Гориво (будизам)

С Википедије, слободне енциклопедије

Упадана (upādāna) је санскритска и пали реч која дословно значи ”гориво[1], али се у савременом будистичком контексту најчешће преводи као приањање, везивање.

У будизму, гориво (упадана) и жеђ (танха ) се сматрају двема основним узроцима патње. Престанак упадане води до нирване.[2]

Етимологија[уреди | уреди извор]

Монаси, све гори. Око гори. Ухо гори. Тело гори. Ум гори... Гори ватром страсти, ватром одбојности, ватром обмане.

Професор Ричард Гомрбич је истакао у више својих публикација, да је изворно значење речи upādāna гориво. Он подсећа да је Буда учестало користио ватру као метафору. У познатој Беседи о ватри (Āditta-pariyāya) (Vin I, 34-5; SN 35.28), Буда упозорава монахе да ”све гори”, односно шест чула, њихови предмети и утисци који на основу њих настају. Све гори ватром похлепе, мржње и заблуде. У другој беседи, Буда објашњава да је човекова свест као пламен - постоји док има горива. Такође, излаз из свега овога се назива ”гашење”, тј. нирвана.[3]

Већ у време када је Будагоша писао своје коментаре (4. век), upādāna је почела да се преводи као ”везивање”.

Будино учење[уреди | уреди извор]

Према Будином учењу, на основу жеђи настаје гориво, а на основу дотока горива настаје бивање. Када угасимо жеђ, доток горива престаје, нема више бивања, и ум је ослобођен.

Пали канон преноси дијалог између ученика Ваће у Буде о судбини ослобођеног ума после смрти:

„Када је ум ослобођен, учитељу Готамо, где се он поново рађа?”
„Израз ‘поново се рађа’ није добар”.
„Онда се он не препорађа?”
„Израз ‘не препорађа се’ није добар”.
„Онда се он и препорађа и не препорађа?”
„Израз ‘и препорађа и не препорађа’ није добар.”
„Онда се он нити препорађа, нити не препорађа?”
„Израз ‘нити се препорађа, нити не препорађа’ није добар”.

Када је Ваћа након овога изразио збуњеност и сумњу у Будино знање, он му је одговорио поређењем:

„Замисли да пред тобом гори ватра. Да ли би знао: ‘Ово је ватра што преда мном гори’?”
„Знао бих”.
„Ако би те неко питао: ‘Та ватра што пред тобом гори, на основу чега она то гори?’ – шта би одговорио?”
„Одговорио бих: Ова ватра што преда мном гори, гори на основу траве и прућа.”
„Ако би онда та ватра пред тобом била угашена, да ли би знао: ‘Ова ватра преда мном је угашена’?”
„Знао бих”.
„А ако би те неко питао: ‘Пошто је та ватра пред тобом угашена, на коју страну је отишла: на исток, запад, север или на југ’?” – шта би одговорио?”
„То питање нема смисла. Ватра гори на основу горива које чине трава и грање. Када је оно потрошено, ако се не дода ново гориво, пошто више нема горива, она се сматра угашеном”.[4]

Буда потом закључује да се исто односи и на Татагату, чији је ум ослобођен.[4]

Литература[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ See, for example, Rhys Davids & Stede (1921-25). стр. 149; Архивирано 2012-07-08 на сајту Archive.today and, Gombrich (2005).
  2. ^ Below are some excerpts from the Pali Canon indicative of the statement that clinging's cessation leads to Nirvana:
    "For the sake of what, then, my friend, is the holy life lived under the Blessed One?"
    "The holy life is lived under the Blessed One, my friend, for the sake of total Unbinding [nibbana] through lack of clinging."
    — from "Relay Chariots" (Ratha-vinita Sutta MN 24) (Thanissaro, 1999).
    "Bhikkhus, when ignorance is abandoned and true knowledge has arisen in a bhikkhu, then with the fading away of ignorance and the arising of true knowledge he no longer clings to sensual pleasures, no longer clings to views, no longer clings to rules and observances, no longer clings to a doctrine of self. When he does not cling, he is not agitated. When he is not agitated, he personally attains Nibbana. He understands: 'Birth is destroyed, the holy life has been lived, what had to be done has been done, there is no more coming to any state of being.'"
    — from "The Shorter Discourse on the Lion's Roar" (Cula-sihanada Sutta MN 11) (Ñanamoli & Bodhi, 1993).
    "Now during this utterance, the hearts of the bhikkhus of the group of five were liberated from taints through clinging no more."
    — from "The Discourse on the Not-self Characteristic" (Anatta-lakkhana Sutta SN 22.59) (Ñāṇamoli, 1981).
    "...From the cessation of craving comes the cessation of clinging/sustenance. From the cessation of clinging/sustenance comes the cessation of becoming. From the cessation of becoming comes the cessation of birth. From the cessation of birth, then aging, illness & death, sorrow, lamentation, pain, distress, & despair all cease. Such is the cessation of this entire mass of suffering & stress."
    — from "Clinging" (Upadana Sutta SN 12.52) (Thanissaro, 1998b).
    "And having drunk
    "The medicine of the Dhamma,
    "You'll be untouched by age and death.
    "Having meditated and seen —
    "(You'll be) healed by ceasing to cling."
    — from "The Healing Medicine of the Dhamma" (Miln 5 [verse 335]) (Olendzki, 2005).
  3. ^ Gombrich, Richard F. (2005). How Buddhism Began: The Conditioned Genesis of the Early Teachings. Routledge. ISBN 978-0-415-37123-0. 
  4. ^ а б Kovačević 2014, стр. 321.


Види још[уреди | уреди извор]