Хималаји

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 28° СГ Ш, 82° ИГД

Хималаји снимљени из свемира

Хималајски масив или Хималаји (санскрит: हिमालय himalayah - снежно боравиште; од hima - снег и aalaya - боравиште[1]) су планински венац у Азији, који раздваја Индијски подконтинент од платоа Тибета. На Хималајима се налази највиши планински врх на Земљи Монт Еверест. Такође, то је назив великог планинског система који укључује Каракорум, Хиндукуш, као и друге, мање, венце који се протежу из Памирског чвора.

Заједно, хималајски планински систем је уједно највиши на планети и дом највиших светских врхова, тзв. Eight-thousanders, међу којима су Монт Еверест и К2. Како би се схватила огромна размера овог планинског венца, треба се присетити да је Аконкагва у Андима са 6.962 метара највиши врх ван Азије, док хималајски систем обухвата преко 100 планинских врхова изнад 7.200 м, односно свих 14 изнад 8.000 м.

Неке од светских највећих река (Ганг, Инд, Брамапутра, Јангцекјанг, Меконг, Салуен, Црвена река, Xunjiang, Чао Праја, Иравади, Аму Дарја, Сир Дарја, Тарим и Жута река), извиру на Хималајима, а комбинација њихових сливова напаја око 3 милијарде људи (скоро половина популације планете Земље) у Авганистану, Бангладешу, Бутану, Народној Републици Кини, Индији, Непалу, Бурми, Камбоџи, Таџикистану, Узбекистану, Туркменистану, Казахстану, Киргистану, Тајланду, Лаосу, Вијетнаму, Малезији и Пакистану.

Хималаји се пружају кроз пет држава Пакистан, Индија, Кина, Бутан и Непал. Отприлике 750 милиона људи живи у подручју река које извиру на Хималајима, а тај број укључује и Бангладеш.

Географија[уреди]

Ки манастир на Хималајима.

Хималаји се протежу око 2400 km, од Нанга Парбата у Пакистану на западу до Намче Барва на истоку. Ширина Хималаја је између 250 и 300 km. Венац Хималаја састоји се од три паралелна венца, који се разликују по висини и геолошкој старости. Најмлађи је Подхималајски венац са висином од око 1200 m. Венац се састоји од ерозионог материјала са Хималаја. Паралелно са тим ланцем је ланац Нижи Хималаји који има висину између 2.000 и 5.000 метара. Најсевернији ланац се назива Велики Хималаји и најстарији је од три ланца. Висина му је већа од 6.000 m и ту се налазе многи највиши врхови света, укључујући и три највећа Монт Еверест, К2 и Канченџунга. Већина Непала и Бутана лежи на Хималајима. На Хималајима лежи и већина од индијских држава Џаму и Кашмир, Химачал Прадеш, Утаранчал, Сиким и Аруначал Прадеш, као и пакистанска држава Балтистан. Мали делови Тибета леже на Хималајима. По дефиницији Тибетске висоравни по дефиницији није на Хималајима.

Порекло и раст[уреди]

Индијска плоча је путовала 6.000 km током 40 до 50 милиона година до судара са евроазијском плочом

Хималаји спадају међу најмлађе планинске ланце на свету. Према модерној теорији тектонике плоча, стварање Хималаја је резултат судара континената или орогеније дуж границе између индо-аустралијске плоче и еуразијске плоче. Судар је започео у горњој креди пре око 70 милиона година, када се индо-аустралијска плоча покретала ка северу брзином од 15 cm годишње и сударила се са еуроазијском плочом. До пре 50 милиона година покретна индо-аустразијска плоча затворила је океан Тетис, чије постојање је било одређено седиментним стенама на океанском дну и вулканима на његовом рубу. Пошто су ти седименти били лагани, они су се набрали у планински ланац. Индо-аустралијска плоча је наставила да се покреће хоризонтално испод тибетске висоравни и те силе су гурале висораван увис. Као резултат тога судара створена је висораван Аракан Јома у Мјанмару и андамани и Никобари.

Индо-аустралијска плоча се још увек креће брзином 67 mm годишње. То доводи до раста Хималаја од 5mm годишње. Покрети индијске плоче чине ово подручје сеизмички активним.

Глечери и речни системи[уреди]

Хималаји садрже велики број глечера, од којих је посебно познат Сјачен глечер, јер је највећи на свету ван арктичког круга. Неки од најпознатијих глечера су: Ганготри, Јамунотри, Нубра, Биафро, Балторо, Зему и Кумбз. Највиша подручја Хималаја покривена су снегом преко целе године. На Хималајима се налазе извори неколико река, од којих већина формира два поречја.

  • Западне реке се комбинују у слив Инда. Инд извире на Тибету и тече кроз Пакистан до Арабијског мора.
  • Већина других хималајских река отиче Ганг-Брамапутра сливом. Две главне реке у Ганг и Брамапутра. Ганг извире као Багирати на глечеру Ганготри и тече југоисточно кроз низије северне Индије. Највеће притоке су Алакнанда и Јамуна. Брамапутра извире као Цангпо на западном Тибету, тече источно кроз тибет и западно кроз низије Асама. Ганг и Брамапутра срећу се у Бангладешу и утичу у Бенгалски залив стварајући највећу речну делту на свету.

Већина источних река припада сливу Иравадија, који извире на источном Тибету и тече кроз Мјанмар у Андаманско море. Салвин, Меконг, Јангцекјанг и Хуангхо потичу из делова Тибета, који географски не припада Хималајима. Задњих година научници примећују повећање брзине повлачења глечера, као резултат глобалне промене климе. Тај ефекат има потенцијалну могућност да буде катастрофалан за стотине хиљада људи који током сухе сезоне зависе о рекама, које потичу са глечера.

Језера[уреди]

На Хималајима се налазе стотине језера. Већина језера су на висинама мањим од 5.000 метара. Што је већа висина језера су мања. Највеће језеро је Пангонг Цо, које се налази на граници Индије и кинеског Тибета. Налази се на висини од 4600 метара. Широко је 8 km, а дугачко је 134 km. Планинска језера су настала глечерском активношћу.

Значајни врхови[уреди]

Хималаји виђени из долине Кулу.
Име врха Висина (m) Висина (стопа)
Монт Еверест 8.850 29.035
K2 8.611 28.251
Канченџунга 8.586 28.169
Лоце 8.501 27.939
Макалу 8.462 27.765
Чо оју 8.201 26.906
Даулагири 8.167 26.764
Манаслу 8.163 26.758
Нанга Парбат 8.126 26.658
Анапурна 8.091 26.545
Гашербрум I 8.068 26.470
Широки врх 8.047 26.400
Гашербрум II 8.035 26.360
Шишапангма 8.027 26.289
Гјачунг Канг 7.922 26.089
Нанда Деви 7.817 25.645
Кабру 7.338 24.258
Пумори 7.161 23.494

Извори[уреди]

  1. ^ himalaya, Приступљено 29. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :