Moskovski Manež

Moskovski manež (rus. Мане́ж) jeste zgrada duž zapadne strane Manež trga, pored Crvenog trga. U ovoj zgradi svoje prostorije ima Moskovsi muzej dizajna, od 2012.^[1]

Objekat je dizajnirao španski inženjer Agustin de Betankur a izgradnju je koordinisao od 1817. do 1825. ruski arhitekta Žozef Bove, koji ju je kreirao neoklasični eksterijer, red rimskih dorskih stubova koji zatvaraju prozore sa lučnim zaglavljem, u beloj i krem boji. Krov, sa izloženim unutrašnjim rogovima i gredama, oslanja se na spoljne stubove Maneža.

Struktura je prvo korišćena kao tradicionalni manež, zatvorena akademija jahanja, za smeštaj konjanika za parade i škola za obuku oficira. Manež dužine 180 metara bio je dovoljno velik da primi ceo pešadijski puk — preko dve hiljade vojnika — kao i pozvanu publiku. Od 1831. godine je izložbeno mesto. Godine 1867. Hektor Berlioz i Nikolaj Rubinštajn nastupili su u Manežu pred 12.000 gledalaca. Tokom sovjetskih godina, zgrada je korišćena kao umetnička galerija. Tamo je Nikita Hruščov kritikovao avangardne umetnike zbog promovisanja degenerisane umetnosti, što je poznate kao Afera Manež.

Četrnaestog marta 2004. godine, u noći tokom ruskih predsedničkih izbora na kojima je Vladimir Putin velikom većinom glasova reizabran za drugi četvorogodišnji mandat, zgrada se zapalila i izgorela, pri čemu su poginula dva vatrogasca. Drvene grede i rogovi su se srušili, a zidovi su sačuvani. Zvanična istraga je zaključila da je požar izazvao kratki spoj, iako su mediji spekulisali da požar na tako istorijskoj zgradi, udaljenoj samo nekoliko koraka od Kremlja, u noći predsedničkih izbora, možda nije bio slučajan. Februara 2005. je završena obnovljena.

Opis i arhitektonske karakteristike[uredi | uredi izvor]

Pravougaona jednospratna zgrada Moskovskog Maneža je primer arhitekture klasicizma. Zgrada je bila duga 166 m, široka 44 m i visoka oko 15 m. Prvobitna površina Maneža iznosila je 7.424,67 m². Fasade zgrade imaju arkadu od sedam lučnih otvora sa polustubovima i krunisane su ravnim zabatima bez ukrasa. Bočni zidovi su flankirani polustubovima toskanskog reda, između kojih su u lučnim otvorima postavljeni zasvođeni prozori. Ispod zabata fasada kao i u srednjem delu bočnih zidova nalaze se troje drvene kapije. Glavna fasada je trebalo da bude južna okrenuta prema Kuli Moskovskog kremlja – jednom od četiri ulaza u Kremlj. Unutrašnji prostor Maneža bio je dobro osvetljen dnevnom svetlošću zahvaljujući prozorima koji su činili oko jedne trećine površine zidova. Uvećane proporcije Maneža, stubovi, piloni i paleta boja naglašavaju monumentalnost zgrade.^[2]