Nepristrasnost
Nepristrasnost je svojstvo donosioca odluke, koje karakteriše njegovo neposvećenost jednoj od mogućih opcija ili nekoj od strana zainteresovanih za odluku.
Nepristrasnost je često uslov u političkim ili sudskim stvarima i smatra se vrlinom[1]. Za javno nastupanje važno je da svojim rečima pokažete svoju nepristrasnost kako ne biste izazvali nepoverenje ili neslaganje među vašim slušaocima[2]. Na primer, kada se prijavljujete za liderstvo u grupi, trebalo bi da izrazite svoje mišljenje nakon što saslušate sve strane i razvijete konačno mišljenje na osnovu njih[3].
Nepristrasnost je jedna od karakteristika racionalne birokratije u teoriji Maksa Vebera, budući da u ovom slučaju birokrata deluje isključivo u okvirima definisanim standardima i ne sledi sopstvene pristrasnosti[4].
Nepristrasnost suda simbolizuje povez na očima Temide, boginje pravde.
Pravni koncept[uredi | uredi izvor]
Zakon Evropske unije u Povelji o osnovnim pravima Evropske unije upućuje na:
- Pravo na dobru administraciju:
- Pravo da institucije, organi, kancelarije i agencije Unije svoje poslove rešavaju nepristrasno, pravično iu razumnom roku (član 41.)
- Pravo na efikasan pravni lek i pravično suđenje:
- Svako ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku od strane nezavisnog i nepristrasnog suda prethodno ustanovljenog zakonom (član 47)[5].
Budizam[uredi | uredi izvor]
Nepristrasnost je jedan od sedam faktora koji doprinose duhovnom prosvetljenju u budizmu.
Hrišćanstvo[uredi | uredi izvor]
Hrišćanska doktrina odražava verovanje da Božja priroda prevazilazi ljudske predrasude i preferencije. Ova perspektiva je izvedena iz različitih odlomaka u hrišćanskoj Bibliji koji naglašavaju Božju nepristrasnost i zalažu se za praksu da se prema svim pojedincima postupa jednako i bez diskriminacije.
Tvrdnja da „nema pristrasnosti sa Bogom“ se ponavlja u celoj Bibliji. Ova ideja je utemeljena u Poslanici Rimljanima 2:11, gde se naglašava da na Božiji sud ne utiču spoljašnji faktori kao što je nacionalnost. Božja pravda je ukorenjena u nepokolebljivoj pravičnosti, lišenoj favorizovanja.
Poslanica Kološanima dodatno osnažuje pojam nepristrasnosti, navodeći da će oni koji počine zla dela odgovarati za svoja dela bez ikakve pristrasnosti na osnovu njihove ličnosti. U Kološanima 3:25 se tvrdi da „nema poštovanja prema ličnostima“, što implicira da se Božji sud zasniva isključivo na nečijim delima, a ne na njihovim društvenim ili individualnim osobinama.
Jakovljeva poslanica, posebno, nudi dirljivu ilustraciju koncepta nepristrasnosti u društvenom kontekstu. Jakov 2:1–9 opominje vernike da ne pokazuju favorizovanje na osnovu izgleda ili socioekonomskog statusa. Ona dovodi u pitanje praksu da se bogati tretiraju povoljnije od siromašnih, naglašavajući nesklad između takvog ponašanja i Hristovog učenja. Jakov tvrdi da je prava vera nespojiva sa diskriminacijom i pristrasnošću, jer je u suprotnosti sa suštinom hrišćanstva, koje sve pojedince ceni kao jednake primaoce Božje milosti.
U kontekstu mudrosti i vrlinskog života, Jakovljeva poslanica takođe naglašava važnost nepristrasnosti. Jakovljeva 3:17 opisuje mudrost koja dolazi sa neba kao „pre svega čistu; zatim miroljubivu, obzirnu, pokornu, punu milosti i dobrih plodova, nepristrasnu i iskrenu“. Ovaj stih naglašava božanske atribute nepristrasnosti i iskrenosti kao suštinske komponente nebeske mudrosti, dodatno naglašavajući njihov značaj unutar hrišćanskog etosa.
Hinduizam[uredi | uredi izvor]
„Istina, o Bharata, onakva kakva postoji u celom svetu, ima trinaest vrsta. Oblici koje Istina pretpostavlja su nepristrasnost, samokontrola, oprost, skromnost, izdržljivost, dobrota, odricanje, kontemplacija, dostojanstvo, hrabrost, saosećanje i uzdržavanje od povreda“. – Istina, Mahabharata, Santi Parva, odeljak CLXII.
Islam[uredi | uredi izvor]
„O vi koji ste poverovali, budite uporni u pravdi, svedoci Božiji, pa makar to bilo i protiv vas samih ili protiv roditelja i rodbine. Bio ko bogat ili siromašan, Bog je dostojniji i jednog i drugog. Zato ne sledite [lične] sklonosti , da ne biste bili pravedni i ako iskrivite [vaše svedočanstvo] ili odbijete [da ga date], onda je Bog zaista upoznat sa onim što radite. -Kuran 4:135
„O vi koji ste poverovali, čvrsto stojite za Boga, svedoci pravde, i ne dozvolite da vas mržnja naroda spreči da budete pravedni. Budite pravedni, to je bliže pravednosti. I bojte se Boga, Bog je zaista Upoznat sa onim što radite." — Kuran 5:8
Judaizam[uredi | uredi izvor]
„Ne činite nepravdu na sudu. Ne budi pristrasan prema siromasima niti se povinuj velikima, nego u pravdi sudi svom bližnjemu.“ — Levitska 19:15.
"Nećete biti pristrasni u rasuđivanju. Čućete i male i velike." – Ponovljeni zakoni 1:17
„Ove stvari takođe pripadaju mudrima. Nije dobro poštovati osobe u rasuđivanju.“ Priče Solomonove 24:23
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Belяev V.A. Kritika religioznogo razuma Ю.Habermasa kak častь kritiki kulьturnogo razuma”. NB: Filosofskie issledovaniя. 1 (1): 20—64. 2014. ISSN 2306-0174. doi:10.7256/2306-0174.2014.1.10709.
- ^ Ivanova, Irina (2014-01-21). Ethics of business communication. Infra-M Academic Publishing House. ISBN 978-5-16-100057-1.
- ^ SAPARGALIEVA, A.Ž. (2022), Soveršenstvovanie professionalьnoй podgotovki pedagoga-psihologa kak specialista pomogaющih professiй: teoriя i praktika, Žetыsuskiй universitet imeni Ilьяsa Žansugurova, Pristupljeno 2024-05-12
- ^ Gabel, Peter; Dworkin, Ronald (1977). „Taking Rights Seriously”. Harvard Law Review. 91 (1): 302. ISSN 0017-811X. doi:10.2307/1340516.
- ^ ALYANAK, Servet (2022-11-23). „Avrupa Birliği Temel Haklar Şartı’nın Avrupa Birliği Parlamentosu Konseyi ve Komisyonunun Faaliyetleri Üzerindeki Etkisi”. Ankara Barosu Dergisi. 80 (4): 283—322. ISSN 1300-9885. doi:10.30915/abd.1137072.