Националност

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Националност је вишезначни појам који у најширем смислу означава припадност одређеној нацији, а будући да је и сам термин нација такође вишезначан, конкретно значење појма националност по правилу зависи од контекста употребе. У политичкој терминологији, појам националности се најчешће користи у два основна значења, од којих се прво односи на припадност етничкој нацији, а друго на припадност националној држави.

Етничка националност подразумева припадност етничкој нацији као заједници чије чланове повезује заједнички етнички идентитет, док државно-политичка националност подразумева формално-правну припадност националној држави као заједници чије припаднике повезује заједничко држављанство. По том основу, свака особа која има држављанство неке државе, а уједно има и свој лични етнички идентитет, самим тим истовремено има и двоструку националност: по основу држављанства припада политичкој нацији властите државе, док по основу етницитета припада својој матичној етничкој нацији. Тако на пример, сваки Србин, који је уједно и држављанин Сједињених Америчких Држава, истовремено има америчку националност по основу свог држављанства, као и српску националност по основу своје етничке припадности српском народу.

У већини словенских језика, под нацијом се најчешће подразумева етничка заједница, па националност по правилу представља синоним за нечији етнички идентитет.[1] Насупрот томе, у енглеском језику се под појмом "нација" подразумева првенствено држава, па се и појам националност односи пре свега на држављанство, а такво значење је примарно и у неким другим светским језицима.

У важећем Уставу Републике Србије из 2006. године, појам националност се употребљава у оба значења. Тако се на пример у члановима 32. и 46. помиње национална безбедност у општедржавном смислу, док се на другој страни у многим члановима Устава користи појам национална мањина у значењу мањинске етничке заједнице. Такође, у тексту Устава наизменично се помињу разне националне или етничке посебности, права и слободе.[2]

Као синоним за националност, понекад се користи и израз народност, који је такође вишезначан.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Ivan Vuković, "O dvostrukoj nacionalnosti i suverenosti u bivšoj Jugoslaviji", Filozofski godišnjak, god. 20 (2007), str. 167-176.
  • Endru Higson, "Nacionalnost: Nacionalni identitet i mediji", Uvod u studije medija, Beograd: Clio, 2005, str. 602-621.

Спољашње везе[уреди]