Морамо да разговарамо о Кевину
 | Ovaj članak je deo projekta seminarskih radova na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu u Beogradu. Datum unosa: novembar 2020 — januar 2021. Ova grupa studenata uređivaće u prostoru članaka. Nemojte prebacivati članak u druge imenske prostore. Pozivamo vas da doprinesete njegovom kvalitetu i pomognete studentima pri uređivanju. |
| Moramo da razgovaramo o Kevinu | |
|---|---|
 Filmski poster | |
| Izvorni naslov | We Need to Talk About Kevin |
| Žanr | drama, psihološki triler |
| Režija | Lin Remzi |
| Scenario | Lin Remzi Rori Stjuart Kinir |
| Producent | Dženifer Foks Luk Roug |
| Glavne uloge | Tilda Svinton Ezra Miler |
| Muzika | Džoni Grinvud |
| Snimatelj | Šejmus Makgarvi |
| Montaža | Džo Bini |
| Godina | 2011. |
| Trajanje | 112 minuta |
| Zemlja |  SAD Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Jezik | engleski |
| Budžet | 7 miliona dolara |
| Zarada | 10.800.000 dolara[1] |
| Veb-sajt | kevin |
| IMDb veza | |
Moramo da razgovaramo o Kevinu (engl. We Need to Talk About Kevin) američki je psihološki triler iz 2011. režiserke Lin Remzi snimljen po motivima istoimenog romana Lajonel Šrajver. Radnja se odvija na relaciji prošlost- sadašnjost. Eva Hačadurjan (Tilda Svinton) je izmučena majka čiji je sin počinio užasan zločin. Ona pokušava da prebrodi patnju koja ju je zadesila, ali deluje kao da ne može da se izbori sa svim tim naporima. Kroz niz flešbekova, Eva pokušava da shvati šta je navelo njenog sina da počini taj zločin.
Radnja filma[uredi | uredi izvor]
Eva i Frenklin (Džon Si Rajli) su jedan srećan, zaljubljen par koji zaista voli avanturu. Njihovu sreću čine male stvari: trčanje po kiši i poljupci dok se drže za ruke. Njihova veza obiluje romantikom, ne postoje trenuci u kojima oni nisu srećni. Ne postoje, sve do trenutka kada Eva ne ostane u drugom stanju. Eva odlazi na obuku za trudnice. Sve trudnice međusobno komuniciraju sa ogromnim osmesima na licima i iskricama u očima, a Eva ih izgubljeno posmatra. Izlazi iz te sobe pune trudnica i kreće se ka izlazu iz te ustanove, kada gomila malih devojčica obučenih kao balerine protrči pored nje, dok ih Eva snuždeno posmatra, bez imalo empatije. Čak i nakon porođaja, Eva sedi sa istim izrazom lica kada medicinska sestra donosi predivnog, malog, tek rođenog dečaka „ponosnoj“ majci. Dečaku se najviše obradovao Frenklin. Dete je malo, potrebna mu je majčinska briga i pažnja, ali jedino kroz plač može da je zatraži. Stoga, Kevin (Roki Djuer) često plače, vrišti, veoma je glasan, što Evu iz dana u dan sve više iritira. Kevin raste. Porodica se seli u veću kuću. Eva Kevinu poklanja više pažnje od kako su u novoj kući: uči ga da crta, piše, govori... Počinje da se navikava na njega, ali kad-kad mu govori da je bila srećna pre nego što se on rodio. Kako vreme odmiče, Kevin (Džasper Njuel) ima sve veću potrebu da joj napakosti. Odbija da kaže reč „mama“, iako sasvim fluentno izgovara složenice, odbija da se igra sa Evom... Kada Eva zalepi i poslednju geografsku kartu na zidu svoje sobe (putovanja su nekada bila izvor njene sreće), Kevin ih sve poprska farbom koja se nalazila u jednom plastičnom pištolju žute boje. Kulminaciju u svom tom buntovništvu Kevin dostiže kada namerno obavi nuždu u peleni odmah nakon što ga je majka presvukla i sa ciničnim osmehom okrene se ka njoj. Vidno iznervirana, pod afektom negativnih emocija, Eva gurne Kevina koji udara u zid i tom prilikom slama ruku. Sada već svesna učinjenog, Eva hitno odvozi Kevina do bolnice kako bi mu doktori stavili gips.
