Most Košut

Most Košut, Budimpešta
Most Košut, 1957.
Koordinate	47° 30′ 23″ N 19° 02′ 42″ E
Mesto	Budimpešta Mađarska
Vrsta	auto,pešački saobraćaj
Karakteristike
Materijal	beton
Dužina	400 m
Širina	11,5 m
Istorija
Otvaranje	15. januar 1946 – 1960. (zatvaranje)

Spomen-ploča za most Košut

Most Košut je bio most koji je stajao preko reke Dunav u Budimpešti od 15. januara 1946. do 1960. godine.

Nakon što je sovjetska Crvena armija početkom 1945. zauzela Budimpeštu, otkrili su da je svih pet mostova grada razneseno povlačenjem nemačkih trupa. (Arpad most nije bio uništen, bio je samo nezavršen, u izgradnji). Ubrzo je postavljen pontonski most u vojne logističke svrhe, ali njegov kapacitet se pokazao nedovoljnim i prisustvo plutajućih ledenih blokova zimi na Dunavu činilo je nemogućim održavanje stalne veze preko reke širine 290 metara sa plutajućim mostom.

Doneta je odluka da se most izgradi u rekordnom roku. Označena je lokacija prvog „polu stalnog“ mosta tamo gde olupine nekadašnjih mostova nisu ometale izgradnju. Potpuno uništenje industrije i nedostatak sirovina u Mađarskoj zahtevali su uništavanje nekoliko desetina naftnih bušotina u naftnim poljima okruga Zala za izgradnju ovog objekta. Čelični cevovodi su izvlačeni iz dubine i korišćeni su kao glavni nosači mosta. Priča se da je u konstrukciju ugrađen čelik iz napuštenih i uništenih tenkova iz Drugog svetskog rata. Zbog ograničenog roka i dizajnerskih ograničenja koja su diktirali dostupni nestandardni materijali, most je izgrađen sa brojnim betonskim stubovima, sa malim otvorima širine 30 i 40 metara između njih. Projekt izgradnje sprovele su sovjetske vojne inženjerske trupe, sa oko 15 smrtnih slučajeva usled žurbe i teških uslova rada. Dizajneranje su vodili inženjeri Hilvert Elek i Endre Mistet. Glavni nadzornik, glavni šef projekta bio je Seči, Karoli. Čeličnu konstrukciju proizveli su Vajs Manfred Rt. i Giori Vagongiar. Sovjetska vojska izgradila je tri vojna privremena mosta: most Manci koji prolazi preko ostrva Margaret, jedan na trgu Gelert i privremeni železnički most u blizini južnog železničkog mosta.

Most Košut, 1959.

Stalna veza, sagrađena desno kod južnog ugla zgrade Parlamenta u Budimpešti, često se nazivala „vezom života“, posebno u levičarskoj štampi. Zaista, šest meseci – do 20. avgusta 1946 – bila je jedina veza dve polovine grada, Budima i Pešte. Most Košut otvoren za javnost 1946. godine, povezao je Batthyány trg u Budimu i Košutov trg u Pešti. Most završen za samo sedam meseci postao je simbol renesanse uništenog grada. Zvanično otvoren kao "most Lajoš Košut", ime je dobio po patriotskom vođi mađarske revolucije 1848–49.

Zbog svoje brze konstrukcije, most Košut je imao nekoliko ograničenja u upotrebi. Korišćen je uglavnom za prelaz pešaka. Teži kamioni bi mogli preći pri 20 km/čas i to samo u jednom pravcu. Tokom zasedanja parlamenta, ponekad je bio zatvoren zbog buke i bezbednosti. Na mostu se odvijao i autobuski i kamionski saobraćaj, o čemu svedoče brojne fotografije i filmski zapisi.

U tri godine posle Drugog svetskog rata svi srušeni mostovi preko Dunava su obnovljeni, osim mosta Elizabet, što je olakšalo saobraćajnu situaciju. Most Košut je postepeno postao problem zbog održavanja i njegovi mali rasponi predstavljali su prepreku za plovidbu na reci Dunav. Konačno je zatvoren 1957, a demontiran 1960, i nije zamenjen. Danas samo dve ploče postavljene na obe obale reke podsećaju posetioce na nekadašnju lokaciju mosta. Natpis na ploči glasi: "Na ovom mestu je stajao most Košut. Junački i požrtvovni rad naših radnika izgradio je za osam meseci most kao privremenu zamenu, za sve mostove koji su fašisti besmisleno uništili." Smatra se da će novi most biti postavljen na istom mestu oko 2020. godine u okviru dugoročnog programa modernizacije Budimpešte.

Spoljašnje veze

• A photo of the Kossuth bridge with Parliament in the background can be seen here.
• DBridges - Kossuth híd