Naj­ra­ni­ji kar­to­graf­ski pri­ka­zi Be­o­gra­da

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Naj­ra­ni­ji kar­to­graf­ski pri­ka­zi Be­o­gra­da prvi put se javljaju na starim an­tič­kim kar­to­gra­fi­jama; ma­pi iz­ra­đe­noj na osnovu podataka iz Pto­lo­me­je­ve Ge­o­gra­fi­je i Rim­ska put­ne ma­pe – Tabule peutingerijane.

Preduslovi[uredi | uredi izvor]

Be­o­grad kao jedan od najstarijih gradova u Evropi, čija se prva naselja i be­de­mi uz­di­žu na rtu iz­nad ušća re­ke Sa­ve u Du­nav, datiraju iz praistorijske Vinče, 4.800 godina pre nove ere. Grad su osnovali Kelti u 3. veku pre n. e, pre nego što je on postao rimsko naselje Singidunum.[1][2] U to­ku ve­kov­nih mi­gra­ci­ja stanovništva i osvajača sa is­to­ka zapada i severa, naziv Be­ligrad (od starobugarskog Bѣlgradъ i kao Bѣligradъ) prvi put je zabeleženo 878. godine, dok je grad bio u sastavu Bugarske carevine, za vladavine svetog cara Borisa I, u čemu je sadržan utisak izgleda tadašnje tvrđave i ostao je jed­na od naj­va­žni­jih ka­pi­ja kako prema Itoku tako i pre­ma Za­pa­du. U Takvim uslovima Be­o­grad i srp­ske ze­mlje po­ja­vlju­ju se po prvi put na naj­sta­ri­jim ge­o­graf­skim pri­ka­zi­ma evrop­skog kontinenta u antičkom periodu. Podaci sa ovih najstarijih kartografija, i u ka­sni­jem viševekovnom periodu (zbog ne­po­zna­va­nje terena) biće dugo re­pro­dukoovani, i obeležiće ob­no­vlje­nu kar­to­gra­fi­ju Evrope iz 15. ve­ka, tako da će ne samo Beograd već i te­ri­to­ri­ja Sr­bi­je bi­ti dugo pri­ka­zi­va­na pre­ma Pto­lo­me­je­vim, po­sred­nim iz­vo­ri­ma.[3]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Prema raspoloživim isto­rij­skim iz­vo­rima danas se po­mi­nju samo dva de­la kla­sič­nih ge­o­gra­fa, ili dva pri­me­ra an­tič­ke kar­to­gra­fi­je koja se prvi put javljaju u ka­sni­jim re­pro­duk­ci­ja­ma:

  • Pto­lo­me­je­ve Ge­o­gra­fi­je, ma­pe iz­ra­đe­ne pre­ma po­da­ci­ma Ptolomeja i
  • Rim­ske put­ne ma­pe — Tabule peutingerijane (lat. Tabu­la Pe­u­tin­ge­ri­a­na).

Na obe kartografije Be­o­grad je upi­san pod svo­jim naj­sta­ri­jim po­zna­tim ime­nom, Singidunum (lat. Sin­gi­du­num).

Rimska putna karta sveta[uredi | uredi izvor]

Rim­ska put­na kar­ta sve­ta ili Tabula peutingerijana, na­či­nje­na je u ob­li­ku svit­ka sa obe­le­že­nom mre­žom glav­nih i spo­red­nih pu­te­va, na­se­lja, reč­nih to­kova, po­ne­kom pla­ni­nom, kao i sa na­zi­vi­ma rim­skih po­kra­ji­na. Na mapi su prikazani i na­zna­če­ni rim­ski pu­te­vi koji su vo­di­li pre­ko te­ri­to­ri­je Sr­bi­je, duž reč­nih to­ko­va Du­na­va, Sa­ve, Dri­ne, Ve­li­ke Mo­ra­ve, Ni­ša­ve, Ti­mo­ka, To­pli­ce i Ibra.

