Neverbalna komunikacija

Neverbalna komunikacija je vrsta pretežno spontane, ali i namerne komunikacije, kojom osobe bez reči – gestovima, načinom držanja tela, izrazom lica, pogledom ili bojom glasa – izražavaju i razmenjuju namere, emocije, raspoloženje, stavove i želje. Osnovna uloga neverbalne komunikacije je traženje, uspostavljanje, održavanje, usmeravanje ili prekidanje socijalne interakcije.

Uticaj neverbalne komunikacije na razumevanje poruke

Uticaj neverbalne komunikacije na razumevanje poruke se ogleda u tome što je primalac poruke sklon da poveruje informaciji koju ona prenosi više nego izgovorenim rečima. Neverbalna komunikacija obuhvata oblike ponašanja kao što su:

• gestovi
• pokreti u prostoru
• držanje tela
• izraz lica
• pogled
• ritam i tonalitet govora
• boja glasa
• odevanje

Zajedničko svim ovim oblicima je to da oni nose odgovarajuću poruku. Veština govorenja se ne krije samo u dobro pripremljenom sadržaju, temi i efektnom verbalnom izražavanju, već i u znacima neverbalnog opštenja - pozi i stavu govornika, pokretima, gestovima i izrazima. Neverbalna komunikacija čini ravnopravan deo procesa komunikacije, a u nekim trenucima i preovlađujući u odnosu na verbalnu komunikaciju. Neverbalni signali pokazuju misli i emocije, stavove i osobine obe strane u procesu komunikacije. Oni su podrška verbalnoj komunikaciji, ili, u nekim situacijama, zamena za nju. Neverbalni aspekt komunikacije je naročito važan u prvim kontaktima i prvim trenucima komunikacije.

Kad govorimo o značaju prvog utiska, to znači da neverbalne poruke koje šaljemo u prvim trenucima komunikacije utiču na utisak o nama, čak više od onoga što govorimo. Savremena istraživanja pokazuju da je neverbalna komunikacija najvažnija i presudna u prvom kontaktu. 60% kompletnog utiska formira se na osnovu neverbalne komunikacije.

Pored neverbalnog ponašanja koje se može kontrolisati, postoje i oni njegovi oblici čije su mogućnosti kontrole veoma ograničene. Takav je jedan broj facijalnih izraza i pogleda. Vešt sagovornik može da kontroliše veliki deo svog lica, ali je kontrolisanje pogleda gotovo nemoguće. Pogled predstavlja izuzetno moćno sredstvo komunikacije. Potrebno je izgraditi veštinu da prepoznajemo i razumemo tuđe neverbalne poruke, kao i da, koliko je moguće, kontrolišemo sopstvene.

Gestikulacija rukama se smatra nedostatkom sposobnosti verbalnog izražavanja mada je značajan faktor komunikacije. Gestikulacija rukama ako je preterana, može da oslabi komunikaciju ili da bude doživljena kao pretnja. Treba biti odmeren u gestikuliranju, pokreti treba da budu u skladu sa verbalnim izrazima, da naglašavaju reči, a ne da budu zamena za njih. Gestovi mogu biti u suprotnosti u odnosu na sadržaj verbalne komunikacije i izgovoreni tekst ima jedan smisao, a naši gestovi šalju drugačiju poruku. U pojedinim kulturama njeno izrazito korišćenje i danas se smatra neprimerenim.

Interesantno je da se neverbalni znaci različito tumače i primaju u različitim delovima sveta. U slučajevima kada se komunikacija odvija između pripadnika različitih kultura potrebna je posebna opreznost u vezi s neverbalnim ponašanjem, s obzirom da se pojedine kulture različito odnose prema neverbalnom komuniciranju. Južnjačke kulture su veoma sklone neverbalnom komuniciranju i daju prednost nad verbalnim komuniciranjem i vrlo emotivno reaguju i unose emocije u sve što rade. Severne kulture su više okrenute ka verbalnom komuniciranju i karakteriše ih izvesna hladnoća u komunikaciji.

