Pređi na sadržaj

Нестанак леди Френсис Карфакс

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nestanak ledi Frensis Karfaks
Ilustracija iz 1911.
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovThe Disappearance of Lady Frances Carfax
AutorArtur Konan Dojl
ZemljaUjedinjeno Kraljevstvo
Jezikengleski
Izdavanje
Datum1911.
Hronologija
PrethodnikUmirući detektiv
NaslednikĐavolje stopalo

„Nestanak ledi Frensis Karfaks” (engl. The Disappearance of Lady Frances Carfax) je jedna od 56 pripovedaka o Šerloku Holmsu koje je napisao Artur Konan Dojl. Jedna je od osam priča u ciklusu sakupljenom kao Njegov poslednji podvig (1917), i jedna od retkih priča u kojima većim delom radnje doktor Votson mora da deluje sam i da da sve od sebe, dok je Holms ostavljen u pozadini. Prvi put je objavljena u britanskom časopisu The Strand Magazine, kao i američkom časopisu The American Magazine u decembru 1911. godine.

Radnja

[uredi | uredi izvor]

Šerlok Holms šalje dr Votsona u Lozanu da istraži nestanak ledi Frensis Karfaks, pošto je on sam previše zauzet u Londonu. Ledi Frensis je usamljena, neudata žena kojoj je uskraćeno bogato nasledstvo zbog njenog pola. Međutim, ona sa sobom nosi vredne dragulje. Takođe ima običaj da svake druge nedelje piše svojoj staroj guvernanti, gospođici Dobni, ali poslednjih pet nedelja od nje nije bilo ni reči. Napustila je hotel Nasional u Lozani iz nepoznatog razloga. Njene poslednje dve bankovne transakcije bile su čekovi, jedan za plaćanje hotelskog računa, a drugi u iznosu od 50 funti njenoj sluškinji, gospođici Mari Devin.

U Švajcarskoj, Votson saznaje da je ledi Frensis ostala u hotelu Nasional nekoliko nedelja, ali je onda iznenada otišla u žurbi jednog dana. Samo jedan svedok je mogao da predloži objašnjenje, vezano za krupnog, bradatog čoveka koji ju je stalno proganjao. Takođe se ispostavlja da je sobarica ledi Frensis napustila svoj posao, iako se ne zna zašto.

Votson saznaje gde je ledi Frensis otišla i raspituje se u hotelu u Baden-Badenu, u Nemačkoj. Tamo je ostala dve nedelje i upoznala par opisan kao dr Šlezindžer, rekonvalescentni misionar i proučavalac Biblije iz Južne Amerike, i njegovu suprugu. Ledi Frensis je otišla sa njima pre tri nedelje u London i od tada se ništa nije čulo o njoj. Votson takođe saznaje da je krupni bradati čovek, „divljak”, došao pre nedelju dana da je traži. Votson šalje telegram Holmsu o njegovom napretku, i začudo, Holms mu traži opis levog uha dr Šlezindžera. Votson veruje da Holms pokušava da se našali sa njim, ali on je zapravo ozbiljan.

Ilustracija iz 1911. godine

Votson posećuje Mari Devin, bivšu sobaricu, u Monpeljeu, u Francuskoj, i ispostavlja se da je njeno predstojeće venčanje razlog zašto je napustila posao ledi Frensis. Suma od 50 funti je bila svadbeni poklon. Ona takođe smatra da je bradati čovek bio razlog što je njena bivša gospodarica napustila Lozanu. Bio je prilično grub čovek. Tokom ovog intervjua, Mari vidi upravo tog čoveka na ulici. Votson izjuri i zahteva da zna ko je on i šta je uradio sa ledi Frensis. Dolazi do tuče i Votson je skoro zadavljen. Lokalni radnik prekida tuču svojom batinom, a bradati čovek se povlači. Tada se ispostavlja da je radnik zapravo prerušeni Holms, koji predlaže da Votson sa njim pođe u London, i ironično primećuje da nema greške koju Votson nije uspeo da počini u ovoj istrazi.

Pre odlaska, međutim, Holms ispituje nekoga. To je bradati čovek, časni Filip Grin, stari udvarač ledi Frensis. On uistinu traži ledi Frensis, ali i dalje želi da osvoji njeno srce. Kao mlađi čovek, uprkos tome što je bio sin slavnog admirala, nije bio bogat. Sada kada je stekao bogatstvo u Južnoj Africi nada se da će ga ona videti drugačije, ali on je i dalje prilično grub i očigledno je da ga ledi Frensis ne želi. Holms mu preporučuje da se vrati u London.

Kada se Holms i Votson vrate u Ulicu Bejker 221b, Holms čita telegram iz Baden-Badena o levom uhu dr Šlezindžera—„nazubljenom ili iskidanom”. Ovo potvrđuje Holmsovu sumnju da je dr Šlezindžer u stvari „Sveti” Henri Piters, opaki nitkov iz Australije (njegova ušna resica je odgrižena u barskoj tuči). Pravo ime njegove takozvane supruge je Eni Frejzer. On vara mlade žene tako što se poigrava njihovim religioznim uverenjima, kao što je to uradio sa ledi Frensis. Ovo je Holmsu sugerisalo njegov pravi identitet. Holms veruje da je ledi Frensis u Londonu i da je vrlo verovatno mrtva, ili ako nije, na neki način zatvorena.

