Pređi na sadržaj

Miomektomija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Miomektomija
Laparoskopska miomektomija: Uterus je urezan, a miom se drži i uskoro će biti izvađen
SinonimiFibroidectomy
ICD-9-CM68.29

Miomektomija je invazivnih hirurških procedura u ginekologiji kojom se uklanjaju miomi materice (fibroadenomi, lejomiomi ili nekancerozne izrasline koje se pojavljuju u materici), koji se najčešće javljaju tokom reproduktivnog perioda, ali se mogu javiti i u bilo kom periodu života žene.[1][2] Većina mioma ne menja svoju veličinu tokom trudnoće, ali jedna trećina može porasti u prvom tromesečju.[2]

Iako su podaci kontradiktorni, i po jednima većina žena sa fibroidima ima trudnoću bez ikakvih događaja, jedna broj dokaza iz literaturi sugeriše da su miomi materice povezani sa povećanom stopom spontanih pobačaja, prevremenim porođajem, abrupcijom placente, nepravilnim položajem fetusa, porođajnom distocijom, porođajem carskim rezom i postporođajnim krvarenjem.[3] Imajući u vidu sve ovo cilj hirurga tokom miomektomije je da ukloni izraslinu koja izaziva simptome i rekonstruiše matericu kako bi žena mogla nornmalno da zatrudni i održi trudnoću.[3]

Kod žene nakon miomektomije gube se simptoma mioma, uključujući sterilitet, smanjuje teško menstrualnog krvarenja i osećaj pritiska u karlici.[4]

Razlika između miomektomije i histerektomije[uredi | uredi izvor]

Za razliku od histerektomije, tokom koje se uklanja celokupno tkivo materice, kod miomektomije se uklanja samo tkivo mioma, a ostavlja zdravo tkivo materice, pa mnogi smatraju da je miomektomija alternativa za histerektomiju kod žena koje žele da zadrže matericu. Međutim, nakon miomektomije postoji veći rizik od krvarenja i dužeg operativnog vremena nego kod histerektomije, što može uticati na buduću plodnost.[5] Kako fibroidi imaju stopu recidiva od 15%, posebno kod žena sa višestrukim trudnoćama i onih u trećoj deceniji života, deset procenata žena koje su podvrgnute miomektomiji na kraju će trebati histerektomiju u roku od 5-10 godina nakon miomektomije.[5]

Indikacije[uredi | uredi izvor]

Pre trudnoće, miomektomija se može razmotriti kod žena sa neobjašnjivom neplodnošću ili ponovljenim gubitkom trudnoće,[6] iako ostaje nejasno da li takve hirurške intervencije zaista poboljšavaju stopu plodnosti i perinatalni ishod.

Retko se dešava da se fibroidi leče hirurški u prvoj polovini trudnoće. Međutim, ako je potrebno, nekoliko studija je izvestilo da se antepartalna miomektomija može bezbedno izvesti u prvom i drugom trimestru trudnoće.[7][8][9]

Prihvatljive indikacije uključuju nepopravljiv bol zbog degenerirajućeg mioma, posebno ako je subserozan ili na pedukulaciji, veliki ili brzo rastući fibroid ili bilo koji veliki fibroid (> 5 cm) koji se nalazi u donjem segmentu materice.

Akušerski i neonatalni ishodi kod žena koje su podvrgnute miomektomiji u trudnoći su uporedive sa onima kod konzervativno lečenih žena,[8][9] iako su žene koje su imale miomektomiju tokom trudnoće bile mnogo verovatnije porođane carskim rezom zbog zabrinutosti zbog rupture materice.[8]

Vrste operacija[uredi | uredi izvor]

Dana postoj tri vrste miomektomije (u zavisnosti od kliničke slike): histeroskopska, abdominalna i laparoskopska miomektomija. Sve ove vrste miomektomija se rade pod anestezijom.

Histeroskopska miomektomija[uredi | uredi izvor]

Histeroskopska miomektomija je metoda bez hirurškog reza. Izvodi se tako što kroz prirodni otvor, vagine i grlić materice hirurg ubacuje resektoskop u šupljinu materice i uklanja miom. Primenjuje se u slučajevima kada se miom nalazi u samoj materničkoj duplji, odnosno ako se fibroid nalazi direktno ispod mukoznog sloja materice i prominira u njen lumen.

Abdominalna miomektomija[uredi | uredi izvor]

Abdominalna miomektomija, ili metoda otvorenog pristupa, izvodi se tako što se kroz 2 reza u donjem delu trbuha, "bikini linija" pristupa materici.

Uprkos dugom postoperativnom periodu oporavka (do 6 nedelja), ova operacija omogućava da se sačuva materica i njena funkcija rađanja deteta .

