Mlazna erupcija
.
U astrofizici, mlazna erupcija je curenje materije izbrizgavanjem od strane nekog svemirskog objekta. Erupcije mogu biti emitovane od strane astronomskih objekata različite prirode:[1]
- Supermasivne crne rupe u centru aktivnih galaksija;
- Crne rupe nastale urušavanjem zvezda i to su onda mikrokvazari;
- Neutronske zvezde u slučaju dvojnih zvezda;
- Protoplanetarni disk u slučaju mladih zvezda;
- Beli patuljci i simbiotičke zvezde i izvori sadržaja rendgenskih zraka.
Mehanizam[uredi | uredi izvor]
Erupcije su često u vezi sa diskom narastanja u magnetnim strukturama narastanja izbrizgavanjem, ali osobine i funkcije ovakvih struktura su pune kontroverze.[1] Erupcija zahteva neki motor koji izaziva erupciju kao i procesi vezani za fluide. Većina autora se slaže da magnetno polje ima značajnu ulogu.[2] [3][4][5]
Objekti na koje se odnosi[uredi | uredi izvor]
U galaktičkoj fizici nalazimo na erupcije jednog broja mladih zvezda[6] kao i oko crnih rupa zvezdanog porekla.[7] U ekstragalktičkoj oblasti sreću se kod aktivnih galaktičkih jezgara[8] i mikrokvazara[9]; u ta dva slučaja crna rupa je kompaktni objekat i uzrok erupcije.
Kad su povezani sa prisustvom centralne crne rupe oni su relativni[9] i mogu da dosegnu i više miliona svetlosnih godina. Zbog efekta perspektive mogu da se kreću brže od svetlosti (nasuprot tome što teorija relativiteta kaže da se materija u vakuumu ne može kretati brže od brzine svetlosti), naime ovde se radi o optičkoj iluziji. Te erupcije se kvalifikuju kao suprasvetlosne.
Erupcije mogu da izazovu sudare u međuzvezdanom prostoru jer generalno poseduju nadzvučne brzine.[10] Većina objekata Herbig-Haro su povezani sa erupcijama mladih zvezda i objašnjavaju se kao udari.[11]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Hartmann 2003, str. 205
- ^ Entoni P. Gudson, Robert M. Vingli, Karl-Hajnc Boem, « Akrecija koja zavisi od vremena zbog magnetizma mladih zvezdanih objekata kao lansirnog mehanizma za mlazne erupcije », Astrofizički žurnal, izd. 489, 1997, s. 199
- ^ Fabijan Kas i Roni Kipens, « Magnetizovana akrecija-strukture izbacivanja: 2.5-dimenzionalne magnetohidrodinamičke simulacije stalnog ideala lansiranja mlaza sa otpornih akrecijskih diskova », Astrofizički žurnal, izd. 591, 2002, s. 988
- ^ Džonatan Fereira, Ketrin Dugados, Silvi Kabrit, « Koji mehanizmi za mlazno lansiranje su korišćeni za T Tauri zvezde? », Astronomija i astrofizika, izd. 453, 2006, s. 785
- ^ Kristijan Fendt, « Kolimacija astrofizičkih mlazova: Uloga distribucije magnetnog polja akrecijskog diska », Astrofizički žurnal, izd. 651, 2006, s. 272
- ^ Silvi Kabrit, « Mlazevi mladih zvezdanih objekata: trenutni problemi i izazovi za budućnost », Astrofizika i svemirska nauka, izd. 287, 2003, s. 259
- ^ Elena Galo, Rob Fender, Kristijan Kaler i dr., « Tamni mlaz dominira nad spoljnom snagom zvezdane crne rupe Signis X-1 », Priroda, izd. 436, 2005, s. 819
- ^ Hejno Falke i Piter L. Birman, « Galaktički izvori mlazeva i AGN konekcija. », Astronomija i astrofizika, izd. 308, 1996, s. 321
- ^ a b Stefani Korbel, « Veliki mlazevi u mikrokvazarima », Astrofizika i svemirke nauke, izd. 300, 2005, s. 275
- ^ Dž.M. Foster, B.H. Vajld, P.A. Rosen, P.A i dr., « Laboratorijske astrofizičke studije gustine visoke energije o mlazevima i lšokovima luka », Astrofizički žurnal, izd. 634, 2005, s. 77
- ^ Džon M. Blondin, Arijeh Konigl i Brus A. Fraksel, « Herbig-Haro objekti kao glave radijacijskih mlazova », Astrofizički žurnal, izd. 337, 1989, s. 37
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Hartmann, Lee (2003). „Accretion and Ejection”. Open Issues in Local Star Formation. Springer. str. 205. ISBN 978-1-4020-1755-1.
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
