Moris Kenten de la Tur

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Moris Kenten de la Tur
Autoportret, 1750. g.
Lični podaci
Datum rođenja(1704-09-05)5. septembar 1704.
Mesto rođenjaSen Kenten, Kraljevina Francuska
Datum smrti17. februar 1788.(1788-02-17) (83 god.)
Mesto smrtiSen Kenten, Kraljevina Francuska
Umetnički rad
Poljeslikarstvo
PravacRokoko

Moris Kenten de la Tur (Sen Kenten, 5. septembar 1704 — Sen Kenten, 17. februar 1788) bio je francuski slikar. Stvarao je u periodu rokokoa. Poznat je kao portretista koji je prvenstveno radio sa pastelima. Među najpoznatijim ljudima koje je portretisao bili su Volter, Ruso, Luj XV i madam Pompadur.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Moris Kenten de la Tur je rođen kao treći sin muzičara Fransoa de la Tura. Fransoa je bio iz Laona i bio je sin majstora zidara, Žana de la Tura, od Laona i Sen Kentena, koji je umro 1674. Fransoa de la Tur je očigledno bio trubač pukovnije i muzičar saborne crkve Sen Kentena. U narodu se navodilo da nije odobravao što se njegov sin bavi umetnošću, ali nema ničega što bi to podržalo. Prema Fransoa Marandeu 2002. godine, za mladog Morisa, kod slikara Dupuč, dogovoreno je šegrtovanje od 12. oktobra 1719. godine, ali se ne zna kada je ovaj ugovor raskinut.[1] Malo se zna o njegovom poreklu sve dok, kada je imao jedva devetnaest godina, nije otišao u Pariz na neodređeno vrijeme, bežeći od indiskrecije u vezi sa svojom rođakom. Nakon kratkog putovanja u Englesku 1725, vratio se u Pariz 1727, gde je bio ohrabren da počne da radi kao portretista. Njegov najraniji poznati portret bio je portret Voltera.[2]

Godine 1737, u Pariskom salonu, de La Tur je izložio portrete gospođe Buše, supruge slikara Fransoa Bušea, i l'Auteur qui rit ili Autoportret, koji se smeje (Luvr), prvi u nizu 150 portreta koji su služili kao jedna od slava Pariskog salona narednih 36 godina. Slikar Žozef Dukro je tvrdio da je njegov jedini učenik (iako je to malo verovatno).[3] Dana 25. maja 1737, de la Tur je zvanično prizna od Kraljevske akademije za slikarstvo i skulpturu i ubrzo je privukao pažnju francuskog dvora. Prema pojedinim autorima, imao je stan u Palati Luvr.

Savremeni izveštaji opisuju slikarovu prirodu kao živahnu, raspoloženu, ali ekscentričnu. Na mnogim svojim autoportretima on sebe prikazuje kako se smeje iz kadra ka posmatraču.[4] Međutim, pošto je bio preterano nervozan i zahtevan, on je takođe opisan kao neko ko previše uređuje svoja dela.[5]

Kako se bogatstvo de la Tura povećavalo od narudžbi portreta i drugih slika, tako je rasla i njegova filantropija: osnovao je školu za crtanje u svom rodnom mestu kao i donirao siromašne žene u zatočeništvu, invalide i stare zanatlije i umetnike. Takođe je bio savetnik i dobrotvor Kraljevske akademije za slikarstvo i vajarstvo u Parizu i Akademije nauka Amijena.

Pred kraj života je bio zatvoren u svoj dom i stavljen na brigu o svom bratu, Žan-Fransoa, zbog ozbiljne mentalne bolesti, povukao se sa 80 godina u Sen Kenten,[3] gde je umro bez testamenta u 83. godini.

Galerija[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ François Marandet, 'The Apprenticeship of Maurice Quentin de La Tour (1704-88)', The Burlington Magazine, vol. 144, 2002, pp. 502-505
  2. ^ 'André Michel, 'Causerie artistique: La Tour', Journal des débats politiques et litteraires (274), 2 October 1904, p. 1
  3. ^ a b Chisholm 1911.
  4. ^ Cumming, Laura (2010). A Face to the World: On Self-Portraits. London: HarperPress. str. 159. ISBN 9780007118441. 
  5. ^ Emilia, Lady Dilke, French Painters of the XVIIIth Century (London: George Bell and Sons, 1899), p. 165

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Морис_Кентен_де_ла_Тур&oldid=25951493”