Narednik Stabi
Narednik Stabi (engl. Sergeant Stubby; 1916. ili 1917 — 4. april 1926) bio je ratni pas sa najviše odlikovanja tokom Prvog svetskog rata i jedini pas koji je unapređen u čin narednika zbog zasluga u borbi. Američki prvi ratni pas, Stabi je u Evropi proveo 18 meseci i učestvovao u sedamnaest bitaka na Zapadnom frontu. Spasavao je svoj puk od iznenadnih napada iperitom, nalazio i tešio ranjene, a jednom je čak zarobio nemačkog špijuna, uhvativši ga za pantalone i držeći ga dok ga američki vojnici nisu našli. U Sjedinjenim Državama su njegovi podvizi bili na naslovnim stranicama svih velikih novina.
Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]
Stabi je bio lutalica rase pit bul koji se pojavio u Jejl Fildu u Nju Hejvenu, Konektikat dok je grupa vojnika tamo bila na treningu. Pas se motao oko vojnika dok su trenirali i jedan vojnik, kaplar Robert Konroj, je zavoleo psa. Kada je došlo vreme da se krene u Evropu, Konroj je sakrio Stabija na transportnom brodu koji je prevozio vojnike. Po priči, kada je psa otkrio Konrojev komandir, Stabi mu je navodno salutirao kako je dresiran dok je bio u kampu za obuku, i komandir je bio toliko impresioniran da je dopustio da pas ostane.[1]
Vojna služba[uredi | uredi izvor]
[2]Stabi je služio u 102. pešadijskoj, 26. (Jenki) divizije u rovovima u Francuskoj, gde je proveo 18 meseci i učestvovao u četiri ofanzive i 17 bitaka. Stupio je u borbu 5. februara 1918. kod Šemin de Dama (fr. Chemin des Dames), severno od Soasona, i iskusio je neprekidnu vatru dan i noć duže od mesec dana. U aprilu 1918, u napadu na Šiprej, Stabi je ranjen u prednju nogu od granate koju su bacili Nemci koji su se povlačili. Poslat je u pozadinu da se oporavi, i tamo je, kao i na frontu, podizao moral. Kada se oporavio od povrede, Stabi je vraćen u rovove.
Nakon što je i sam pretrpeo napad otrovnim gasom, Stabi je naučio da upozorava svoju jedinicu na napade gasom, pronalazio je ranjene vojnike na ničijoj zemlji, i — pošto je mogao da čuje zvižduk artiljerijskih granata pre nego što su ljudi mogli — naučio da upozorava svoju jedinicu kada da se sagnu u zaklon. Potpuno samostalno je zarobio jednog nemačkog špijuna. Nakon oslobađanja Šato Tjerija, zahvalne žene su mu sašile kaputić na koji su zakačene njegove brojne medalje. Na kraju rata, Konroj je prokrijumčario Stabija nazad kući.
Nakon rata[uredi | uredi izvor]
Nakon što je vraćen kući, Stabi je postao slavan i marširao je u, i obično predvodio mnoge parade širom Sjedinjenih Država. Upoznao se sa predsednicima Vilsonom, Kulidžom i Hardingom. Počev od 1921. je bio na Univerzitetu u Džordžtaunu sa Konrojem, gde je bio sportska maskota. Na poluvremenima utakmica američkog fudbala mu je davana lopta i zabavljao je publiku gurkajući je po terenu.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Irwin, Tanya (27. 5. 2013). „Canine soldiers earn accolades: Exhibit extols virtues of WWI’s Sgt. Stubby”. Toledo Blade. Pristupljeno 27. 5. 2013.
- ^ The Price of Freedom: Exhibition
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Richmond, Derek (4. 11. 2003). From Mascot to Military, Stubby Left Pawprints on Hilltop and Beyond. Georgetown, Washington, D.C: The Hoya of Georgetown University.
- „The Price of Freedom: Americans at War – Stubby”. Smithsonian Institution. Arhivirano iz originala 08. 02. 2011. g. Pristupljeno 29. 06. 2013.
- „Stubby the Military Dog”. Connecticut Military Department. 16. 7. 2003. Pristupljeno 26. 3. 2010.
- „History Wired”. "Stubby", World War I Canine Hero 1921. Smithsonian Institution.
- Irwin, Tanya (May 27, 2013). Canine soldiers earn accolades: Exhibit extols virtues of WWI’s Sgt. Stubby. Toledo, Ohio: Toledo Blade http://www.toledoblade.com/local/2013/05/27/Canine-soldiers-earn-accolades.html
