Mlada Nemačka (književni pokret)

Mlada Nemačka (nem. Junges Deutschland) je ime za književni pokret mladih, liberalno nastrojenih pesnika koji su stvarali u doba Premartovskog perioda (nem. Vormärz), koji označava period između Bečkog kongresa 1815. i martovske revolucije 1848. Javio se kao opozicija restauraciji monarhija. Mladi književnici su, podstaknuti Julskom revolucijom u Francuskoj, aktivno objavljivali svoja dela, koja su 1835/1836. godine zabranjena dekretom Frankfurtske skupštine u celoj Nemačkoj.

Ime Mlada Nemačka pojavljuje se prvi put kod Hajnriha Laubea (nem. Heinrich Laube), ali je postalo popularno zbog Ludolfa Vinbarga (nem. Ludolf Wienbarg), koji je svoju knjigu Ästhetische Feldzüge 1834. započeo rečima: „Tebi, mlada Nemačko, posvećujem ovaj govor, ne staroj.“ (nem. „Dir, junges Deutschland, widme ich diese Reden, nicht dem alten“).

Predstavnici

Georg Bihner 1813-1837.

Zvanični predstavnici Mlade Nemačke su Hajnrih Hajne (nem. Heinrich Heine), Karl Guckov (nem. [Karl Gutzkow] ), Hajnrih Laube (nem. Heinrich Laube), Ludolf Vinbarg (nem. Ludolf Wienbarg), Ludvig Borne (nem. Ludwig Börne) i Teodor Munt (nem. Theodor Mundt). Pomenute autore povezivali su zajednički ciljevi u književnosti i društvu, liberalne težnje i zabrana njihovih spisa od strane Savezne skupštine. Oni su se borili za slobodu misli, emancipaciju žena, ustavnost, demokratiju i ujedinjenje Nemačke u republikanskom obliku. Smatrali su da pisac treba da bude društveno-politički angažovan, a da uloga književnosti nije da zabavi, već da bude oruđe za moralnu obnovu društva. Književna dela su nastajala u različitim oblicima, od novinskih članaka do putopisa, i pokazivala su nameru da se obrate najširoj, ne samo intelektualnoj publici. Pisali su uglavnom prozna dela, društveno-kritičke romane savremene tematike, ali se razvila i takozvana politička lirika. Kasnija književna istoriografija smatrala je ove autore stubom pokreta Mlade Nemačke. Širi krug autora obuhvata i Adolfa Glasbrenera (nem. Adolf Glassbrenner), Gustava Kunea (nem. Gustav Kühne)  i Maksa Valdaua (nem. Max Waldau).

Georg Bihner (nem. Georg Büchner) se takođe povezuje sa Mladom Nemačkom. On se lično distancirao od Mlade Nemačke putem pisma, koje je napisao svojoj porodici 1. januara 1836. godine iz Strazburškog egzila (nem. Straßburger Exil):

„Uostalom nikako ne pripadam takozvanoj Mladoj Nemačkoj, književnoj stranci Guckova i Hajnesa. Samo potpuno nerazumevanje naših društvenih odnosa može navesti ljude na verovanje da je potpuna transformacija naših religijskih i društvenih ideja putem dnevne literature moguća.“

Uprkos tome postoje sadržajne sličnosti između dela Bihnera i autora takozvane „Mlade Nemačke“, koje pre svega leže u pobuni protiv političke restauracije. Uz to Bihner predstavlja literaturu koja kao i literatura autora „Mlade Nemačke“ odbacuje estetsko-idealistički pogled na svet, klasicistički i romantičarski idealizam, za koji su smatrali da je udaljen od realnosti. Bihner formuliše poetiku u svojoj priči Lenz u umetničkom razgovoru Kaufmana (nem. Kaufmann) i Lenca(nem. Lenz).

Hajnrih Laube(nem. Heinrich Laube) je u Lajpcigu uređivao časopis „Časopis za elegantan svet“ (nem. Zeitung für die elegante Welt), jedan od najznačajnijih časopisa Mlade Nemačke.

Ludolf Vinbarg(nem. Ludolf Wienbarg) je formulisao poetiku i estetiku mladonemačke književnosti i izložio ju je u svojoj knjizi Ästhetische Feldzüge.

Karl Guckov (nem. [Karl Gutzkow] ) je pokrenuo časopis Deutsche Revue, koji je zbog revolucionarnih stavova zabranjen. Zatim je objavio roman Wally, die Zweiflerin, kog su kritičari oštro ocenili kao antireligiozan i nemoralan roman, pa je i on zabranjen.

Ciljevi

Pesnike Mlade Nemačke povezivala je zajednička borba protiv konzervativne politike Meterniha i nemačkih kneževa. Težili su demokratskoj slobodi, socijalnoj pravdi kao i prevazilaženju tradicionalnih religioznih i moralnih ideja. Idealizam klasike i romantike odbacuju kao apolitične i zaostale. Za njih su oba književna pravca bila suviše udaljena od realnosti i života. Za „Mlade Nemce“( nem. die Jungdeutschen) književnost nije smela da bude elitna,već da više skreće pažnju na društvene i političke zloupotrebe. Sebe su videli kao naslednike prosvetiteljstva i postali su književni pioniri građansko-liberalne Martovske revolucije 1848/49.

Za razliku od savremenika kao što su Georg Bihner ili kasnije generacije pesnika Premartovskog perioda, mladi Nemci nisu bili samo za političke revoluciju. Oni su stremili ka potpuno novom, liberalnom društvu.  Za njih je politika bila samo jedna od mnogobrojnih oblasti interesovanja, pored morala, religije i estetike.

