Nemislivo

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Nemislivo (pali: acinteyya) je budistički pojam za stvari koje su nepojmljive, nezamislive, nedokučive. To su večna filozofska pitanja o nastanku i trajanju sveta, odnosu uma i tela i sudbini oslobođenog (Tatagate) posle smrti.

Otvorena pitanja[uredi]

Pali kanon prenosi da je jedan od Budinih učenika bio nezadovoljan jer Buda nije odgovorio na sledeća pitanja:

„Postoje gledišta o kojima se Blaženi nije izjasnio, nego ih zanemaruje i odbacuje. To su gledišta: ‘ovaj svet je večan’ i ‘ovaj svet nije večan’; ‘ovaj svet je konačan’ i ‘ovaj svet je beskonačan’; ‘duša i telo su jedno te isto’ i ‘duša i telo su različiti’; ‘Tatagata postoji posle smrti’, ‘Tatagata ne postoji posle smrti’, ‘Tatagata i postoji i ne postoji posle smrti’ i ‘Tatagata niti postoji, niti ne postoji posle smrti’.[1]

Budino neodgovaranje[uredi]

Buda je nazvao nemislivim one stvari, o kojima bez obzira koliko mislili, to neće dovesti do jasnog razumevanja.[2]

„Postoje četiri nezamislive stvari, o kojima se ne može misliti, a ako neko o njima ipak razmišlja može samo da poludi ili postane potpuno zbunjen. Koje četiri? Razmišljanje o dubini Budinog razumevanja, razmišljanje o dubini nečijeg meditativnog stanja, razmišljanje o detaljima funkcionisanja zakona kamme i razmišljanje o postanku ovoga sveta.[2]

— Buda
Nastanak ovoga sveta je nedokučiva stvar oko koje ne treba lupati glavu, jer će doneti ludilo i nevolju svakome ko je njom zaokupljen.

O ovim stvarima ne treba misliti jer odvlače od prakse, otežavaju postizanje oslobođenja, pa čak mogu doneti ludilo onome ko se uporno njima bavi:

„Nastanak ovoga sveta jeste jedna nedokučiva stvar oko koje ne treba lupati glavu, jer će ona doneti ludilo i nevolju svakome ko je njom zaokupljen.[3]

— Buda

Takođe, Buda je odgovarao da pitanje o svrsi nirvane prevazilazi granicu smisla. Asketski život, iščezava u nirvani (utrnuću), to mu je svrha i kraj.[4] Stoga, neka gledišta treba jednostavno odložiti na stranu, jer donose patnju:

„Spekulativna gledišta (svet je večan, svet nije večan, svet je beskonačan, svet je konačan, duša i telo su isto, duša i telo su različito, posle smrti oslobođeni postoji, posle smrti oslobođeni ne postoji…) jesu čitavo šipražje gledišta, džungla gledišta, iskrivljenje, kolebanje, okov gledišta. Ona su opterećena patnjom, jadom, očajem i groznicom, ne vode trežnjenju, hlađenju, stišavanju, miru, neposrednom znanju, probuđenju, nirvani. Spekulativna gledišta je Oslobođeni odložio na stranu.[5]

— Buda

Kada je monah Malunkjaputa, uznemiren činjenicom da Buda nikako ne razjašnjava takozvana ”velika pitanja”, zatražio od Bude da se izjasni ili će napustiti zajednicu, dobio je sledeći odgovor:

„To je kao kada bi čovek, ranjen otrovnom strelom, dok se njegova familija i prijatelji žure da pronađu doktora, rekao: "Čekajte! Ne dam da mi vadite ovu strelu pre nego što doznam da li je čovek koji me je ranio ratnik, sveštenik, trgovac ili sluga. Ne dam da mi vadite ovu strelu pre nego što doznam kako se zove i iz kojeg je plemena… je li visok, nizak ili srednjeg rasta… je li tamnoput, smeđ ili žut… iz kojeg je sela ili grada… da li me je ustrelio iz luka ili iz samostrela… da li je tetiva na luku napravljena od životinjske ili biljne tetive, od kudelje ili od kore drveta… da li je štap strele grubo ili fino obrađen… od čega su perca na streli bila napravljena -– da li od pera lešinara, gavrana, jastreba ili rode… čime je vrh strele bio pričvršćen – žilom vola, bivola, lava ili majmuna… i kojeg oblika je bio taj vrh strele, šiljast, nalik polumesecu, sa kracima ili račvast.' Taj bi čovek, Malunkjaputa, pre umro nego što bi sve to saznao.[6]

Budini odgovori[uredi]

Nastanak sveta[uredi]

