Milovan Jovančić
| Milovan Jovančić | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | ? 1929. |
| Mesto rođenja | Roge, Užice, Kraljevina Jugoslavija |
| Datum smrti | 19. jun 2015. (85/86 god.) |
| Mesto smrti | Karlstad, Švedska |
| Državljanstvo | jugoslovensko, švedsko |
| Sportske informacije | |
| Sport | sprinterske discipline |
| Godine aktivnosti | 1948 — 1955. |
| Klub | AK Crvena zvezda i AK Partizan |
| Dostignuća i titule | |
| Lični rekordi | 100 m - 10,05 (1953) 200 m - 21,7 (1953) |
Nagrade i medalje
| |
Milovan Jovančić - Jovanča (Roge, Užice, 1929 (?) — Karlstad, Švedska, 19. jun 2015) bio je jugoslovenski atletski reprezentativac i atletski trener, specijalista za sprinterske discipline. Bio je član AK Crvena zvezda i AK Partizan.
Sportska biografija
[uredi | uredi izvor]U toku školovanja u Učiteljskoj školi u Užicu zapažen je njegov talenat za atletiku, posebno njegova brzina. Članom AK Crvene zvezde iz Beograda postao je 1948. U periodu 1949—1955. bio je 16 puta reprezentativac Jugoslavije. Njegov državni rekord 10,5 na 100 m postignut 1953. svrstao ga je među najuspešnije evropske i svetske sprintere uvrtivši ga na godišnjoj rang listi za Evropu od 3. do 5. mesta, a u svetu od 5. do 8. mesta. Državne rekorde obarao ja na 100, 200 metara i sa štafetom 4 h 100 metara. Brojne i česte povrede sprečile su ga da ostvari vanserijske rezultate, pa je takmičarsku karijeru završo već u 25-oj godini.
Po završnjetku karijere bio je funkcioner Atletskog saveza Jugoslavije, sekretar Stučnog saveta i selektor štafeta 4 h 100 metar. Radio je i kao kondicioni trener FK Crvena zvezda i 6 sezona FK Slobode iz Tuzle.
Obavljao je i dušnost instruktora i savetnika Atletskog saveza Sirije.
Krajem šezdesetih preselio je u Švedsku i postao trener AK Jeta iz Karlstada, gde je uz njega stasalo 25 reprezentativaca i osvojio je prvenstvo te zemlje. Zbog dobrih rezultata postao je trener reprezentacije Švedske. Tu dužnost obavljao je od 1973—1978.
Dobio je brojna priznanja kako u svojoj domovini, tako i u inostranstvu. Bio je poznat kao veoma human čovek, koji je nesebično pomagao siromašnima, deci bez roditelja i srpskim reprezetativcima.
Preminuo je u Karlstadu 19. juna 2015. u 86. godini života. Kremacija je obavljena u Karlstadu, a urna je pohranjena na groblju u Rogama, gde je Jovanča rođen i odrastao.
Značajniji rezultati
[uredi | uredi izvor]- Balkanske igre[2]
- 1953. Atina
- 100 m. — 11,00 zlatna medalja
- 4 h 100 m. — 42,9 c Jovančić, Benjak, Madžarević, Benjak, Pecelj, srebrna medalja
- 1954. Beograd
- 100 m. — 10,8 zlatna medalja
- 4 h 100 m. — 42,9 c Jovančić, Benjak, Pecelj, Benjak, Lorger, zlatna medalja
- Letnja međunarodna studentska sportska nedelja 1953. kasnije Letnja univerzijada[3]
- 100 m. — 10,7 srebrna medalja
- 200 m. — 22,0 zlatna medalja
- Prvak Jugoslavije
- 100 m — 10,7 s, 1954.
- 200 m — 22,0 s, 1953
- 4 h 100 — 44,0 s. 1952. Crvena zvezda (Jovančić, Pecelj, Popov i Milakov)
Nacionalni rekordi
[uredi | uredi izvor]- 100 m — 10,5, 10. jun 1953. Beograd
- 200 m — 22,1, 16. jun 1949. Beograd
- 200 m — 21,7, 14. jun 1953. Beograd
- 4 h 100 m — 42,0, 6. avgust 1949, Brisel rep Jugoslavije (Jovančić (Cz), Sabolović (Par.), Brnad (Par), Stevanović (Par).)
- 4 h 100 m — 41,7, 17. septembar 1949, Zagreb rep Jugoslavije (Brnad (Par), Jovančić (Cz), Sabolović (Par.), Pecelj (Par).)
- 4 h 100 m — 41,5, 5. septembar 1953. Zagreb rep Jugoslavije (Jovavčić (Cz), Madžarević (BSK), Benjak (Voj.), Pecelj (Par).)
- 800—200—200—400 m — 3:28,4, 24. jun 1951. Beograd Partizan ( Otenhajmer, Račić, Jovančić,Sabolović)