Hajnrih Hajne- 1797-1856.

Zabrana

Mladi književnici su, podstaknuti Julskom revolucijom u Francuskoj, aktivno objavljivali svoja dela, koja su 1835/1836. godine zabranjena dekretom Frankfurtske skupštine u celoj Nemačkoj.

Dekretom Frankfurtske skupštine su u decembru 1835. u svim državama Nemačke konfederacije (nem. Deutsch Bund)  zabranjena dela pisaca pokreta Mlade Nemačke. Kao razlog se navodi, da su Mladi Nemci pokušali kroz „beletristiku, dostupnu svim klasama čitalaca na drzak način kritikuju  hrišćansku religiju, ponize postojeće društvene odnose i sruše disciplinu i moral. “

Povod za zabranu verovatno je pružio uticajni književni kritičar Volfgang Mencel u svojoj oštroj kritici romana Karla Guckova Wally, die Zweiflerin. Mencel je želeo da u romanu prepozna pornografiju i bogohulje, koji su predstavljali opasnost po društvo. Hajnrih Hajne, koji se nikada nije osećao kao da pripada Mladoj Nemačkoj najoštrije kritikuje Mencela u svojim spisima Über den Denunzianten.

Drugi razlog zabrane verovatno je bila sumnja, da je grupa imala veze sa političko-revolucionarnim tajnim društvom Mlade Nemačke(nem. Junges Deutschland, Geheimbund), koje je osnovano iste godine. Ove veze se nikada nisu niti se mogu dokazati, iako su obe grupe delimično težile sličnim ciljevima.

Najmlađa Nemačka

Oslanjajući se na pokret „Mlade Nemačke“ iz Premartovskog perioda, koji smatraju i začetnikom naturalizma koji je usledio kasnije, braća Hajnrih(nem. Heinrich) i Julius Hart(nem. Julius Hart) su 1878. razvili su izraz „Jüngstes Deutschland“(Najmlađa Nemačka), koji je delimično korišćen i u anti-naturalističkim strujama.

Literatura

• Johann Jakob Honegger: . J. J. Weber, Leipzig 1871, S. 178–282 (online auf books.google.de).
• Feodor Wehl: Das Junge Deutschland. Ein kleiner Beitrag zur Literaturgeschichte unserer Zeit. Mit einem Anhange seither noch unveröffentlichter Briefe von Th. Mundt, H. Laube und K. Gutzkow. Hamburg: J.F. Richter, 1886
• Johannes Proelß: Das junge Deutschland. Ein Buch deutscher Geistesgeschichte. Stuttgart: Cotta, 1892Ludwig Geiger: Das junge Deutschland. Studien und Mitteilungen. Berlin: Schottlaender, [1907].
• Ludwig Geiger: Das junge Deutschland. Studien und Mitteilungen. Berlin: Schottlaender, [1907].
• H[einrich] H[ubert] Houben: Jungdeutscher Sturm und Drang. Ergebnisse und Studien. Leipzig: Brockhaus, 1911
• Jost Hermand (Hg.): Das Junge Deutschland. Texte und Dokumente. Reclam, Stuttgart 1966 u.ö. (= RUB 8795), ISBN 3-15-008703-1
• Alfred Estermann (Hg.): Politische Avantgarde 1830–1840. Eine Dokumentation zum „Jungen Deutschland“. 2 Bde. Zeitgeist und Ideenschmuggel: Die Kommunikationsstrategie d. Jungen Deutschland. Frankfurt a. M.: Athenäum, 1972 * Walter Hömberg: Zeitgeist und Ideenschmuggel. Die Kommunikationsstrategie des Jungen Deutschland. Stuttgart: Metzler. 1975. ISBN 3-476-00302-7. 
• Wulf Wülfing: Junges Deutschland. Texte – Kontexte, Abbildungen, Kommentar. Carl Hanser, München 1978 (Reihe Hanser 244). Wülfing, Wulf (1978). Junges Deutschland: Texte, Kontexte, Abbildungen, Kommentar. C. Hanser. ISBN 3-446-12490-X. 
• Manfred Schneider: Die kranke schöne Seele der Revolution. Heine, Börne, das Junge Deutschland, Marx und Engels. Athenaeum, Bodenheim 1980, ISBN 3-8108-0139-9.
• Hartmut Steinecke: Literaturkritik des Jungen Deutschland. Entwicklungen – Tendenzen – Texte. Erich Schmidt, Berlin 1982, ISBN 3-503-01682-1.
• Wulf Wülfing: Schlagworte des Jungen Deutschland. Mit einer Einführung in die Schlagwortforschung. Erich Schmidt, Berlin 1982 (Philologische Studien und Quellen 106), ISBN 3-503-01661-9.
• Helmut Koopmann: Das Junge Deutschland. Eine Einführung. Wiss. Buchgesellschaft, Darmstadt 1993, ISBN 3-534-08043-2.
• Teraoka, Takanori. Stil und Stildiskurs des Jungen Deutschland. Hamburg: Hoffmann u. Campe, 1993. (Heine-Studien.). ISBN 345509920. -
• Lothar Ehrlich, Hartmut Steinecke, Michael Vogt (Hgg.): Vormärz und Klassik. Aisthesis, Bielefeld 1999 (Vormärz-Studien I), ISBN 3-89528-184-0.
• Wolfgang Bunzel, Peter Stein, Florian Vaßen (Hgg.): Romantik und Vormärz. Zur Archäologie literarischer Kommunikation in der ersten Hälfte des 19. Jahrhunderts. Aisthesis, Bielefeld 2003 (Vormärz-Studien X), ISBN 3-89528-391-6.