Različite kulture imaju različit odnos prema prostoru i prostornoj udaljenosti. U južnim kulturama razgovor se obično vodi na znatno manjoj udaljenosti između sagovornika nego u severnoj. U razgovoru južnjaka i severnjaka, južnjak će neprestano pokušavati da smanji rastojanje koje ih deli, a severnjak će uzmicati unazad i pokušavati da ga poveća. To može obojici sagovornika da deluje čudno i da se negativno odrazi na njihovu sposobnost verbalnog izražavanja.

Neverbalni kodovi

Uz govor rečima, komuniciramo i šaljemo određene poruke i drugim načinom, svojim telom, licem, načinom oblačenja, tonom glasa, itd. Verbalna komunikacija uglavnom je usmerena na davanje informacija, neverbalnom komunikacijom se uglavnom prenose osećaji ili stavovi.

Kako da glasam?	Komandovanje	Kako da igram dalje?

Neposredan prilaz, stalan kontakt očima, iniciranje rukovanja i samopouzdano držanje su najčešći oblici efektne neverbalne komunikacije. Adekvatna neverbalna komunikacija je izraz poštovanja. Svaka faza poslovnog pregovora može postati jača ukoliko je obezbeđeno prisustvo i neverbalnog govora. Postoje različiti prezentativni kodovi vezani za komunikatora, mada se oni uglavnom svode na telesni dodir, gestove, izraze lica i boju glasa. Neverbalna komunikacija ima sledeće kodove a to su:

• telesni dodir ili haptički kod
• bliskost ili proksemički kod
• orijentacija
• izgled
• kinetičan ili mimičan kod
• neverbalni aspekti govora
• hronomički kod
• artefaktni kod

Telesni dodir ili haptički kod

Dodir je jedan od primitivnih načina na koji možemo preneti važne poruke o našem odnosu. Telesni dodir je kulturno kodiran i u pogledu količine i kvaliteta. Naučnici su otkrili da postoje kulture kontaktnog i nekontaktnog tipa:

• Arapi, Južnoamerikanci i Južnoevropljani pripadaju kulturi kontaktnog tipa, dok
• Azijati, Indijanci i Amerikanci pripadaju kulturi nekontaktnog tipa.

Bliskost ili proksemički kod

Čovek ima dve osnovne prostorne potrebe, jedna je teritorijalna, a druga je lična. Teritorijalna se deli na tri kategorije: primarnu, sekundarnu i javnu.

• Primarna teritorija je lično okruženje, stambeni ili radni prostor ličnosti
• Sekundarna teritorija su različita javna mesta, kao što su škola preduzeće i slično
• Javna teritorija su sva javna mesta uopšte, na kojima ličnost nastoji da izbegne bliži dodir sa nepoznatim svetom

Na lične prostorne potrebe utiču mnogi činioci, a to su: pol, starost, društveni status, lične osobenosti i kulturne norme. U različitim kulturnim sredinama ljudi različito reaguju na ulazak u njihov lični prostor. U skladu s tim ljudi razvijaju različite odgovore na takve upade još većim distanciranjem ili još većom bliskošću.

Orijentacija

Glasovne osobenosti su specifične i brojne u različitim situacijama i zato predstavljaju vrlo značajan kod u komunikaciji. One ukazuju na prirodu nekog odnosa koji je uspostavljen sa drugima, regulišu međusobne odnose, utiču na procese učenja i ubeđivanja. Treba imati u vidu da je glas u verbalnoj komunikaciji prenosilac emocionalnih poruka. Način na koji se okrećemo prema nekome takođe je neka vrsta poruke o našem odnosu i govori o tome kakve su naše veze i naklonosti.

Izgled

Sam fizički izgled, odnosno telesne osobine koje su nam urođene, kombinovane sa načinima na koji taj isti izgled sami održavamo i negujemo postaju indikatori određenih karakteristika same ličnosti. Spoljni izgled koji se može kontrolisati (negovan izgled ili zapušten izgled) i naše fizičke osobenosti (visina, težina, boja kose i očiju), nose poruku o nama, našem statusu i uklopljenosti naše ličnosti u društveni milje. Fizički izgled često prenosi vrlo važne poruke drugom, pogotovu one koje se tiču prvog utiska. Ljudi su skloni da stvaraju stereotipne predstave o drugima na osnovu njihovog izgleda, oblačenja i ponašanja u javnosti.

Kinetičan ili mimičan kod

Ljudi koriste tela da bi komunicirali sa drugima. Ova vrsta ponašanja može puno toga da nagovesti o nekom pojedincu i njegovoj društvenoj okolini. Kroz pokrete lica, tela, očiju i kroz gestove može se otkriti emocionalno stanje nekog pojedinca. Na komunikaciono ponašanje utiču pol, društveni status, kultura ali svaka osoba ima svoj vlastiti kinetički model.

Kinetički kod se odnosi na značenja koja neverbalna komunikacija prenosi preko različitih pokreta. Grimasama lica se prenose brojne poruke, a odslikava se i stav ličnosti prema nekome ili nečemu. Grimase mogu da se jave istovremeno sa govorom, ali i nezavisno od njega. Gestovi se odnose na pokrete ruku, glave, nogu, pa i celog tela i najčešće su vezani za govor i dopunjuju verbalnu komunikaciju. Način na koji sedimo, stojimo, ležimo, komuniciramo, ukazuje na emocionalna stanja, opuštenost ili napetost. Položaj tela se teže kontroliše nego izraz lica. Jedna od vrlo važnih poruka koje prenosimo u međusobnom kontaktu je kontakt preko oka, gledanjem. U odnosu govornika i slušaoca bitno je kako i koliko jedan drugoga gledaju u oči. Izbegavanje nečijeg pogleda ili slobodno gledanje u oči govori mnogo o uzajamnom odnosu. Primarne funkcije pogleda su: fatička, ekspresivna i konativna.

• Fatička funkcija se ogleda tokom razgovora, jer ima za cilj održavanje razgovora. Kontakt očima znači želju da se obrati pažnja na početku govora ili da se traži odgovor na kraju.
• Ekspresivna funkcija dolazi do izražaja kada se preko očiju izražava zadovoljstvo, bes ili razočarenje ili neka druga emocija.
• Konativna funkcija dobija na važnosti kad je reč o onome kome je pogled upućen. Pogled može da prenese različite emocije, a to spada u konativne funkcije.

Kao i ostali signali lica, i pogled ima prirodnu i kulturnu osnovu. Zanimljivo je kako se javljaju kulturne razlike u ponašanju kad se radi o dužini i učestalosti pogleda. Uzajamno gledanje je u nekim kulturama prihvatljivo, a u drugim nije. U tom smislu posebno su velike razlike u kulturama Istoka i Zapada. Na Zapadu ne gledati u oči nekome sa kim se rukujemo ili razgovaramo, znak je nevaspitanja i loših manira. Kod brojnih istočnih naroda gledanje u oči znak je arogancije i loših manira, dok spušten pogled ukazuje na znak poštovanja prema drugom.

Fatička funkcija	Ekspresivna funkcija	Konativna funkcija

Neverbalni aspekti govora

U neverbalne aspekte govora spadaju prozodični i paralingvistički kodovi.

• Prozodični kodovi utiču na značenje reči i odnose se na naglasak i ton. Svaka rečenica može biti i pitanje i stav, može izraziti sumnju ili oduševljenje, u zavisnosti od toga kako je izrečena, kako je koji deo naglašen i kojim tonom je izgovorena.
• Paralingvistički kodovi su oni koji prenose informaciju o samom govorniku. Takođe se odnose na ton, ali i na dubinu i obim glasa, akcenat, brzinu i greške u govoru. Sve to ukazuje na emocionalno stanje ličnosti, njen društveni status, uvažavanje slušaoca, itd.

Hronomički kod

Hronomički kod odnosi se na različitu upotrebu vremena kod ljudi. Hronomija se bavi vremenskom dimenzijom ljudskog ponašanja i prevazilazi granice neverbalne komunikacije. Vreme je jednodimenzionalna, relativna pojava koja se nikad ne pokazuje izolovano u nekom apsolutnom obliku. Vreme se opaža samo kao manifestacija promene predmeta u prostoru ili ljudi u akciji. Kaže se da vreme govori više nego reči, što znači da ono ima nesumnjivu komunikativnu funkciju. Pojam o vremenu ili tačnost u izvršavanju obaveza različito važi kod ljudi koji žive u različitim kulturama. Različite kulture su razvile različite stavove prema vremenu koje se tumači kao hronomički kod.

Artefaktni kod

Elementi sredine, fiksirane osobine, polufiksirane osobine, dinamičke osobine

Artefaktni kod spada u krug neverbalne komunikacije i služi kao sredstvo tokom neke komunikacije. Elementi naše sredine, fiksirane osobine predmeta oko nas (prostor, veličina, obim) ili polufiksirane osobine predmeta oko nas (svetlo, boje, nameštaj), dinamičke osobine, stvari, prenose poruke o nama, diktiraju prirodu i vrstu komunikacije i odražavaju naš ukus i osobenost.

Artefakti su odgovorni za definisanje komunikacionog konteksta. Neverbalni kodovi ne deluju izolovano već u kombinaciji kako bi proizveli razne funkcije komunikacije, od kojih su najvažnije:

• Stvaranje i obrada poruke - Neverbalne poruke se kombinuju sa verbalnim kako bi poruka dobila na snazi.
• Stvaranje utiska - Neverbalna komunikacija ima i tu ulogu da pomogne kod stvaranja utiska o nekome ili nečemu kod nekog drugog. Neverbalna komunikacija može da se koristi za stvaranje profesionalne slike i imidža neke osobe.
• Relaciona komunikacija - Svaka međuljudska komunikacija ima dva osnovna nivoa: sadržinski i relacioni. Sadržinski se tiče razmene ideja, poruka i informacija, a relacioni onaj koji prenosi poruku o dopadanju ili nedopadanju onog drugog, kao i statusu i moći.
• Ekspresivna komunikacija - Emocionalno stanje se otkriva kroz pokrete tela, očiju, lica, glasom.
• Mešane poruke i obmanjivanje – Obmanjivanje, znači ostavljanje primaoca poruke u lažnom uverenju oko nečega. Međutim, to ne može imati veze sa gledanjem u oči tokom govorenja jer neko može nekoga gledati u oči i lagati.
• Interaktivni menadžment - Karakteristike sredine su važne za podatke o tome koje se uloge očekuju da ljudi igraju u određenim situacijama.
• Društveni uticaj - Neverbalni znaci mogu biti sredstvo da se dođe do promene stava i da se utiče na druge. Brojne strategije neverbalnog ponašanja mogu da se koriste da bi se manipulisalo radnjama drugih. Dobro držanje, energični pokreti, fizička privlačnost mogu da doprinesu utisku poverenja i da povećaju kredibilitet. Odeća efektno govori o statusu i utiče na pažnju drugih, pa tako dobro ili loše obučen čovek izaziva različite reakcije drugih na javnim mestima. To posebno važi za uniformu. Bilo koja vrsta uniforme izaziva osećanje prisustva autoriteta.

Izvori neverbalnog komuniciranja

Paralelno s govornim jezikom svoje kulture još u detinjstvu učimo neverbalni stil ponašanja. Ukoliko dobro govorimo neki strani jezik imamo i alternativni neverbalni stil ponašanja kulture čiji jezik govorimo. U toku komunikacije dolazi do izražaja i naša opšta privlačnost, visina, težina, boja kože, sve ovo utiče na to kako će naše poruke biti primljene. Osobenost pojedinačnog komunikacijskog obrasca leži na vrednostima kulture iz koje dolazimo, a isto tako nosi i obeležje društvenog sloja kome pripadamo. Sve ovo su izvori našeg neverbalnog komuniciranja.

Odevanje u funkciji komunikacije

U poslovnom svetu odeća je važan deo komunikacije. Odeća je najobuhvatniji vidljivi izraz našeg identiteta. Odeća koju nosimo govori o našim vrednosnim kriterijumima i na taj način utiče na našu poslovnu komunikaciju. Naš izgled ima značenje. Naša ličnost, kao i naš karakter prepoznaju se upravo preko izbora odeće kojom učvršćujemo vlastiti identitet i ukazujemo na vlastitu odgovornost i zrelost. Odelo treba da bude u skladu sa stilom firme, profesionalnom pozicijom i tipom sopstvene ličnosti. Odeća koju nosimo je svojevrstan signal okolini u kojoj se krećemo. Prilikom izbora odeće treba uzeti u obzir sledeće:

• svoje godine
• svoje telo
• svoj stil
• zanimanje
• povod
• udobnost
• poziciju

Ljudi o nama sude u najvećoj meri preko odeće. Zanimljivo je kako drugi s nama otvorenije razgovaraju ukoliko smo dobro odeveni. Svojim oblačenjem pokazujemo poštovanje poslovnih partnera. Prilikom verbalnih i neverbalnih kontakata sa drugim ljudima, može se primetiti nečija harizma, stil, duhovitost ili pak odbojnost. Formiranje poslovnog stila je uslovljeno mnogim faktorima i to:

• ličnim izgledom
• profesionalnim oblačenjem
• odgovarajućim ponašanjem
• jasnom komunikacijom
• izgrađenim glasovnim kvalitetima
• stvaranjem utiska o sopstvenoj vrednosti
• gospodstvenošću koja je deo ličnosti

Menadžer mora da ima svoj modni stil koji će isticati njegov poslovni duh. Garderoba savremenog menadžera treba da deluje naglašeno poslovno, predstavnički, ali i prefinjeno. U poslovnom smislu, odeća je korak ka željenom kontaktu. Kada se odevanje menadžera poveže sa njegovim ponašanjem, može se steći utisak o kakvom se čoveku radi. Mnoga uspešna preduzeća u svetu, pa i kod nas, vode brigu o prepoznatljivom dobrom ukusu i stilu odevanja zaposlenih. U mnogim organizacijama postoje pravilnici o oblačenju, a ono što je karakteristično za ugostiteljske radnike, to je obaveza nošenja uniformi. Boje i dizajn određuje ugostiteljski objekat, imajući pri tom u vidu kakav će utisak ostaviti na goste.

Kinezika - govor tela

Reč kinezika potiče od grčke reči kinesis što znači kretanje. Termin kinezika obuhvata svaki nesvesni pokret celog tela ili njegovog dela, čime čovek šalje poruke drugom čoveku u svom okruženju. Oblasti kinezičkog izražavanja su:

• mimika
• držanje
• celo telo
• hod
• gestikulacija
• pokret ekstremitetima
• spoljašnjost
• zone distance

Mnogi telesni signali su jasni i ne zahtevaju nikakvo objašnjenje. Izraz tela može da ima više značenja, pa ga zbog toga treba posmatrati u kombinaciji sa verbalnim izrazom. Svaki izraz tela mora najmanje deset puta da se javi u istom obliku da bi mogao da se tumači kao karakterističan. Naučnici su utvrdili da se 90% osećanja najpre izražava telesnim signalima, što znači da govor tela ima veliki značaj. Udaljenost između sagovornika deli se na osnovne zone distance, a to su:

• intimna distanca od 0 do 0,5 m,
• lična distanca od 0,5 do 1,5 m
• društveno ekonomska distanca od 1,5 do 3,00 m i
• distanca obraćanja od preko 3,00 m.

Svaki čovek ima svoj lični prostor i oseća se neprijatno ako mu se nekada neko jako približi. U svakom slučaju, ne postoji univerzalna razdaljina za određenu situaciju.

Položaj žene u društvu

Velike promene u društvu dovele su do snažnog zaokreta u položaju žene. Promene se odnose najviše na ponašanje žene u oblasti profesije, ali i u privatnim krugovima. Stara pravila etikecije su prevaziđena. Međutim, postoje i opravdana dvostruka merila za ponašanja, izgled, gestove, mimike, govor tela, pa i doprinosa žena i muškaraca. Evo nekoliko primera dvostrukih standarda:

Primer ponašanja	Za njega znači	Za nju znači
sedenje rastavljenih kolena	samosvest	nemoralnost
glasno smejanje	veseljak	histerična
zamuckivanje pri govorenju	zamišljen	nesigurna
nesiguran i stidljiv nastup	skroman	nekompetentna

U poslovnom svetu se favorizuju tipično muške osobine kao što su:

• prodornost
• velika psihička izdržljivost
• prirodni autoritet
• fizička snaga

Tradicionalno kao tipično ženske osobine smatraju se:

• sposobnost prilagođavanja
• emocionalnost
• spremnost na kompromis
• manja fizička snaga.

Rukovodeću poslovnu strukturu dugo su činili isključivo muškarci. Promene u zahtevima u odnosu na osobine menadžera idu u korist žena. Savremeni menadžer treba da pokaže:

• spremnost da sluša dok neko govori
• povećanu senzibilnost
• spremnost na otvorenu upotrebu informacija bez nametanja moći
• spremnost na kompromis
• spremnost da podeli posledice.

Poslovni dogovor

Danas se od poslovne žene očekuje da bude dama koja može da odgovori svim profesionalnim zahtevima, naročito u pogledu radnog vremena. Treba da poseduje sve muške sposobnosti uz savladavanje obaveza, da izgleda ženstveno, ali ne tako da u očima drugih umanji svoju kompetentnost, da u posao unese tipično ženske sposobnosti, a ne da imitira muške kolege.

Vidi još

• Kultura
• Emocionalna inteligencija
• Interpersonalna komunikacija
• Osećanje
• Informacija

Literatura

• Poslovna komunikacija - prof. dr Nada Dikić - Beograd. 2010. ISBN 978-86-83777-25-0 .
• Andersen, Peter (2007). Nonverbal Communication: Forms and Functions (2nd izd.). Waveland Press. 
• Andersen, Peter (2004). The Complete Idiot's Guide to Body Language. Alpha Publishing. ISBN 978-1592572489. 
• Argyle, Michael (1988). Bodily Communication (2nd izd.). Madison: International Universities Press. ISBN 978-0-416-38140-5. 
• Brehove, Aaron (2011). Knack Body Language: Techniques on Interpreting Nonverbal Cues in the World and Workplace. Guilford, CT: Globe Pequot Press. ISBN 9781599219493. Arhivirano iz originala 24. 09. 2015. g. Pristupljeno 08. 10. 2017. 
• Bull, P. E. (1987). Posture and Gesture. Oxford: Pergamon Press. ISBN 978-0-08-031332-0. 
• Burgoon, J. K., Guerrero, L. K., & Floyd, K. (2011). Nonverbal communication. Boston: Allyn & Bacon. ISBN 9780205525003. CS1 održavanje: Upotreba parametra autori (veza)
• Floyd, K., Guerrero, L. K. (2006). Nonverbal communication in close relationships. Mahwah, New Jersey: Lawrence Erlbaum Associates. ISBN 9780805843972. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza)
• Freitas-Magalhães, A. (2006). The Psychology of Human Smile. Oporto: University Fernando Pessoa Press. ISBN 978-972-8830-59-5. 
• Givens, D. B. (2000). „Body speak: what are you saying?”. Successful Meetings (October) 51. 
• Guerrero, L. K., DeVito, J. A., Hecht, M. L., ur. (1999). The nonverbal communication reader (2nd izd.). Lone Grove, Illinois: Waveland Press. Arhivirano iz originala 5. 7. 2007. g. Pristupljeno 8. 10. 2017. CS1 održavanje: Upotreba parametra urednici (veza)
• Gudykunst, W.B. & Ting-Toomey, S. (1988). Culture and Interpersonal Communication. California: Sage Publications Inc. CS1 održavanje: Upotreba parametra autori (veza)
• Hanna, Judith L. (1987). To Dance Is Human: A Theory of Nonverbal Communication. Chicago: University of Chicago Press. 
• Hargie, O. & Dickson, D. (2004). Skilled Interpersonal Communication: Research, Theory and Practice. Hove: Routledge. ISBN 9780415227193. 
• Knapp, Mark L., & Hall, Judith A. (2007). Nonverbal Communication in Human Interaction (5th izd.). Wadsworth: Thomas Learning. ISBN 978-0-15-506372-3. CS1 održavanje: Upotreba parametra autori (veza)
• Melamed, J. & Bozionelos, N. (1992). „Managerial promotion and height”. Psychological Reports. 71 (6): 587—593. doi:10.2466/PR0.71.6.587-593. CS1 održavanje: Upotreba parametra autori (veza)
• Remland, Martin S. (2009). Nonverbal communication in everyday life. Boston: Allyn & Bacon. 
• Ottenheimer, H. J. (2007). The anthropology of language: an introduction to linguistic anthropology. Kansas State: Thomson Wadsworth. 
• Segerstrale, Ullica., & Molnar, Peter, ur. (1997). Nonverbal Communication: Where Nature Meets Culture. Mahwah, NJ: Lawrence Erlbaum Associates. ISBN 978-0-8058-2179-6. CS1 održavanje: Upotreba parametra urednici (veza)
• Zysk, Wolfgang (2004). Körpersprache – Eine neue Sicht (Doctoral Dissertation 2004) (na jeziku: nemački). University Duisburg-Essen (Germany). 
• Campbell, S. (2005). Saying What's Real. Tiburon, CA: Publishers Group West. ISBN 978-1932073126. 
• Ekman, P. (2003). Emotions Revealed. New York, NY: Owl Books. ISBN 978-0805072754. 
• Gilbert, M. (2002). Communication Miracles at Work. Berkeley, CA: Publishers Group West. ISBN 9781573248020. 
• Pease, B. A. (2004). The Definitive Book of Body Language. New York, NY: Bantam Books. 
• Bridges, J. (1998). How to be a Gentleman (PDF). Nashville, TN: Rutledge Hill Press. Arhivirano iz originala (PDF) 16. 6. 2015. g. Pristupljeno 8. 10. 2017. 
• Givens, D. (2005). Love Signals. New York, NY: St. Martins Press. ISBN 9780312315054. 
• Simpson-Giles, C. (2001). How to Be a Lady. Nashville, TN: Rutledge Hill Press. ISBN 9781558539396. 
• Driver, J. (2010). You Say More Than You Think. New York, NY: Crown Publishers. 

Spoljašnje veze

• (jezik: srpski) Govor tela, Javni nastup, Neverbalna komunikacija
• (jezik: srpski) Neverbalna komunikacija
• (jezik: srpski) Komunikacijske i interpersonalne veštine
• (jezik: srpski) Neverbalna komunikacija i govor tela, Pristupljeno 14.07.2013.
• (jezik: engleski) Neverbalna komunikacija - Nonverbal communication