Na kraju, Buda je odgovorio da svet nastaje na osnovu šest čula:

„Na osnovu oka i slike nastaje svest o viđenom. Kad se ovo troje nađe na okupu, nastaje kontakt. Iz kontakta kao nužnog uslova sledi osećaj. Iz osećaja kao nužnog uslova sledi žeđ. Iz žeđi kao nužnog uslova sledi gorivo. Iz goriva kao nužnog uslova sledi bivanje. Iz bivanja kao nužnog uslova sledi rođenje. Iz rođenja kao nužnog uslova slede starost i smrt, jad, tuga, bol, nespokojstvo i očajanje. Tako nastaje ovaj svet.[7]

— Buda

U nastavku ove sutre, Buda istu formulu ponavlja i za ostala čula.

Um oslobođenog posle smrti[uredi]

Lutajući asketa Vaća je pokušao od Bude da dobije jasan i nedvosmislen odgovor na pitanje šta se posle smrti zbiva sa umom onog koji je oslobođen:

„Kada je um oslobođen, učitelju Gotamo, gde se on ponovo rađa?”
„Izraz ‘ponovo se rađa’ nije dobar”.
„Onda se on ne preporađa?”
„Izraz ‘ne preporađa se’ nije dobar”.
„Onda se on i preporađa i ne preporađa?”
„Izraz ‘i preporađa i ne preporađa’ nije dobar.”
„Onda se on niti preporađa, niti ne preporađa?”
„Izraz ‘niti se preporađa, niti ne preporađa’ nije dobar”.

Vaća je nakon ovoga izrazio ozbiljnu sumnju u Budino znanje. Suočen sa zbunjenošću Vaće, koji rezonuje sledeći zakone simplicističke logike (ako A nije istinito, onda ne-A mora biti istinito[6]), Buda mu je odgovorio poređenjem sa vatrom:

„Zamisli da pred tobom gori vatra. Da li bi znao: ‘Ovo je vatra što preda mnom gori’?”
„Znao bih”.
„Ako bi te neko pitao: ‘Ta vatra što pred tobom gori, na osnovu čega ona to gori?’ – šta bi odgovorio?”
„Odgovorio bih: Ova vatra što preda mnom gori, gori na osnovu trave i pruća.”
„Ako bi onda ta vatra pred tobom bila ugašena, da li bi znao: ‘Ova vatra preda mnom je ugašena’?”
„Znao bih”.
„A ako bi te neko pitao: ‘Pošto je ta vatra pred tobom ugašena, na koju stranu je otišla: na istok, zapad, sever ili na jug’?” – šta bi odgovorio?”
„To pitanje nema smisla. Vatra gori na osnovu goriva koje čine trava i granje. Kada je ono potrošeno, ako se ne doda novo gorivo, pošto više nema goriva, ona se smatra ugašenom”.[8]

Na kraju dijaloga Buda poentira da isto važi i za sudbinu Tatagate posle smrti.

Tumačenja[uredi]

Elijade smatra da sva uverenja koja je Buda dopuštao, ”u svom egzemplarnom neverovanju u sve metafizičko”, jesu negativna. Elijade to opisuje kao logičku krutost, srodnu metodi nekih neopozitivista, naročito filozofa Ludviga Vitgenštajna.[6]

Prema tumačenju Kovačevića, Buda odbija da odgovara na takva pitanja iz dva razloga. Prvi je što traganje za odgovorima na metafizička pitanja, o kojima je čovečanstvo lupalo glavu tokom skoro čitave svoje istorije, pokreće čista znatiželja, potreba da izgradimo zadovoljavajući pojmovni sistem. No razlozi Budinog podučavanja nisu teorijski već praktični: on ukazuje na put oslobađanja od patnje koju nose starost, bolest i smrt.[9] Sledeći razlog jeste što ova pitanja izviru iz pogrešne pretpostavke o postojanju trajnog sopstva. Pitanje je li svet konačan ili nije izvire iz pretpostavke da postoji trajno ja, koje stoji naspram objektivnog sveta koji ga okružuje, odnosno iz pretpostavke o dualnosti sopstva i sveta. Slično je sa pitanjem da li Tatagata posle smrti postoji ili ne, jer ono polazi od pretpostavke da Tatagata zaista postoji kao nepromenjivo sopstvo. A kako je polazna pretpostavka pogrešna, ni pitanja koja iz nje izviru ne mogu biti ispravna.[9]

Literatura[uredi]

  • Elijade, Mirča (1996). Vodič kroz svetske religije. Beograd: Narodna knjiga. 
  • Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd. 

Izvori[uredi]

Vidi još[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]