свету је у експанзији све је већа примена традиционалне медицинске фитотерапије као алтернативног облика лечења разних болести.[1]
Антибактеријско деловање биљака[уреди | уреди извор]
Због све учесталије резистентности бактерија на велики број синтетских антибиотика, али и способности биљака да синтетишу биолошки активне материје, по дејству сличне антибиотицима, све већи значај добија примена препарата биљног порекла у контроли и сузбијању бактеија.
Такође је употреба биљака у прехрамбеној индустрији, уместо синтетичких конзерванаса, антиоксиданаса или других прехрамбених адитива, значајно порасла последњих година.
Након великог броја истраживања, спроводених у циљу проналажења нових, природних антимикробних агенаса, утврђена је да се антимикробна активност биљака заснива на природним фенолним антиоксиданаса изолованих из појединих делова биљака.
Биљни феноли представљају једну од главних група једињења одговорних за антиоксидантно понашање и за антимикробне ефекте биљака. Међу њима су флавоноиди, који су разноврсна и распрострањена група природних једињења уз групе најважнијих природни фенола, који поседују широк спектар биолошке активности укључујући и антибактеријско дејство.[2]
Квалитет антибактеријског деловање биљака[уреди | уреди извор]
Употребна антибактеријска вредност биља зависи од количине лековитих компоненти које биље садржи. Количина неког састојка у биљци зависи од услова у којима је та биљка узгајана (надморска висина, температура, влажност...), периода брања (у различитим периодима вегетације различита је количина појединих састојака), начина брања, сушења и чувања. Сушењем се губи вода, па се на извесно време могу конзервирати лековити састојци. Рок трајања неке дроге (делова лековитог биља) зависи од врсте и услова чувања, а може бити од пар месеци до неколико година.
Микробиолошка активност биљака у истраживању[уреди | уреди извор]
.jpg)
Велики напредак у области хемијске синтезе, створио је простор за изналажењу нових лекова,[3] међу којима и све више оних који потичу из материјала биљака. Многе од традиционално вековима прмењиваних биљака у народној и алгтернативној медицини, у истраживањима су показале своје ефикасно дејство, а биоактивне компоненте су екстраховане и изоловане.
Различити делови биљака (корен, лист, цвет, плод, стабљика, кора) успешно се користе за лечење многих болести, јер својим антиоксидативним и антимикробним дејством утичу на многе физиолошке процесе у организму, штитећи организам пре свега од слободних радикала и развоја непожељних микроорганизама.
У до сада спроведеним истраживањима бобичастог воћа такозване „црвене бобице”, које обухвата више од 1.500 врста, већином у облику малих жбуња (купина, малина, јагода, боровница, рибизла, шипурак, глог, клека, трњина, трешња, вишња и дуд) утврђена је задовољавајућа антимикробна активност према неколико грам-позитивних и грам-негативних бактеријских врста.
Минималне инхибиторне концентрације код „црвене бобице”, налазе се у опсегу од 2,24 до 17,96 mg/mL, док је минимална бактерицидна концентрација 2,24-35,91 mg/mL за сва испитивана екстракте. Екстракт лишћа је показао најбоље деловање од 2,24 / 2,24 mg/mL према грам-позитивној бактерији Стрептококус ауреус 25923 , што је у сагласности са највећом одређеном концентрацијом фенолних једињења.[4]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Ćetković G.S., Čanadanović-Brunet J.M., Djilas S.M., Tumbas V.T., Markov S.L., Cvetković D.D., Antioxidant potential, lipid peroxidation inhibition and antimicrobial activities of Satureja montana L. subsp. kitaibelii extracts, International Journal of Molecular Sciences, 8 (2007) 1013-1027
- ^ Mărghitaş L., Dezmirean D., Chirilă F., Fiţ N., Bobiş O., Antibacterial Activity of Different Plant Extracts and Phenolic Phytochemicals Tested on Paenibacillus Larvae Bacteria, Animal Science and Biotechnologies, 44 (2) (2011).
- ^ Todorović M., Đurđević P., Antonijević V., Optičke metode instrumentalne analize, Hemijski fakultet, Beograd (1997) 232-233.
- ^ Radovanović B., Radovanović A., Souquet JM. Phenolic profile and free radicalscavengingactivity of Cabernet Sauvignon wines of different geographical origins fromthe Balkan region. Journal of Science and Food Agriculture, 90 ( 2010) 2455–2461
Литература[уреди | уреди извор]
- Pelagić V., Lekovito bilje, Beoknjiga, Beograd (2009) 188–190
- Todorović M., Đurđević P., Antonijević V., Optičke metode instrumentalne analize, Hemijski fakultet, Beograd (1997) 232-233.
- Moretro T., Daeschel M.A. (2004). Wine is bactericidial to foodborne pathogens, Journal of Food Science, 69/9, 251-257.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