Potraga deluje beznadežna. Policija prati poznate saradnike, Holms postavlja oglase u nadi da će nešto saznati, ali ništa se ne dešava. Zatim, jedna zalagaonica izveštava da je neko ko odgovara Šlezindžerovom opisu založio privezak koji je veoma sličan onome koji je u vlasništvu ledi Frensis. Dao je lažnu adresu, ali ovo daje Holmsu ono što mu treba. On traži od Grina da čeka u zalagaonici, znajući da će Henri Piters želeti da založi još nakita. Potrebno je nekoliko dana, ali nije razočaran. Njegova žena se ovog puta pojavljuje da založi odgovarajući privezak, a Grin je prati, prvo do pogrebnika, gde zatiče Pitersovu ženu kako razgovara o „neobičnoj” narudžbini, a kasnije do adrese u Brikstonu. Posmatra kuću i vidi kako neki ljudi isporučuju kovčeg.

Holms piše Grinu poruku i šalje ga do policije da donese nalog. U međuvremenu, Holms i Votson odlaze prvo kod pogrebnika da se raspitaju za sahranu — sutradan je u osam sati — a zatim u Brikston gde zahtevaju da vide dr Šlezindžera. Kada uđe, u nedostatku naloga, Holms je primoran da pribegne sili da pretrese Pitersovu kuću. Pronalazi kovčeg, a duboko u njemu je mala, malaksala, veoma stara, mrtva žena. To svakako nije ledi Frensis. Piters objašnjava da je to stara medicinska sestra njegove žene. Policija dolazi i govori Holmsu i Votsonu da moraju da odu. Piters likuje zbog Holmsovog očiglednog poniženja.

Dan se završava očiglednim neuspehom. Ništa sumnjivo se ne može naći u vezi sa domaćinstvom, ne stiže nalog, a Holms i Votson se vraćaju u Ulicu Bejker. Holms ne spava te noći, radije razmišljajući o slučaju.

Konačno, rano sledećeg jutra, Holms shvata šta se dešava. On i Votson žure u Brikston i postaraju se da se kovčeg ne izvadi iz kuće da bi otišao na sahranu. Odvrću poklopac kovčega i unutra pronalaze ledi Frensis, hloroformiranu. Piters i njegova supruga, iako dovoljno nepošteni da bi kidnapovali nekog i ukrali dragulje, bili su previše gadljivi da bi direktno izvršili ubistvo. Votson uspeva da je povrati, a Pitersovi beže. Primedba koju je Grin čuo kod pogrebnika pomogla je Holmsu da zaključi istinu. Žena je tamo pričala o neobičnom kovčegu, a Holms se tada setio i da je to bio previše veliki kovčeg za jednu veoma malu ženu, a ideja je bila da se pribave neophodna pravna dokumenta za staricu, a zatim „legitimiše” sahrana kovčega u kome bi se nalazila dva tela.

Istorija objavljivanja

[uredi | uredi izvor]

Pripovetka je objavljena u britanskom časopisu The Strand Magazine, kao i američkom časopisu The American Magazine u decembru 1911. godine.[1] Priča je objavljena sa pet ilustracija Aleka Bola u časopisu The Strand, i sa pet ilustracija Frederika Dora Stila u časopisu The American Magazine.[2] Uvršten je u zbirku kratkih priča Njegov poslednji podvig[2] koja je objavljena u Ujedinjenom Kraljevstvu i SAD u oktobru 1917. godine.[3]

Adaptacije

[uredi | uredi izvor]

Film i televizija

[uredi | uredi izvor]
  • Priča je 1923. iskorišćena u filmskom serijalu sa Eje Norvudom u glavnoj ulozi.[4]
  • Priča je takođe adaptirana 1965. godine kao deo serije Šerlok Holms u kojoj je naslovnu ulogu tumačio Daglas Vilmer, dok su u ostalim ulogama bili Najdžel Stok kao Votson, Džos Ekland kao Filip Grin, Piter Maden kao inspektor Lestrad i Ronald Rad kao dr Šlisindžer.[5]
  • Epizoda serije Avanture Šerloka Holmsa sa Džeremijem Bretom u glavnoj ulozi nije u potpunosti verna originalnoj priči. Radnja se u potpunosti odvija u Lejk distriktu u Engleskoj, gde doktor na odmoru često viđa ledi (i njenog progonitelja Filipa Grina) u hotelu pre njenog nestanka.[6]
  • Naziv priče i osnovna tema o nestanku ledi (u adaptiranoj verziji nestanak vredne gitare) korišćeni su kao osnova za epizodu TV serije Elementarno, „ Balada o ledi Frensis”.[7]

