Miocen
Miocen (simbol M[1]) je geološka epoha neogena koja pokriva period od pre oko 23,03 do 5,332 miliona godina. Miocen je imenovao ser Čarls Lajel. Naziv „miocen“ vodi poreklo od reči grč. μείων i grč. καινός,[2] i znači „manje nedavno“, jer ima 18% manje morskih beskičmenjaka nego pliocen. Miocen prati epohu oligocena, a praćen je pliocenom.
Živi svet[uredi | uredi izvor]
Primati su se raširili podeljeni tokom epohe miocena, postajući široko rasprostanjeni po starom svetu. U stvari, do kraja ove epohe, ljudski preci su se odvojili od predaka šimpanzi prateći njihov sopstveni evolucioni put. Kao i u oligocenu, travnata površina je nastavila da se širi dok je opseg šume iščezavao. U miocenskim morima, šume algi su se prvi put pojavile i uskoro su postale jedan od najproduktivnijih zemljinih ekosistema.[3] Životinje i biljke miocena bile su potpuno prilagođene. Ptice i sisari bili su dobro utemeljeni. Ajkule, delfini i alge su se širili. Miocenska epoha je od posebnog značaja za geologe i paleoklimatologe jer su se glavne faze podizanja Himalaja dogodile tokom nje, utičući na monsunske cikluse u Aziji, koji su povezani sa glacijacijama na severnoj hemisferi.[4]
Stadijumi[uredi | uredi izvor]
Miocen je epoha neogena i prema podeli Međunarodne komisije za stratiografiju (ICS) iz 2018. deli se na šest vekova: mesinij, tortonij, seravalij, langij, burdigalij i akvitanij.[5]
| Period | Epoha | Vek | Početak (Ma) | Kraj (Ma) |
|---|---|---|---|---|
| Kvartar | Pleistocen | Želasij | 2,58 | 1,8 |
| Neogen | Pliocen | Pjačentij | 3,6 | 2,58 |
| Zanklij | 5,333 | 3,6 | ||
| Miocen | Mesinij | 7,246 | 5,333 | |
| Tortonij | 11,63 | 7,246 | ||
| Seravalij | 13,82 | 11,63 | ||
| Langij | 15,97 | 13,82 | ||
| Burdigalij | 20,44 | 15,97 | ||
| Akvitanij | 23,03 | 20,44 | ||
| Paleogen | Oligocen | Hatij | 27,82 | 23,03 |
Starija podela[uredi | uredi izvor]
Prema starijoj podeli Međunarodne komisije za stratiografiju, stadijumi faune miocena od najmlađeg ka najstarijem su:[6]
| Perioda | Epoha | Vek | Početak (Ma) | Kraj (Ma) |
|---|---|---|---|---|
| Neogen | ||||
| Pliocen | Želasij | |||
| Pjačentij | ||||
| Zanklij | ||||
| Miocen | Pontij | |||
| Panonij | ||||
| Sarmatij | ||||
| Badenij | ||||
| Karpatij | ||||
| Otnangij | ||||
| Egenburgij | ||||
| Egerij |
Ove podpodele u okviru miocena definisane su relativnim obiljem različitih vrsta krečnjačkih nanofosila i foraminifera (jednoćelijskih protista s nagoveštajem ljuske).
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Geologic Age Symbol Font (StratagemAge)” (PDF). USGS. 99-430. Pristupljeno 22. 06. 2011.
- ^ „Miocene”. Online Etymology Dictionary. Pristupljeno 23. oktobar 2013.
- ^ „Miocen, ВВС”. Arhivirano iz originala 13. 06. 2016. g. Pristupljeno 23. 10. 2013.
- ^ An Zhisheng, John E. Kutzbach, Warren L. Prell & Stephen C. Porter (2001). „Evolution of Asian monsoons and phased uplift of the Himalaya Tibetan plateau since Late Miocene times”. Nature. 411 (6833): 62—66. doi:10.1038/35075035.
- ^ „International Stratigraphic Chart v2018/08”. International Commission on Stratigraphy. Pristupljeno 23. 3. 2021.
- ^ Rohde, Robert A. (2005). „GeoWhen Database”.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Cox, C. Barry & Moore, Peter D. Biogeography. An ecological and evolutionary approach (5th ed.). . Cambridge: Blackwell Scientific Publications. 1993. ISBN 978-0-632-02967-9.
- Ogg, Jim (2004): Overview of Global Boundary Stratotype Sections and Points (GSSP's)
