Најранији картографски прикази Београда
Најранији картографски прикази Београда први пут се јављају на старим античким картографијама; мапи израђеној на основу података из Птоломејеве Географије и Римска путне мапе – Табуле пеутингеријане.
Предуслови[уреди | уреди извор]
Београд као један од најстаријих градова у Европи, чија се прва насеља и бедеми уздижу на рту изнад ушћа реке Саве у Дунав, датирају из праисторијске Винче, 4.800 година пре нове ере. Град су основали Келти у 3. веку пре н. е, пре него што је он постао римско насеље Сингидунум.[1][2] У току вековних миграција становништва и освајача са истока запада и севера, назив Белиград (од старобугарског Бѣлградъ и као Бѣлиградъ) први пут је забележено 878. године, док је град био у саставу Бугарске царевине, за владавине светог цара Бориса I, у чему је садржан утисак изгледа тадашње тврђаве и остао је једна од најважнијих капија како према Итоку тако и према Западу. У Таквим условима Београд и српске земље појављују се по први пут на најстаријим географским приказима европског континента у античком периоду. Подаци са ових најстаријих картографија, и у каснијем вишевековном периоду (због непознавање терена) биће дуго репродукоовани, и обележиће обновљену картографију Европе из 15. века, тако да ће не само Београд већ и територија Србије бити дуго приказивана према Птоломејевим, посредним изворима.[3]
Историја[уреди | уреди извор]
Према расположивим историјским изворима данас се помињу само два дела класичних географа, или два примера античке картографије која се први пут јављају у каснијим репродукцијама:
- Птоломејеве Географије, мапе израђене према подацима Птоломеја и
- Римске путне мапе — Табуле пеутингеријане (лат. Tabula Peutingeriana).
На обе картографије Београд је уписан под својим најстаријим познатим именом, Сингидунум (лат. Singidunum).
Римска путна карта света[уреди | уреди извор]
Римска путна карта света или Табула пеутингеријана, начињена је у облику свитка са обележеном мрежом главних и споредних путева, насеља, речних токова, понеком планином, као и са називима римских покрајина. На мапи су приказани и назначени римски путеви који су водили преко територије Србије, дуж речних токова Дунава, Саве, Дрине, Велике Мораве, Нишаве, Тимока, Топлице и Ибра.
Облик мапе био је прилагођен потребама путника (слично данашњим туристичким картама), на начин којим је читава приказана територија неприродно издужена у правцу исток – запад. Ова карта света служила је као практичан приручник, састављена на основу података са терена из прве половине 4. века. На територији Србије уцртано је око четрдесет станица.[4]
Путна карта Табула пеутингеријана која приказује Београд (Singiduno) и његов положај на ушћу Саве у Дунав и друге речне токове, дуж којих су били римски путеви, насеља и планински венци, налази се у Националној библиотеци у Бечу.
- Tabula Peutingeriana, segm. VII: Municipio X Iovis Pago XII Idimo XVI Horrea Margi XVII Presidio Dasmini XV Praesidio Pompei XII Gramrianis XIII Naisso XXIIII Romesiana XXV Turrib(us).
По свом садржају, у географском смислу, Појтингерова карта је богатија од карата из Птоломејеве „Географије” јер сем топонима којима су означена насеља и реке, убележени су путеви, растојања и планински венци.
Птоломејева „Географија”[уреди | уреди извор]
Бројна достигнућа античке науке у области астрономије и географије систематизована су и обједињена у радовима Клаудија Птоломеја (лат. Claudius Ptolemaeus 87—150), прослављеног астронома и географа александријске школе. Територија Србије у овој систематизацији обухваћена је у оквирима римских провинција Доње Паноније и Горње Мезије, али ипак у целини гледано, њен опис остаје на нивоу грубе географске скице.
На мапама рађеним према Птоломејевој „Географија” први пут су назначене географске ширине и дужине за сваку тачку. Међутим подаци уношени за Београд и данашњу Србију биле су у незнатном броју, јер су подаци уношени на основу непосредног увида.[6]
Међу 27 карата и 8 књига Птоломејеве „Географија“, односно на деветој табли Европе према латинском рукопису Urbinas 82 записана су имена насеља међу којима и Singidunum (Београд), Taurunum (Земун) и Tricornium (Ритопек) на данашњој територији Београда. Градови су обележени топографским знацима, правоугаоником, а неки од њих другим графичким симболом који означава каструм. Карте прате текст Птоломејеве географије на којима се види положај и распоред важнијих насеља са назнакама врсте насеља и именима, али често исписаним на погрешном месту.
Непознавање терена обележиће и обновљену картографију 15. века а Београд и територија Србије биће приказивана према Птоломејевим, посредним изворима.[7]
Називи места на старим картама данашње територије Београда.[6]
Аутор | Београд | Земун | Ритопек | Гроцка |
---|---|---|---|---|
Птоломејева „Географија” (100 — 178) | Singidunum | Taurunum | Tricornium | |
Конрад Појтингер (1465 — 1547) | Singiduno | Tauruno | Tricornio | Monte Aureo |
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ У питању је копија, која се налази на папирном свитку, широком 0,34 и дугачком 6,75 метара.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Никола Тасић (1990). „Винча и њена култура”. Ур.: Владислав Поповић. Винча: Центар неолитске културе у Дунавском региону. Београд. Приступљено 23. 7. 2016.
- ^ „Град Београд - Историја (Антички период)”. Beograd.org.rs. 5. 10. 2000. Приступљено 23. 7. 2016.
- ^ Београд над Дунавом: Према европским картографским изворима XVI–XIX века, Библиотека града Београда, Картографска збирка Аћимовић. 2008.(Београд : Чигоја). – 66 стр.
- ^ И. Синдик: Старе књиге југословенских земаља. I Појтингерова Табла и типови средњовековних карата, Веоград 1931; Monumenta cartographica Jugoslaviae I, 35-37 (Г. Шкриванић)
- ^ „Зоран Симоновић: Путеви, каравански саобраћај и безбедност на путевима средњовековне Србије”. Arhivnis.co.rs. Архивирано из оригинала 27. 10. 2012. г. Приступљено 13. 10. 2011.
- ^ а б G. Tomović: Teritorija Srbije na kartama do 1600. godine, Srbija i susedne zemlje na starima geografskim kartama, Galerija SANU, Beograd,1991
- ^ Томовић Г. 1991 Србија на старим географским картама од антике до краја XVI века, Београд.
Литература[уреди | уреди извор]
- Jugoslovenske zemlje na starim geografskim kartama: XVI, XVII i XVIII vek / [Избор и текст] Синиша Живковић. – Београд: Југославија ЕКО : Нродна библиотека Србије, 1990.
- Србија и суседне земље на старим географским картама • Serbia and the neighboring countries on early maps. – Београд : Галерија САНУ, 1991.
- Шкаламера, Жељко: Каталог Картографске збирке Аћимовић. – Београд : Библиотека града Београда, 1991. [Рукопис] Stare karte, gravire i fotografije iz zbirke Muzeja grada Beograda • Old maps, engravings and photographs collection of the City Museum of Belgrade. – Београд : Музеј града Београда, б. г. [Компакт диск]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Београд над Дунавом: Према европским картографским изворима XVI–XIX века Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јун 2020)