Јеврем Грујић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јеврем Грујић
Јеврем Грујић.jpg
Јеврем Грујић (око 1870.)
Биографија
Датум рођења(1827-11-08)8. новембар 1827.
Место рођењаДаросава
Кнежевина Србија
Датум смрти15. септембар 1895.(1895-09-15) (67 год.)
Место смртиБеоград
Краљевина Србија
СупружникЈелена
ДецаСлавко
Мирослава - Мирка
Стана

Јеврем Грујић (Даросава, 8. новембар 1826. или 1827Београд, 15. септембар 1895) је био српски политичар, министар и дипломата.

Биографија[уреди]

Основну школу учио је у Венчанима, Барошевцу, Брезовцу и Даросави. 1841. је прешао на школовање у Београд, где је уписао Гимназију. Као ђак Лицеја (од 1846) учествовао је у оснивању Дружине младежи српске 1847. године. Као државни питомац студирао је права у Хајделбергу и Паризу, где је стекао лисанс права 1854. године. Због критичких опаски на рачун власти у Србији у брошури Slaves du Sud Ou le Peuple Serbe avec Les Croates et Les Bulgares, Aperçu de leur Vie Historique, Politique et Sociale, Paris, 1853, коју је написао са Милованом Јанковићем, изгубио је државну стипендију, те се вратио у земљу. У новембру 1853. поново је отишао у Париз и довршио студије.

По повратку у Србију укључио се у круг либерала, у коме су били и Милован Јанковић, Алимпије Васиљевић, Јован Бошковић, Владимир Јовановић и други. Сматран је њиховим интелектуалним вођом. Од 1854. до 1859. радио је као државни чиновник. Као секретар Светоандрејске скупштине играо је значајну улогу у смени кнеза Александра Карађорђевића кнезом Милошем Обреновићем. Тада је, захваљујући њему, изгласан и Први закон о народној скупштини. Био је помоћник министра унутрашњих дела и правде 18591860. године, када је постао и министар правде у првој влади кнеза Михаила, али је убрзо, као и сви либерали, пао у немилост и пребачен за судију Великог суда. Осуђен је 1864. године, као и друге судије, на три године затвора и лишавање грађанске части, а поводом ослобађајуће пресуде у Мајсторовићевој афери; помилован је следеће године.

6. августа 1867, на Другој скупштини која је одржана у Београду, изабран је за председника Уједињене омладине српске. 1869. постао је димпломатски представник у Цариграду и члан Државног савета. Грујићу је припала част да примерак Устава изгласаног 1869. без одобрења Порте и Русије, преда турском министру Али-паши.

Политички утицај Грујића је ових година опао пошто је Јован Ристић преузео вођство либералне групације.

Постао је министар унутрашњих дела 1875. и министар правде у Акционом министарству 1875. године, које је водило са Турском 18761878. године. У периоду 1880-1892. је био посланик у Цариграду, Лондону, Паризу и Бриселу.

Године 1889. изабран је за председника Читаонице београдске.

Његова кућа у Светогорској 17 у Београду је под заштитом државе као споменик културе од великог значаја [1] . Кућа је из 1896. године и дело је архитекте Милана Капетановића (1859 — 1934).

Породичне прилике[уреди]

Јеврем Грујић и супруга му Јелена имали су сина Славка и кћерке Мирославу - Мирку и Стану.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Библиографија[уреди]

  • 'Обзор државе', Невен слоге, Београд 1949.
  • Slaves du Sud Ou le Peuple Serbe avec Les Croates et Les Bulgares, Aperçu de leur Vie Historique, Politique et Sociale, Париз, 1853.
  • Правни претрес пропасти великог суда (у Србији 1864), Нови Сад 1867.
  • Записи, I-III (Београд, 1922, 1923).
  • Животопис Јеврема Грујића, Аранђеловац, 2009.

Спољашње везе[уреди]