Pređi na sadržaj

Nadežda Krupska

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nadežda Krupska
Lični podaci
Datum rođenja(1869-02-26)26. februar 1869.
Mesto rođenjaSankt Peterburg, (Ruska Imperija),
Datum smrti27. februar 1939.(1939-02-27) (70 god.)
Mesto smrtiMoskva, (SSSR),
NacionalnostRuskinja
UniverzitetBestuzhev Courses
Porodica
SupružnikVladimir Lenjin
Politička karijera
Politička
stranka		Komunistička partija Sovjetskog Saveza

Nadežda Konstantinovna “Nađa” Krupska (rus. Наде́жда Константи́новна Кру́пская; 26. februar 1869 — 27. februar 1939[1]) bila je ruski boljševički revolucionar i političar (bila je ministar prosvete u sovjetskoj vladi u periodu 1929-1939) i supruga Vladimira Lenjina od 1898. do njegove smrti 1924. godine.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođena je u osiromašenoj porodici više klase. Otac joj je bio ruski vojni oficir, plemić Ruske Imperije. Njen otac, Konstantin Ignatjevič Krupski, postao je siroče sa devet godina. Školovao se i postao pešadijski oficir u ruskoj vojsci. Neposredno pred odlazak u Poljsku na zadatak, oženio se Nađinom majkom. Nakon šest godina radnog staža, Krupski je izgubio naklonost svojih nadređenih i bio je optužen za “neruske aktivnosti”. Možda je bio osumnjičen i za umešanost sa revolucionarima. Nakon toga, radio je u fabrikama ili bilo gde drugde gde je mogao da nađe posao sve do pred kraj života, kada mu je kazna bila poništena.[2]

Njena majka, Elizaveta Vasiljevna Tistrova, bila je ćerka ruskih plemića bez zemlje. Elizavetini roditelji umrli su kad je bila mala i ona je bila upisana na Bestuževski kurs, najviše formalno obrazovanje koje su žene mogle da steknu u Rusiji tokom ovog vremena. Nakon što je stekla diplomu počela je da radi kao guvernanta plemićkih porodica dok se nije udala za Krupskog.[3]

Imajući dobro obrazovane roditelje i aristokratskog porekla, a ujedno i iskustva sa nižeklasnim uslovima rada, sve je to dovelo do formiranja mnogih ideoloških uverenja kod Nađe. „Od samog detinjstva Krupska je bila inspirisana duhom protesta protiv ružnog života oko sebe”.[4]

Jedna od Nađinih prijateljica iz gimnazije, Arianda Tirkova, opisala je Nađu kao „visoku, tihu devojku, koja ne flertuje sa momcima, promišljenu, sa već formiranim jakim uverenjima”...[5] Nađa je na kratko pohađala dve različite srednje škole, pre nego što je pronašla školu koja joj savršeno odgovara, Obolenski žensku gimnaziju— „Istaknutu privatnu srednju školu za devojke u Petrogradu”. Ovo obrazovanje je verovatno bilo liberalnije od većine drugih gimnazija otkad je primećeno da su neki od osoblja bili bivši revolucionari.[6]

Nakon smrti njenog oca, Krupska i njena majka su davale časove kao izvor prihoda. Krupska je još od malih nogu pokazala interesovanje za obrazovanje. Posebno se zanimala za Tolstojeve teorije o obrazovanju, koje su bile fluidne umesto struktuirane. One su bile fokusirane na ličnom razvoju svakog pojedinačnog studenta i usmerene na važnost odnosa između učenika i nastavnika.[7]

To je navelo Krupsku da proučava mnoge Tolstojeve radove, uključujući i njegove teorije reforme. To su bile mirne ideje koje su poštovale zakon i podržavale su ljude koji se uzdržavaju od nepotrebnog luksuza i koji su samostalni, umesto da se drugi staraju o njima,... Tolstoj je ostavio trajan utisak na Krupsku; kaže se da je ona imala „poseban prezir prema modernoj odeći komforu”.[8] Uvek je bila u skromnoj haljini, kakav je bio i nameštaj u njenoj kući i kancelariji.

Kao predan, doživotan student, Krupska je počela da učestvuje u nekoliko krugova diskusija. Ove grupe okupile su se da uče i razgovaraju o posebnim temama, koje su za dobrobit svih uključenih. Na jednom od ovih predavanja prvi put se srela sa Marksovim teorijama. Ovo je izazvalo njeno interesovanje za potencijalno bolji život za svoj narod. Krupska je započela detaljnu studiju o ovoj temi. To je bilo veoma teško, jer su u to vreme ovakve knjige bile zabranjene od strane ruske vlade. Shodno tome, revolucionari su prikupljali takve knjige i držali ih u podzemnim bibliotekama.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ McNeal 1973, str. 13
  2. ^ McNeal 1973, str. 5–9
  3. ^ McNeal 1973, str. 11–12
  4. ^ C. Bobrovskaija, Lenin and Krupskaja (New York City : Workers Library Publishers, Inc., 1940), 4.
  5. ^ McNeal 1973, str. 19
  6. ^ McNeal 1973, str. 17–19
  7. ^ Tolstoy, Leo. In Encyclopædia Britannica. Retrieved March 21, 2008, from Encyclopædia Britannica Online
  8. ^ McNeal 1973, str. 23

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • McNeal, Robert H. (1973). Bride of the Revolution: Krupskaya and Lenin. London: Gollancz. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Nadežda Krupska na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Надежда_Крупска&oldid=26117232”