Татагата

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Татагата (санскрит, пали: Tathāgata) је израз којим је Готама Буда називао себе, према Пали канону.

Један је од најчешћих назива за Буду, који уједно обележава и људско биће уопште.[1]

Будино учење[уреди]

„Један човек, када се у овом свету роди, рађа се на добробит многих, на срећу многих. Из саосећања са читавим светом, доноси до­бро­бит, доноси срећу и боговима и људима. А који је то човек? Татагата, по­што­вања достојни, потпуно пробуђени. То је човек који, када се у овом свету роди, рађа се на добробит многих, на срећу многих. Из саосећања са читавим светом, доноси добробит, доноси срећу и боговима и људима.[2]

— Буда

Насупрот надљудским особинама које су му приписивали његови ученици, Буда је као особине Татагате навео да он зна осећаје, опажаје и мисли "када настају, када трају, када нестају."[3]

Тумачења[уреди]

Израз татагата, један од најчешћих и најтеже "дословно" преводивих назива за Буду.[4] Назив Татагата је у неку руку парадоксалан и може имати два значења: "Такодошавши" и "Тако отишавши".[5] Порекло овог термина и зашто је коришћен нејасно је.[5]

Према напоменама најстаријих коментара, означава људско биће уопште, односно "сноп" или "гомилиште" пет састојака егзистенције.[4] Некад се преводи и као Ослобођени.[6]

Литература[уреди]

  • Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd. 

Извори[уреди]

Види још[уреди]