Narodna skupština Srbije 1874—1875.

Redovni saziv Narodne skupštine je bio održan u Beogradu u periodu 8. novembar 1874 — 13. mart 1875.

Narodna skupština u Beogradu 1874 — 1875

Knez Milan prilikom preuzimanja vlasti zatekao je Skupštinu koja je, y velikoj većini, bila liberalna, i tek po izuzetku y njoj je bio i po neki konservativac. Prvu svoju vladu Knez je poverio Jovanu Ristiću koji se i kao namesnik kneževskog dostojanstva i docnije oslanjao na liberale, ali je nešto docnije tu vladu zamenio konservativnim ministarstvom Jovana Marinovića, što y liberalno raspoloženoj Skupštini nije bilo dobro viđeno. Uz sve to, rad sa Skupštinom nastavljen je sa neizbežnim trzavicama, kao što je na primer bila ona sa optužbom biv. ministra vojnog Jovana Beli-Markovića. Prošavši kroz razne faze, Marinovićevo ministarstvo vodilo je i nove izbore, a kako je Skupština radila sve tri godine y tri redovna i jednom vanrednom sazivu, raspisani su novi izbori za 24. oktobar 1874. godine, za zakonodavnu Narodnu skupštinu, za 1874, 1875. i 1876. godinu.

Izbori su izvršeni y zakazani dan. Iako ih je vodila konservativna vlada, većinu na izborima dobili su ponovo liberali. Konservativci su takođe y novoj skupštini bili zastupljeni sa priličnim brojem svojih uglednih ljudi, pa se može reći da je ova Skupština, po značaju ljudi koji su bili izabrani, bila svakako najjača od svih dotadašnjih redovnih Skupština.

U prvi redovan saziv ova Skupština sastala se 8. novembra 1874, y Beogradu. Bilo je izabrano 97 narodnih poslanika, a Knez je svojim ukazom naimenovao još 33 poslanika. Posle verifikacije poslaničkih mandata od šest predloženih lica Knez je za predsednika Skupštine postavio Đorđa Topuzovića, a za potpredsednika Jevrema Grujića, dok je Skupština za sekretare izabrala Milana Kujundžića, Uroša Kneževića, Milana Đ. Milićevića i Adama Bogosavljevića.

10. novembra Skupština je otvorena Besedom koju je pročitao Knez Milan. U Besedi se postavlja pitanje da li bi nužno bilo menjati Ustav. Posle toga nastala je dugotrajna diskusija o Adresi, kojom prilikom su se y Skupštini jasno ocrtale dve struje, liberalna i konservativna, tako da je predsednik ministarstva Marinović morao da podnese ostavku. Obaveštavajući o tome pismeno Skupštinu Marinović kaže: „.. . Ministarstvo ne nalazi odziva kod vas. Većina od 3 glasa koja se za nazore ministarstva pokazala, tako je slaba većina, da Ministarstvo ne može ni trenutka nade imati.... No sad je bilo i prošlo! Ja smatram za svoju dužnost da Bac izvestim, da je usled jučerašnjeg glasanja ministarstvo podnelo ostavku svetlom Knjazu..." Vlada Jovana Marinovića prva je vlada koja je, y našoj parlamentarnoj istoriji, pala pred jednom Skupštinom, iako to po odredbama Ustava nije morala da učini.

Tri dana docnije obrazovano je novo ministarstvo koje je Knez poverio Adamu Čumiću. 26 novembra to ministarstvo pojavilo se pred Skupštinom, sa izjavom da Knez namerava da Skupštinu odloži do 14. januara 1875. Skupština je posle toga bila odložena do označenoga roka, ali je ipak stigla da jednom kratkom Adresom odgovori na Kneževu Besedu.

14. januara 1875. Skupština je nastavila rad. Počelo se sa interpelacijama na vladu da li je pripremila potrebni materijal za rad Skupštine. To je dalo povoda predsedniku ministarstva Čumiću da postavi pitanje poverenja vladi, i to odmah i bez debate. Poverenje vladi bilo je izglasano, ali je vlada Čumićeva koja je, prema Čumićevoj izjavi y Skupštini, postavljala pitanje da li y Skupštini ne nalazi prema sebi „gomilu neprijatelja" morala da demisionira. Sednice skupštinske ponovo su odložene za nekoliko dana. 22. januara bila je obrazovana nova vlada pod predsedništvom Danila Stefanovića, i ona se predstavila Skupštini. Skupštinska većina primila je i ovu vladu sa nepoverenjem, a kao izraz toga nepoverenja došle su bezbrojne interpelacije, njih preko trideset na broju. Veliku zabunu napravio je i jedan predlog odbora za molbe i žalbe, koji je išao direktno za tim da se osudi vlada Čumićeva. Naposletku 13. marta 1875. Skupština je raspuštena Kneževim ukazom s tim, da se kroz četiri meseca izvrše novi izbori.

Zakonodavni rad

Zakonodavni rad ove Skupštine bio je ovaj:

Zakon o založnicama Uprave fondova; * zakona o okružnim štedionicama; * zakona o ustrojstvu Ministarstva vojnog (lekarska struka i bolnički personal); zakon o zborištima i vežbalištima narodne vojske; * zakona o ustrojstvu vojske (dvogodišnji vojni rok); ** zakona o ustrojstvu vojske (regrutovanje stajaće vojske); zakon o vojnim nabavkama i licitacijama; zakon o pripravnicima profesorskim na Velikoj školi; zakon o zboru učitelja narodnih škola i o njinom naknadnom učenju; zakon o posmrtnoj plati učiteljima i nastavnicima srednjih škola; zakon o regulisanju periodične plate profesora velike i srednjih škola;

Kako je y Kneževoj besedi bilo pomenuto pitanje izmene Ustava, Skupština se i njime bavila. Podnesena su bila dva predloga: jedan konservativni, Garašaninov, i drugi, liberalni, Aksentija Kovačevića i drugova. Oba predloga pročitana su y Skupštini, ali po njima dalje ništa nije preduzimano.

Spoljašnje veze

• Srpske novine, 10. novembra 1874. (Beseda kojom je njegova svetlost Knjaz Srpski Milan M. Obrenović IV otvorio skupštinu)
• Stenografske beleške o sednicama Narodne skupštine držane u Beogradu 1874/5. godine, I Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. oktobar 2020), U Beogradu, u državnoj štampariji 1875.
• Stenografske beleške o sednicama Narodne skupštine držane u Beogradu 1874/5. godine, II Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. oktobar 2020), U Beogradu, u državnoj štampariji 1875.
• Od Namesničkog ustava do Ustava iz 1888. godine (1869-1888)