Ob­lik ma­pe bio je pri­la­go­đen po­tre­ba­ma put­ni­ka (slično današnjim turističkim kartama), na način kojim je či­ta­va pri­ka­za­na te­ri­to­ri­ja ne­pri­rod­no iz­du­že­na u prav­cu is­tok – za­pad. Ova karta sveta slu­žila je kao prak­ti­čan pri­ruč­nik, sa­sta­vlje­na na osno­vu po­da­ta­ka sa te­re­na iz pr­ve po­lo­vi­ne 4. ve­ka. Na te­ri­to­ri­ji Sr­bi­je ucr­ta­no je oko če­tr­de­set sta­ni­ca.[4]

Putna karta Tabula peutingerijana koja prikazuje Beograd (Singiduno) i njegov položaj na ušću Save u Dunav i druge rečne tokove, duž kojih su bili rimski putevi, naselja i planinski venci, nalazi se u Nacionalnoj biblioteci u Beču.

Tabula Peutingeriana, segm. VII: Municipio X Iovis Pago XII Idimo XVI Horrea Margi XVII Presidio Dasmini XV Praesidio Pompei XII Gramrianis XIII Naisso XXIIII Romesiana XXV Turrib(us).
Pojtingerova tabla teritorije današnje Srbije (lat. Tabula Peutingeriane VII).[a]
Brojevi na table prikazuju deo stanica na prostoru današnje Srbije; 1. Singidunum (Beograd), 2. Margum (Kulič, kod Smedereva), 3. Viminacium (Kostolac), 4. Idimmum (Medveđa), 5. Horreum Margi (Ćuprija), 6. Praesidium Pompei (Bovan, kod Aleksinca), 7. Naissus (Niš), 8. Remesiana (Bela Palanka), 9. Turres (Pirot).[5]

Po svom sadržaju, u geografskom smislu, Pojtingerova karta je bogatija od karata iz Ptolomejeve „Geografije” jer sem toponima kojima su označena naselja i reke, ubeleženi su putevi, rastojanja i planinski venci.

Ptolomejeva „Geografija”[uredi | uredi izvor]

Brojna do­stig­nu­ća an­tič­ke na­u­ke u obla­sti astro­no­mi­je i ge­o­gra­fi­je si­ste­ma­ti­zo­va­na su i ob­je­di­nje­na u ra­do­vi­ma Kla­u­di­ja Pto­lo­me­ja (lat. Cla­u­di­us Pto­le­ma­eus 87—150), pro­sla­vlje­nog astro­no­ma i ge­o­gra­fa alek­san­drij­ske ško­le. Te­ri­to­ri­ja Sr­bi­je u ovoj sistematizaciji ob­u­hva­će­na je u okvi­ri­ma rim­skih pro­vin­ci­ja Do­nje Pa­no­ni­je i Gor­nje Me­zi­je, ali ipak u ce­li­ni gledano, njen opis osta­je na ni­vou gru­be ge­o­graf­ske ski­ce.

Na ma­pa­ma ra­đe­nim pre­ma Pto­lo­me­je­voj „Ge­ogra­fi­ja” pr­vi put su na­zna­če­ne ge­o­graf­ske ši­ri­ne i du­ži­ne za sva­ku tač­ku. Međutim po­da­ci uno­še­ni za Beograd i današnju Srbiju bile su u ne­znat­nom bro­ju, jer su podaci unošeni na osnovu ne­po­sred­nog uvi­da.[6]

Među 27 karata i 8 knjiga Ptolomejeve „Geografija“, odnosno na devetoj tabli Evrope prema latinskom rukopisu Urbinas 82 zapisana su imena naselja među kojima i Singidunum (Beograd), Taurunum (Zemun) i Tricornium (Ritopek) na današnjoj teritoriji Beograda. Gradovi su obeleženi topografskim znacima, pravougaonikom, a neki od njih drugim grafičkim simbolom koji označava kastrum. Karte prate tekst Ptolomejeve geografije na kojima se vidi položaj i raspored važnijih naselja sa naznakama vrste naselja i imenima, ali često ispisanim na pogrešnom mestu.