Laparoskopska miomektomija[uredi | uredi izvor]

Materica ušivena staplerom nakon laparoskopskog uklanjanja mioma

Kada je, u poslednje vreme, minimalno invazivna hirurgija postala sve popularnija intervencija naglo se povećao i broj operacija miomektomije korišćenjem laparoskopije, koje prema načinu izvođenja mogu biti dve vrste:[10]

Laparoskopska miomektomija (LM), koja se definiše kao metoda enukleacija i priprema ležišta mioma i njegova ekstrakcija, koja se izvodi isključivo laparoskopski. U LM je neophodno intrakorporalno šivanje, što dovodi do povećanja težine ove operacije. U poslednjih nekoliko godina, mnogi laparoskopisti se obučavaju da savladaju tehniku intrakorporalnog šivanja čime se povećava broj operacija LM.[11]

Laparoskopski potpomognuta miomektomija (LAM), kod koje se pravi mali rez, oko 3 do 6 cm, u donjem delu trbuka i preko ovog otvora se vrši šivanje ležišta mioma i njegova ekstrakcija. U LAM-u se tokom intervencije koristi retraktor za abdominalni rez ili LapDisk Mini.[11]

Komplikacije[uredi | uredi izvor]

Miomektomija je povezana sa rizikom od mogućih komplikacija, kao što su:

  • značajan gubitak krvi,
  • postoperativne adhezije,
  • potreba za carskim rezom pri porođaju.

Pored toga, u 42–55% slučajeva nakon miomektomije nastaju recidivi mioma, odnosno novi fibroidi u materici.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Jonathan S. Berek: Berek & Novak's gynecology. Philadelphia [etc.]: Lippincott Williams & Wilkins. 2007. ISBN 978-0-7817-6805-4. str. 482..
  2. ^ a b Walid, M. S.; Heaton, R. L. (2010). „Laparoscopic myomectomy: An intent-to-treat study”. Archives of Gynecology and Obstetrics. 281 (4): 645—649. PMID 19536553. S2CID 23055402. doi:10.1007/s00404-009-1154-5. .
  3. ^ a b Andou, M.; Yanai, S.; Shirane, A.; Kanno, K. (2020). „Laparoscopic Myomectomy”. Surgery Journal (New York, N.Y.). 6 (Suppl 1): S35—S43. PMC 7214085 Slobodan pristup. PMID 32399488. doi:10.1055/s-0039-3401027. 
  4. ^ Fedele, L.; Parazzini, F.; Luchini, L.; Mezzopane, R.; Tozzi, L.; Villa, L. (1995). „Recurrence of fibroids after myomectomy: A transvaginal ultrasonographic study”. Human Reproduction (Oxford, England). 10 (7): 1795—1796. PMID 8582982. doi:10.1093/oxfordjournals.humrep.a136176. .
  5. ^ a b „Uterine Myomectomy - an overview | ScienceDirect Topics”. www.sciencedirect.com. Pristupljeno 2023-01-09. 
  6. ^ Li TC, Mortimer R, Cooke ID. Myomectomy: a retrospective study to examine reproductive performance before and after surgery. Hum Reprod. 1999;14:1735–1740.
  7. ^ De Carolis S, Fatigante G, Ferrazzani S, et al. Uterine myomectomy in pregnant women. Fetal Diagn Ther. 2001;16:116–119.
  8. ^ a b v Exacoustòs C, Rosati P. Ultrasound diagnosis of uterine myomas and complications in pregnancy. Obstet Gynecol. 1993;82:97–101.
  9. ^ a b Mollica G, Pittini L, Minganti E, et al. Elective uterine myomectomy in pregnant women. Clin Exp Obstet Gynecol. 1996;23:168–172.
  10. ^ Masaaki, Andou (2020). „Laparoscopic Myomectomy”. The Surgery Journal. 6 (Suppl 1): S35—S43. PMC 7214085 Slobodan pristup. PMID 32399488. doi:10.1055/s-0039-3401027. 
  11. ^ a b Agdi M, Tulandi T (August 2008). "Endoscopic management of uterine fibroids". Best Practice & Research. Clinical Obstetrics & Gynaecology. 22 (4): 707–16.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Nezhat C, Lavie O, Hsu S, et al. Robotic-assisted laparoscopic myomectomy compared with standard laparoscopic myomectomy--a retrospective matched control study. Fertil Steril 2009; 91:556.
  • Hurst BS, Matthews ML, Marshburn PB. Laparoscopic myomectomy for symptomatic uterine myomas. Fertil Steril 2005; 83:1.
  • Bedient CE, Magrina JF, Noble BN, Kho RM. Comparison of robotic and laparoscopic myomectomy. Am J Obstet Gynecol 2009; 201:566.e1.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Миомектомија&oldid=27762646”