Nemačko carsko ratno vazduhoplovstvo

Carsko ratno vazduhoplovstvo
*Deutsche Luftstreitkräfte*
Carsko ratno vazduhoplovstvo; Deutsche Luftstreitkräfte
	; Varijanta gvozdenog krsta korišćena na avionima nemačke ratne avijacije 1915.
Osnovano	1. maj 1910 - 8. maj 1920
Uloga	vazdušno ratovanje
Brojnost	1918: 2,709 aviona ; 56 letelica ; 186 balonske jedinice ; i osoblje oko 4,500 ;
Komandant	Herman fon der Lit-Tomsen ; Ernst fon Hepner
Oznake	; ;

Nemačko carsko ratno vazduhoplovstvo (nem. Deutsche Luftstreitkräfte) - poznata i kao Nemački carski letački korpus (Fliegertruppen des deutschen Kaiserreiches)^[1] je grana nemačke vojske koja je bila aktivna u Prvom svetskom ratu. Nemački pomorski piloti su ostali sastavni deo Nemačke carske mornarice. Obe grane vojske (vojska i mornarica) su koristile avione, opservacione balone i cepeline. Rasformisano je odredbama Versajskog sporazuma.

Osnivanje

Prvi vojni avion ušao je u upotrebu 1910. formirajući ono što će u oktobru 1918. postati Luftstreitkräfte. Dužnosti ovakvih aviona su u početku obuhvatale izviđanje i osmatranje artiljerije, kao što su baloni korišćeni za vreme Francusko-pruskog rata, a sežu još do Napoleonovih ratova. Poređenja radi, francuska vazduhoplovna služba (Aviation Militaire), koja je kasnije postala Armée de l'Air, osnovana je kasnije 1910. godine - vazdušni bataljon kraljevskih inženjera (kasnije reorganizovan kao Kraljevski leteći korpus) nije formiran do novembra 1911.

Organizacija

Prvobitne jedinice Luftstreitkräfte, posvećene posmatranju, bile su poznate kao Feldflieger Abteilungen (terenski letovi), i imali su zvaničnu ustanovu šest nenaoružanih, dva sedišna "A" i / ili "B" klase aviona, sa svakim "FFA" jedinicama dodeljenim vojnim jedinicama u njihovom lokalnom području, i obično broje sa istim brojem kao i vojsci kojoj su dodeljeni.

Organizacija Luftstreitkräfte se značajno promenila kako je rat napredovao, da bi se prilagodio novim tipovima aviona, doktrini, taktici i potrebama kopnenih trupa, posebno artiljeriji. Tokom tog vremena razvio se sistem organizacije i oznaka jedinica koji bi činio osnovu onih koji su se koristili u Luftvafeu kada je osnovan 1935. godine.

Tokom 1916. godine, Nemačka komanda, kao odgovor na savezničku vazdušnu nadmoć, reorganizovala je svoje snage tako što je stvorila nekoliko tipova specijalističkih jedinica, od kojih su najznačajnije lovačke eskadrile sa jednim sedištem, ili Jagdstaffeln (doslovno "lovačka eskadrila"), kako bi se suprotstavila ofanzivi operacije Kraljevskog letačkog korpusa i francuske avijacije.

Komandanti

Broj		General vazdušnih snaga	Početak služenja	Kraj služenja	Rok službe
1		Konjički general Ernst fon Hepner (1860–1922)	8. oktobar 1916.	21. januar 1919.	2 godine, 3 meseca

Organizacija borbenih jedinica

Početno razmeštanje borbenih aviona u leto 1915. dogodilo se u okviru Feldflieger Abteilung, koji je bio opremljen sa jednim ili dva nova Foker E.I lovca za svaku jedinicu, počevši od pet Foker M.5K / MG proizvodnih prototipa E.I, s oznakama E.1 / 15 do E.5 / 15. Izgradnja E.I borbenih snaga ubrzano je napredovala sa regularnim LMG 08 "Špandau" proizvodnim primerima Foker E.I, nakon isporuke aviona M.5K / MG krajem leta 1915, sa ranim E.I koji su otišli asovima kao što je Maks Imelman, koji je u avgustu 1915. dobio IdFlieg serijski broj E.13 / 15.

Prvi korak ka specijalističkim avionskim jedinicama za borbenu avijaciju u okviru nemačke vojske bilo je osnivanje Kampfeinsitzer Kommando (jednosed borbena jedinica, skraćeno KEK) formacije od strane inspektora-majora Fridriha Stempela u februaru 1916. One su bile organizovane oko E.I i drugih novih lovaca, kao što su Pfalz klase E jednokrilaca, koji su bili odvojeni od svojih bivših jedinica FFA tokom zime 1915-1916 i okupljeni u parove i kvartete na posebno strateškim lokacijama, pošto su jedinice KEK-a formirane u Vauku, Avijeu, Jumecu, Kinelu i druge strateške lokacije duž Zapadnog fronta, da deluju kao Luftwachtdienst (vazdušne stražarske snage) jedinice, koje su se sastojale samo od lovaca.^[2]

Posle ere jedinica KEK-a do leta 1916, Jagdstaffeln (lovačke eskadrile), osnovane su reorganizacijom koja je počela krajem leta 1916. godine, bila je pod upravom četiri kraljevstva nemačkog carstva. Pojedinačno - svaka od ovih jedinica je često bila poznata pod skraćenicom "Jasta". Kraljevina Pruska je bila dominantna sa borbenom silom je na kraju imala 67 eskadrila. Kraljevina Bavarska činila je deset od tih jedinica, Kraljevina Saksonija je činila sedam, a Kraljevina Virtemberg četiri.

Dana 24. juna 1917. godine, Luftstreitkräfte je dovela kvartet Jastinih eskadrila da formira svoje prvo borbeno krilo, kraljevski prusko 1. lovačko jato (Jagdgeschwader I), koje su činile eskadrile Jasta 4, 6, 10 i 11, i postavile obrazac za upotrebu rimskih brojeva u Luftstreitkräfte za označavanje jedinica veće veličine. Manfred von Rihthofen je prešao iz komande Jaste 11 u komandu JG I. Mada je Jasta 2 preimenovana u Jasta Belke u decembru 1916, nakon što je Osvald Belke, vrhunski nemački borbeni taktičar, izgubljen u sudaru u vazduhu u oktobru 1916. Nakon smrti "Crvenog Barona" u akciji krajem aprila 1918, JG I je preimenovan u čast fon Rihthofena po naredbi nemačkog cara.^[3]^[4]

Prusi su uspostavili još tri lovačka jata. 2. februara 1918. JG II je formiran iz Jasta 12, 13, 15 i 19, a komandovao je Adolf Riter von Tutšek.^[5] Istog dana, JG III su činile udružene Jaste 2 Belke i Jaste 26, 27 i 36 pod komandom Brunom Lercerom.^[6] Konačno, 2. septembra 1918. godine, formiran je kraljevski prusko pomorsko jato od carske mornarice polja Jasta I do V, koji je bio pod komandom Gotharda Sasenberga. Bavarska je 3. oktobra 1918. osnovala Kraljevsko bavarsko 4. jato iz Jasta 23, 32, 34 i 35 pod Edvardom Riter fon Šlihom.^[7]

Oznake jedinica

(AFA)Artillerieflieger-Abteilung: artiljerijski vazdušni odred
(AFS)Artillerieflieger-Schule; artiljerijsko letačka škola
AFP – Armee-Flug-Park: vojni letački park
BZ – Ballonzug: balonska jedinica
BG – Bombengeschwader: bombaško krilo
Bogohl – the "Bombengeschwader der Oberste Heeresleitung", bombaško krilo pod direktnom kontrolom Nemačke vrhovne komande
Bosta – Bomberstaffel: bombarderska eskadrila
etc – Etappe: pošta
FFA – Feldflieger Abteilung: početne letačke formacije nemačke armije 1914-1915.
FLA – Feldluftschiffer-Abteilung: letačke formacije
FestFA – Festungsflieger-Abteilung: letački odred - "tvrđava"
FA – Flieger-Abteilung: letački odred
FA(A) – Flieger-Abteilung (Artillerie): letački odred (artiljerija)
FlgBtl – Flieger-Bataillon: letački bataljon
FBS – Fliegerbeobachter-Schule: vazdušna opservaciona škola
FEA – Fliegerersatz-Abteilung: rezervni odred
FS – Fliegerschule: škola letenja
JG – Jagdgeschwader: borbeno krilo
Jasta – Jagdstaffel: lovačka eskadrila
JastaSch – Jagdstaffel-Schule: škola za lovce
KEK – Kampfeinsitzerkommando: borbena jednosed komanda, prethodnik Jasta jedinica
Kest –Kampfeinsitzerstaffel: borbena jednosed eskadrila, prethodnik Jasta jedinica
KG – Kampfgeschwader: strateško bombardersko krilo
Kagohl – the "Kampfgeschwader der Oberste Heeresleitung", strateško bombardersko krilo - pod direktnom kontorlom Nemačke vrhovne komande
Kasta – Kampfstaffel: eskadrila strateških bombardera
Luft – Luftschiff-Truppe: borbeni dirižabli
LsBtl – Luftschiffer-Bataillon: bataljon dirižablova
RBZ – Reihenbildzug: vazdušna fotografija
Rfa – Riesenflugzeug-Abteilung: odred velikih letelica
Schlasta – Schlachtstaffel: napadačka eskadrila
Schusta – Schutzstaffel: zaštitna eskadrila

Avioni

Tokom rata, Carska vojna služba je koristila širok spektar aviona, od boraca (poput onih koje su proizvodili Albatros-Flugzeugwerke, Foker, Pfalz Flugzeugwerke i Pfalz Flugzeugwerke), izviđački (Aviatik, DFW i Rumpler ), borci sa dva sedišta iz Halberstädter Flugzeugwerke i Hannoversche Waggonfabrik; i teški bombaši uglavnom dizajn sa dva motora iz Gothaer Waggonfabrik firme, poznatiji kao Gotha, i ogromne, teške bombaše sa više motora koje je proizvela kompanija Cepelin i Schütte-Lanz, kao i razne vrste aviona drugih firmi.

Sistem za označavanje aviona

Tokom Prvog svetskog rata nemački avioni koji je zvanično usvojeni u vojnu službu dodeljena je oznaka koja je uključivala (1) ime proizvođača, (2) funkciju ili "klasu" slova, i (3) rimski broj. Trodelna oznaka je bila potrebna za jedinstvenu oznaku kako bi olakšala logističku podršku o mnogim tipovima aviona koji su bilu u upotrebi - posebno pošto su Luftstreitkräfte eskadrile sačinjavale od više tipova letelica.

Sistem za označavanje se poboljšao tokom rata. U početku su svi vojni avioni klasifikovani kao "A" (jednokrilni) ili "B" (dvokrilni). Nova "C" klasa naoružanih (dvoseda) dvokrilaca su počinjali da zamenjuju klasu "B" aviona kao mašine za osmatranje. 1915. su i dalje pravljeni ali isključivo kao avioni na kojima se uči. "E" klasa naoružanih jednokrilaca su isto uvedeni 1915. Druge klasu su dodavane kako su se novi tipovi aviona uvodili. Tokom rata su se uglavnom koristile oznake "D" za dvokrilne lovce, "E" za jednokrilne lovce i "Dr" za lovce trokrlice. Međutim, pred kraj rata korišćena je "D" oznaka za sve jednosed lovce uključujući i jednokrilce.

A - nenaouržan avion za osmatranje
B - nenaoružan dvosed dvokrilac, sa sedištem za osmatranje ispred pilota.
C - naoružan dvosed dvokrilac, sa sedštime za osmatranje uglavnom iza pilota.
CL - lagani dvosed, u početku zamišljen kao lovac pratilac - do 1917-18 najviše korišćen za napade na tlu.
D - Doppeldecker - jednosed, naoružan dvokrilac kasnije korišćen kao lovac
Dr - Dreidecker - troklini lovac
E - Eindecker - naoružani jednokrilac
G - Grossflugzeug - veliki bombarderi sa dva motora^[8]
GL - lakši, brži bombarderi sa dva motora, zamišljeni za upotrebu po danu
J - Schlachten - rezervoar za gorivo, pilot i motor koji je uglavno oklopljen pločom, korišćeni za napade na tlu
N - tip "C" aviona korišćen za noćno bombardovanje
R - Riesenflugzeug - avion "džin" - najmanje tri do četiri-šest motora - svi pogodni za letenje

Većina proizvođača je imala sopstvene oznake odvojene od zvaničnih vojnih oznaka za svoje proizvode. To je ponekad izazivalo zabunu - na primer, vojna "J" serija oklopnih letelica bila je sasvim različita od "J" fabričkih oznaka fabrike avionske kompanije Junkers - fabričke oznake (vojne) oklopnog Junkers J.I je na primer, bio Junkers J.4.^[9] "M" (za "Militär" ili vojni) i "V" (za "Versuchs" ili eksperimentalne) firme Foker su takođe bile interne. Ovo poslednje nema direktnu vezu sa zvaničnom nemačkom oznakom "V" Trećeg rajha, koja takođe označava "versuchs", za prototip aviona, proglašen od strane RLM 1935. godine.

Avionska služba carske ratne mornarice je koristila oznake proizvođača. Na primer, terenski Gota bombarderi su od strane proizvođača označeni kao klasa "LD" dok se u Luftstreitkräfte kao klasa "G" - mornarica je Gota hidroavione označavala po proizvođačevom "WD" (dvokrilni hidroavion ili Wasserflugzeug-Doppeldecker). Takođe, veliki broj nemačkih hidroaviona od firme Flugzeugbau Friedrichshafen su u pomorskoj službi poznati po svojim "FF" fabričkim oznakama.

Letelice vojske i mornarice bile su pojedinačno numerisane na isti način kao i savremeni nemački razarači i podmornice i bili su izvan svakog sistema "tipske" oznake.

Piloti

Borcima su, međutim, posvetili najviše pažnje u analima vojne avijacije, jer su proizveli "visoke asove" kao što su Manfred fon Rihthofen, poznati kao "Crveni Baron" (u Nemačkoj je bio poznat kao der Rote Kampfflieger [Crveni letač]). Sa 80 potvrđenih ubistava smatra se najuspešnijim borbenim pilotom rata. Ostali ugledni njemački piloti bili su Ernst Udet, Erik Luvenhart, Verner Vos, Jozef Jakobs, Lotar fon Rihthofen, Vilhelm Frankl, Herman Gering, Maks Imelman i vrhunski vazdušni taktičar Osvald Belke (drugi par su bili prvi koji su dobili Orden za zasluge(fra. Pour le Mérite), najviše prusko odlikovanje za hrabrost oficira: 12. januara 1916. godine, nakon što je svaki od njih oborio 8 neprijateljskih aviona. Orden verovatno nosi nadimak "Plavi Maks" po Maksu Imelmanu. Sa sve većim brojem pilota koji su dostigli ovu oznaku, potrebne pobede u vazduhu stalno su se povećavale na oko 30 u 1918.^[10] Ukupno 76 vazduhoplovaca je odlikovano nagradom Plavi Maks.^[10] 69 letelica dobilo je Krst za vojne zasluge, najvišu prusku nagradu za podoficire i vojnike.^[11] Među njima su bili Gotfid Ejman, najuspešniji vazdušni tobdžija rata (12 pobeda).^[12] Oko 391 nemačkih pilota zaslužni su za rušenje najmanje pet neprijateljskih aviona.

Oznaka

U početku su sve Nemačke i Austro-ugarske letelice u službi koristile gvozdeni krst(nem. Eisernes Kreuz) po pruskom ratnom odlikovanju.Balkenkreuz, crni krst na beloj površini je zamenio prethodno obeležje od marta 1918. (u aprilu - fon Rihthofen je promenio na svom Dr.I, 425/17) dok je 25. juna 1918. i konačno prihvaćeno kao ratno obeležje čitave nemačke vojne avijacije.

Poslednja godina

Između januara i septembra 1918. nemački piloti su oborili 3,732 saveznička aviona dok su izgubili 1,099 aviona.^[13] Do kraja rata, Nemačka ratna vazdušna služba je imala ukupno 2,709 aviona, 56 letelica, 186 balonskih jedinica i oko 4,500 letećeg osoblja. Posle nemačkog poraza, služba je rasformirana 8. maja 1920. pod uslovima Versajskog sporazuma koji je tražio da se sve letelice unište.

Statistika

Ukupno nemačke žrtve su brojale ubijenih 4,579 letećeg osoblja i 299 prizemnog osoblja, 1,372 nestalih-zarobljeni i 5,123 povređenih. 1,1962 ljudi je izgubilo živote u nesrećama u vazduhu u Nemačkoj.^[14] Materijalni gubici od strane neprijatelja bili su 3.126 aviona, 546 balona i 26 letelica. Oko 7,425 savezničkih letelica i 614 balona je proglašeno uništenim.^[14]

Vidi još

Reference

^ Gray, Peter Laurence. (1970). German aircraft of the First World War. Thetford, Owen, 1923- (2. izd.). London,: Putnam. ISBN 9780370001036. OCLC 114984.
^ Guttman, Jon (2014). „"Verdun: The First Air Battle for the Fighter: Part I – Prelude and Opening" (PDF).” (PDF). worldwar1.com. Arhivirano iz originala (PDF) 03. 06. 2016. g.
^ „Jagdgeschwader I”. www.theaerodrome.com. Pristupljeno 2019-05-17.
^ „Jasta 11”. www.theaerodrome.com. Pristupljeno 2019-05-17.
^ „Jagdgeschwader II”. www.theaerodrome.com. Pristupljeno 2019-05-17.
^ „Jagdgeschwader III”. www.theaerodrome.com. Pristupljeno 2019-05-17.
^ „Jagdgeschwader IV”. www.theaerodrome.com. Pristupljeno 2019-05-17.
^ Wagner, Ray; Nowarra, Heinz (1971). German Combat Planes: A Comprehensive Survey and History of the Development of German Military Aircraft from 1914 to 1945. Njujork. str. s. 112.
^ Gray and Thetford. str. 154.
^ ^a ^b Previtera, S. T. (2005). Prussian Blue - A History of the Order Pour le Merite. Winidore Press.
^ Fischer, Bruno (1960). Ehrenbuch des Orden vom Militär-Verdienst-Kreuz e.V. und die Geschichte der Ordens-Gemeinschaft. str. 16.
^ Guttman, Jon (2015). Reconnaissance and Bomber Aces of World War 1. Bloomsbury Publishing. str. 72.
^ Suchenwirth, Richard (1970). The Development of the German Air Force, 1919 - 1939. Njujork: Arno Press. str. 2.
^ ^a ^b Neumann, Georg Paul (1920). Die deutschen Luftstreitkräfte im Weltkriege. Berlin: E.S. Mittler & Sohn. str. 588.

Izvori

Clark, Alan (1973). Ace High: The War in the Air over the Western Front 1914–18. London: Putnam. ISBN 978-0-399-11103-7.
Grey, P. L.; Thetford, O. (1970) [1962]. German Aircraft of the First World War (2nd ed.). London: Putnam. ISBN 978-0-370-00103-6.

Spoljašnje veze

http://www.spartacus-educational.com/FWWgaas.htm
Der Vormarsch der Flieger Abteilung 27 in der Ukraine (Napredovanje 27. vazdušne eskadrile u Ukrajini).
Die deütschen Luftstreitkräfte im Weltkriege edited by Georg Paul Neumann 1920 [German][Books google].
Luftstreitkräfte plane crash

[1] Gray, Peter Laurence. (1970). German aircraft of the First World War. Thetford, Owen, 1923- (2. izd.). London,: Putnam. ISBN 9780370001036. OCLC 114984.

[2] Guttman, Jon (2014). „"Verdun: The First Air Battle for the Fighter: Part I – Prelude and Opening" (PDF).” (PDF). worldwar1.com. Arhivirano iz originala (PDF) 03. 06. 2016. g.

[3] „Jagdgeschwader I”. www.theaerodrome.com. Pristupljeno 2019-05-17.

[4] „Jasta 11”. www.theaerodrome.com. Pristupljeno 2019-05-17.

[5] „Jagdgeschwader II”. www.theaerodrome.com. Pristupljeno 2019-05-17.

[6] „Jagdgeschwader III”. www.theaerodrome.com. Pristupljeno 2019-05-17.

[7] „Jagdgeschwader IV”. www.theaerodrome.com. Pristupljeno 2019-05-17.

[8] Wagner, Ray; Nowarra, Heinz (1971). German Combat Planes: A Comprehensive Survey and History of the Development of German Military Aircraft from 1914 to 1945. Njujork. str. s. 112.

[9] Gray and Thetford. str. 154.

[:0-10] Previtera, S. T. (2005). Prussian Blue - A History of the Order Pour le Merite. Winidore Press.

[11] Fischer, Bruno (1960). Ehrenbuch des Orden vom Militär-Verdienst-Kreuz e.V. und die Geschichte der Ordens-Gemeinschaft. str. 16.

[12] Guttman, Jon (2015). Reconnaissance and Bomber Aces of World War 1. Bloomsbury Publishing. str. 72.

[13] Suchenwirth, Richard (1970). The Development of the German Air Force, 1919 - 1939. Njujork: Arno Press. str. 2.

[:1-14] Neumann, Georg Paul (1920). Die deutschen Luftstreitkräfte im Weltkriege. Berlin: E.S. Mittler & Sohn. str. 588.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]