Radio

[uredi | uredi izvor]
  • Edit Mejzer je adaptirala ovu pripovetku kao epizodu američke radio-serije Avanture Šerloka Holmsa. Epizoda je emitovana 24. septembra 1931. sa Ričardom Gordonom u ulozi Šerloka Holmsa i Lijem Lovelom kao dr Votsonom.[8]
  • Radio adaptacija Mejzerove takođe je emitovana u američkoj radio-seriji Nove avanture Šerloka Holmsa 14. decembra 1941. (sa Bejzilom Ratbonom kao Holmsom i Najdželom Brusom kao Votsonom).[9] Dramatizacija priče emitovana je 26. februara 1945. (opet sa Ratbonom i Brusom),[10] u adaptaciji Denisa Grina.[11] Još jedna adaptacija emitovana je 28. marta 1948. (sa Džonom Stenlijem kao Holmsom i Alfredom Širlijem kao Votsonom).[12]
  • Priču je za BBC radio 1960. adaptirao Majkl Hardvik, kao deo radio serije iz 1952–1969. u kojoj su glumili Karlton Hobs kao Holms i Norman Šeli kao Votson.[13]
  • Adaptacija je objavljena 1971. u kome su glumili Robert Hardi kao Holms i Najdžel Stok kao Votson. Dramatizovali su je i producirali Majkl Hardvik (koji je adaptirao radio dramatizaciju BBC-ja iste priče iz 1960) i Moli Hardvik. Bila je to jedna u nizu audio dramatizacija nekoliko priča o Šerloku Holmsu koje su prvobitno objavljene kao duge ploče (po jedna priča sa svake strane) sa oznakom Discourses.[14][15]
  • Adaptacija je emitovana na BBC radiju 1978. sa Barijem Fosterom u ulozi Holmsa i Dejvidom Bakom kao Votsonom.[16]
  • Pripovetka je dramatizovana za BBC Radio 4 tokom 1994. godine od strane Pitera Linga kao deo radio-serije iz 1989–1998. u kojoj su glumili Klajv Merison kao Holms i Majkl Vilijams kao Votson, sa Džekom Klafom kao časnim Filipom Grinom i Stivenom Tornom u ulozi inspektora Lestrada.[17]
  • Godine 2011, priča je adaptirana za radio kao epizoda Klasičnih avantura Šerloka Holmsa, serije u američkoj radio-emisiji Imagination Theatre, sa Džonom Patrikom Lourijem kao Holmsom i Lorensom Albertom kao Votsonom.[18]

Pozorište

[uredi | uredi izvor]
  • Priča je obezbedila deo izvornog materijala za predstavu Povratak Šerloka Holmsa iz 1923. godine.[19]

Reference

[uredi | uredi izvor]
Napomene
  1. ^ Smith 2014, str. 178
  2. ^ a b Cawthorne 2011, str. 146
  3. ^ Cawthorne 2011, str. 151
  4. ^ Barnes, Alan (2011). Sherlock Holmes on Screen. Titan Books. str. 104. ISBN 9780857687760. 
  5. ^ Barnes, Alan (2011). Sherlock Holmes on Screen. Titan Books. str. 187. ISBN 9780857687760. 
  6. ^ Barnes, Alan (2011). Sherlock Holmes on Screen. Titan Books. str. 42. ISBN 9780857687760. 
  7. ^ Valentine, Genevieve (20. 3. 2017). „Elementary pokes the surveillance state in the hunt for "Lady Frances"”. The A.V. Club. Arhivirano iz originala 10. 12. 2018. g. Pristupljeno 9. 12. 2018. 
  8. ^ Dickerson 2019, str. 39
  9. ^ Dickerson 2019, str. 103
  10. ^ Dickerson 2019, str. 154
  11. ^ De Waal, Ronald Burt (1974). The World Bibliography of Sherlock Holmes. Bramhall House. str. 400. ISBN 0-517-217597. 
  12. ^ Dickerson 2019, str. 250
  13. ^ De Waal, Ronald Burt (1974). The World Bibliography of Sherlock Holmes. Bramhall House. str. 387. ISBN 0-517-217597. 
  14. ^ De Waal, Ronald Burt (1974). The World Bibliography of Sherlock HolmesNeophodna slobodna registracija. Bramhall House. str. 412. ISBN 0-517-217597. 
  15. ^ „Robert Hardy & Nigel Stock (1970-1)”. The Audio Dramatisations of Sherlock Holmes. Arhivirano iz originala 02. 07. 2022. g. Pristupljeno 2022-04-11. 
  16. ^ Eyles, Allen (1986). Sherlock Holmes: A Centenary Celebration. Harper & Row. str. 140. ISBN 9780060156206. 
  17. ^ Bert Coules. „His Last Bow”. The BBC complete audio Sherlock Holmes. Pristupljeno 12. 12. 2016. 
  18. ^ Wright, Stewart (30. 4. 2019). „The Classic Adventures of Sherlock Holmes: Broadcast Log” (PDF). Old-Time Radio. Pristupljeno 11. 6. 2020. 
  19. ^ Eyles, Allen (1986). Sherlock Holmes: A Centenary CelebrationNeophodna slobodna registracija. Harper & Row. str. 69. ISBN 0-06-015620-1. 
Izvori

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нестанак_леди_Френсис_Карфакс&oldid=28710250”