Mustafa Čelebija

Mustafa Čelebija (tur. Mustafa Çelebi; 1393 — 1422) bio je najmlađi sin Bajazita I Munjevitog i brat Mehmeda I Čelebije.

Biografija

Mustafa je rođen 1393. godine, kao najmlađi sin turskog sultana Bajazita I. Mustafina majka bila je Devletšah (Devlet) Hatun, ćerka Šaha Sulejmana. U Bitke kod Angore (Današnje Ankare) njegovog oca je pobedio i zarobio Tamerlan. Godinu dana pošto je zarobljen, Bajazit se ubio razbivši sebi glavu o rešetke. Posle Bajazitove smrti nastalo je jedanaest godina bezvlašća i borbi između Bajazitovih sinova: Mehmeda, Ise, Muse i Sulejmana. Mustafa, kome je tada bilo tek devet godina, odveden je s Bajazitom i jednom od njegovih žena, srpskom princezom Oliverom Lazarević, u mongolsko ropstvo i pušten je na slobodu 1405. godine, kada je Tamerlan umro. Pošto je oslobođen, Mustafa se nije priključio borbi za presto, već je otišao u Anadoliju.

Prvi ustanak

Nakon završetka Građanskog rata, kao pobednik izašao je Mehmed I (1413—1421) za to vreme Mustafa je otišao u Rumeliju (Evropski deo Osmanskog carstva) uz pomoć vizantijskog cara Manojla II Paleologa. On je takođe imao podršku vlaškog kneza Mirče I i Džunejt-bega, vladara turskog Ajdinidskog begluka. Mustafa je pitao svog brata Mehmeda, koji je nedavno pogubio njihovu ostalu braću, da podele carstvo, na šta je ovaj odbio. Ljut Mustafa, sa okupljenom vojskom, kreće na Mehmeda, ali ga ovaj poražava. Posle toga Mustafa se sklonio u vizantijskom gradu Solunu gde je ostao sve do 1416. godine nakon postizanja sporazuma sa Mehmedom, zbog ovoga, vizantijski car Manojlo ga je prognao na ostrvo Lemnos.

Drugi ustanak

Posle smrti brata Mehmeda I 1421. godine, Mustafa je mislio da lako može da pobedi svog šesnaestogodišnjeg bratanca Murata II, Mehmedovog sina i naslednika. Uz pomoć Vizantinaca, preoteo je Gelibol, utvrđenje koje je omogućavalo nadzor nad Dardanelima, a pošto je osvojio Jedrene, evropsku prestonicu Osmanskog carstva, zavladao je Rumelijom. Dokazavši da je zaista Bajazitov sin, stekao je podršku upravitelja osmanskih pokrajina u Rumeliji. Iako je Murat poslao vojsku preko Bosfora da pobedi Mustafu, Muratova vojska pridružila se Mustafi. Gajeći samopouzdanje u svoje sposobnosti, Mustafa je odlučio da pređe Dardanele i završi osvajanje azijskog carstva u Anadoliji.

Međutim, u Anadoliji, Muratov sluga Mihajloglu (Potomak Koze Mihajla), koji je bio veoma poznat u Anadoliji i Rumeliji, ohrabrio je Mustafinu vojsku da ga izda i pređe na Muratovu stranu. Osim toga, neki od Mustafinih saveznika, posebno Džunejt-beg su ga napustili. Mustafa je izgubio nadu da će osvojiti Anadoliju, i pokušao da pobegne u Rumeliju, ali Murat je poslao potere da ga traže. Muratove snage ubrzo su pronašle i zarobile Mustafu.

Smrt

Godine 1422. Murat je naredio da se Mustafa zadavi, iako to nije bio uobičajeni način pogubljenja članova Osmanske dinastije. Muratov otac Mehmet pogubio je svoju braću tako što im je ili odrubio glavu ili ih ubio mačem. Tek od Selima I ustalilo se bratoubistvo davljenjem. Mustafa je za života nosio nadimak Lažni Mustafa ili Prevarant Mustafa.