Kevin pre Frenklina primećuje da je Eva trudna. Kod Kevina se stvara želja za pakošću kada vidi svoju majku srećnu što drži bebu, Siliju. Dečak sada pokušava da pridobije pažnju na različite načine, a da bi dobio željeno - pojede neke supstance kako bi se razboleo i na taj način pridobio pažnju i brigu svoje majke. I dobija je. Eva brine o njemu, čita mu priče o Robinu Hudu, čini sve da mu bude bolje. Kevin postaje umiljat, kao da se preobrazio u neku drugu osobu. Međutim, to traje sve dok ne ozdravi. Kada se to desi, on nastavlja po starom- napakostiti majci. Jedino što ga čini srećnim je Božić jer tada stižu pokloni. Ovaj Božić je naročito poseban iz prostog razloga što Kevin od oca dobija set- luk, strele, meta i šešir Robina Huda. Čak i deset godina kasnije, Kevin (Ezra Miler) se još uvek igra lukom i strelom, sada doduše, mnogo većima nego ranije. Vežbom je usavršio svoju veštinu gađanja.
Dosta se i odaljio od majke sa kojom nikada nije imao neki naročito prisan odnos, ali sada je drugačije. Čak ga Eva izvodi na večeru, na terene mini-golfa i slično kako bi provela više vremena sa svojim sinom i kako bi uspostavila komunikaciju sa njim. Pročitavši njene namere, Kevin joj stavlja do znanja da ne želi nikakvu prisnost koja nikada zaista nije ni postojala. U želji da joj napakosti, Kevin odlučuje da bi sledeća žrtva trebalo da mu bude mala Silija (Ešli Garasimovič). Kevin prosipa Siliji kiselinu na oči. Silija sada ima jedno stakleno oko preko koga nosi povez, a njena majka sve više strahuje da joj Kevin nekako ne naudi ponovo. Frenklin želi razvod braka jer Eva živi u strahu od Kevinovih podlosti, a on ne veruje da je Kevin sposoban za bilo šta od onoga za šta ga je Eva ikada okrivila. Ovaj razgovor sluša Kevin sa sprata. Preko interneta naručuje ogromnu kutiju katanaca za bicikle.
Po odlasku u školu, Kevin nosi tu kutiju, luk i strele. Zaključava salu za fizičko katancima i strelama usmrti veliki broj svojih vršnjaka i nekoliko profesora. Ostaje sam u sali sa leševima, poklanja se (kao glumac po završetku predstave) i izlazi iz sale sa podignutim rukama. Masa ljudi se već okupila ispred tog objekta, panično vrišti i posmatra Kevina koji izlazi sa izrazom zadovoljstva na svom licu. Policajci ga hapse i odvoze u zatvor, dok doktori pokušavaju da spasu mlade živote. Eva kao deo mase naroda sve to posmatra sa nevericom. Vraća se kući. Pokušava da pronađe Frenklina i Siliju i nalazi ih u bašti probodene strelama.
Eva se budi u svojoj oronuloj kući, na svom kauču, u majici „Led cepelina“ koja očigledno ne pripada njoj. Svuda oko nje su razbacane stvari, pravi nered. Na stočiću pored kreveta stoji pakovanje nekih tableta i čaša vina. Zidovi i prozori kuće su prekriveni crvenom farbom, ali i Evin automobil. Eva izlazi iz kuće i novinama briše stakla svog crvenom bojom umazanog automobila, ulazi u njega i odlazi na razgovor za posao koji i dobija. Nakon razgovora, Eva sa facijalnom ekspresijom zadovoljstva odlazi kući, kada je jedna žena na ulici svom svojom snagom udara po licu. Ta žena je majka jedne od žrtava masakra u srednjoj školi koju je Kevin pohađao. Čini se da je Eva navikla na to nasilje i na oštre poglede i osude jer ova žena nije jedina koja je napakostila nekako Evi.
Na kraju, prikazana je Evina svakodnevna rutina- ustajanje, sređivanje kuće, odlazak na posao, mrki pogledi na poslu (ali postoji samo jedan radnik koji je ljubazan prema njoj, a to je Kolin (Aleks Manet) koji možda očekuje nešto više od prijateljstva); odlazak u zatvor (u posetu Kevinu), njihova konverzacija, odlazak kući u kasne sate, odlazak u krevet. Jedino što se menja je odnos Eve i Kevina. Nestala je mržnja i želja za pakošću.
Uloge[uredi | uredi izvor]
| Glumac | Uloga |
|---|---|
| Tilda Svinton | Eva Hačadurjan |
| Džon Si Rajli | Frenklin Plasket |
| Ezra Miler | Kevin Hačadurjan |
| Džasper Njuel | Kevin kao dečak |
| Roki Djuer | Kevin kao beba |
| Ešli Gerasimovič | Silija Hačadurjan |
| Šivon Falon Hogan | Vanda |
| Aleks Manet | Kolin |
Reference[uredi | uredi izvor]
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Moramo da razgovaramo o Kevinu (film) na sajtu IMDb (jezik: engleski)