Ne­po­zna­va­nje te­re­na obe­le­ži­će i ob­no­vlje­nu kar­to­gra­fi­ju 15. ve­ka a Beograd i te­ri­to­ri­ja Sr­bi­je bi­će pri­ka­zi­va­na pre­ma Pto­lo­me­je­vim, po­sred­nim iz­vo­ri­ma.[7]

Balkansko poluostrvo na Ptolomejevoj karti

Nazivi mesta na starim kartama današnje teritorije Beograda.[6]

Autor Beograd Zemun Ritopek Grocka
Ptolomejeva „Geografija” (100 — 178) Singidunum Taurunum Tricornium
Konrad Pojtinger (1465 — 1547) Singiduno Tauruno Tricornio Monte Aureo

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ U pitanju je kopija, koja se nalazi na papirnom svitku, širokom 0,34 i dugačkom 6,75 metara.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Nikola Tasić (1990). „Vinča i njena kultura”. Ur.: Vladislav Popović. Vinča: Centar neolitske kulture u Dunavskom regionu. Beograd. Pristupljeno 23. 7. 2016. 
  2. ^ „Grad Beograd - Istorija (Antički period)”. Beograd.org.rs. 5. 10. 2000. Pristupljeno 23. 7. 2016. 
  3. ^ Beograd nad Dunavom: Prema evropskim kartografskim izvorima XVI–XIX veka, Biblioteka grada Beograda, Kartografska zbirka Aćimović. 2008.(Beograd : Čigoja). – 66 str.
  4. ^ I. Sindik: Stare knjige jugoslovenskih zemalja. I Pojtingerova Tabla i tipovi srednjovekovnih karata, Veograd 1931; Monumenta cartographica Jugoslaviae I, 35-37 (G. Škrivanić)
  5. ^ „Zoran Simonović: Putevi, karavanski saobraćaj i bezbednost na putevima srednjovekovne Srbije”. Arhivnis.co.rs. Arhivirano iz originala 27. 10. 2012. g. Pristupljeno 13. 10. 2011. 
  6. ^ a b G. Tomović: Teritorija Srbije na kartama do 1600. godine, Srbija i susedne zemlje na starima geografskim kartama, Galerija SANU, Beograd,1991
  7. ^ Tomović G. 1991 Srbija na starim geografskim kartama od antike do kraja XVI veka, Beograd.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Ju­go­slo­ven­ske ze­mlje na sta­rim ge­o­graf­skim kar­ta­ma: XVI, XVII i XVI­II vek / [Iz­bor i tek­st] Si­ni­ša Živ­ko­vić. – Be­o­grad: Ju­go­sla­vi­ja EKO : N­rod­na bi­bli­o­te­ka Sr­bi­je, 1990.
  • Sr­bi­ja i su­sed­ne ze­mlje na sta­rim ge­ograf­skim kar­ta­ma • Ser­bia and the ne­ig­hbo­ring co­un­tri­es on early maps. – Be­o­grad : Ga­le­ri­ja SA­NU, 1991.
  • Ška­la­me­ra, Želj­ko: Ka­ta­log Kar­to­graf­ske zbir­ke Aći­mo­vić. – Be­o­grad : Bi­bli­o­te­ka gra­da Be­o­gra­da, 1991. [Ru­ko­pis] Sta­re kar­te, gra­vi­re i fo­to­gra­fije iz zbir­ke Mu­ze­ja gra­da Be­o­gra­da • Old maps, en­gra­vings and pho­to­graphs col­lec­tion of the City Mu­se­um of Bel­gra­de. – Be­o­grad : Mu­zej gra­da Be­o­gra­da, b. g. [Kom­pakt disk]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нај­ра­ни­ји_кар­то­граф­ски_при­ка­зи_Бе­о­гра­да&oldid=26948570”