Pređi na sadržaj

Nikola Arhilupis

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Nikola Arhilupis (Nicola de Archilupis, Nikola Kotoranin) je bio kancelar i pisar na dvoru despota Stefana Lazarevića, a kasnije i Đurđa Brankovića.[1] U izvorima se, kao pisar, prvi put pominje 1423. godine prilikom zaključivanja mirovnog ugovora sa Mlečanima.[2]

Kancelar, pisar i poslanik[uredi | uredi izvor]

Kao „scriba“ i „cancellarius illustrissimi domini despot Rassie“ vodio je latinsku kancelariju srpskih despota i na ovom istaknutom položaju ostao sve do svoje smrti. Kako je bio obrazovan i znalac jezika, povremeno je obavljao takođe i razne diplomatske misije. U svojstvu poslanika pregovarao je više puta sa Mlečanima.[3]

Zaostavština[uredi | uredi izvor]

Konstantin Jiriček piše da su 4. avgusta 1445. godine u Dubrovniku dvojica ljudi iz Bara preuzela zaostavštinu „quondam ser Nicole, olim cancellarii illustris domini despot Sclauonie“, koja se između ostalog sastojala i od jednog „sachetum cum pluribus literis priuilegiis et aliis scripturis libros quatuordecim, decretale et alios libros plurium rationem.”[4]

Nikola je testamentom ostavio određenu svotu novca deci nekih Italijana iz Treviza, San Miniato pored Firence i iz Fana u oblasti Marke.[5] Ovim se verovatno mogu objasniti lična prijateljstva koja je Nikola iz Kotora održavao u Italiji.[6]

Iznos gotovog novca kao i pojedinačno nabrajanje mnogobrojne srebrenine i skupocenih delova odeće, govore da je dugogodišnji položaj kancelara obezbeđivao Nikoli iz Kotora ugodan i prijatan život.[7]

Biblioteka[uredi | uredi izvor]

Boetio „De consolatione philosophie“
Manuscrito de Petrarca

Poseban značaj ovog testamenta je što je u njemu naznačen spisak Nikolinih knjiga koje se pola godine docnije, prilikom preuzimanja zaostavštine u Dubrovniku, samo uzgred spominju

Item in sacho libri infrascripti:

  • In prima Valerio Maximo.
  • Item „Declamatio“ de Quintiliano.
  • Item Boetio „De consolatione philosophie“.
  • Item libro de Constantin monacho „De medicina“.
  • Item „Bucholicha“ de Petrarcha.
  • Item un volume grosso in papiro in loqual son molti trattati et multi libri.
  • Item un libro in papiro recolete di molti doctori italiani.
  • Item un libro in pergamino antigissimo in teologia et in sacra scriptura.
  • Item un officiolo de Nostra Donna con molte altre oration.
  • Item Salustio „Catilinario“ e „Igurtino“.
  • Item doy scartabelli in gromantia.[8]

Iako ne znamo koje su to „mnoge knjige“ (multi libri), ipak je neke knjige naveo poimenično. Kao što se vidi u spisku, pored svetog pisma i knjiga teološke sadržine, u Nikolinoj zbirci preovlađuju dela rimskih klasika, pre svega istoričara i filozofa. Tu je Gaj Salustije Krisp sa svojim delima „Bellum Catilinae“ i „Bellum Iugurtinum“, zatim rimski istoričar Valerije Maksim, sledi učitelj retorike, književni istoričar i pedagog Marko Fabije Kvintilijan, filozof Boecije, a od humanista pominje se Petrarka. Medicina je zastupljena u kolekciji delom Konstantina Monaha.

Koliko je bilo raznoliko interesovanje Nikolino, vidi se po tome što je nabavio i neke zapise iz hiromantije. Prava je šteta što „molti libri“, koji se nalaze zajedno sa mnogim drugim spisima, nisu pobliže navedeni. Verovatno da su sličnog sadržaja kao i ostale knjige naznačene u spisku. Nikola je svakako prilikom svojih boravaka u inostranstvu i putovanja u svojstvu poslanika imao mogućnosti da kupuje i skuplja knjige koje su odgovarale njegovom ukusu i stepenu njegovog obrazovanja. Tako je postepeno stvorio, doduše omanju, svoju ličnu biblioteku.[9]

Humanista[uredi | uredi izvor]

Nikola nije bio samo pisar sa dobrim poznavanjem latinskog jezika. Interesovanje za stare rukopise i za klasične pisce otkriva njegovo obrazovanje u duhu humanističkih ideja. Kao i većina humanista onoga vremena, bio je bibliofil i posedovao je svoju malu privatnu biblioteku. U prvoj polovini XV veka kada su u našim krajevima humanisti uglavnom bili stranci[10] pojava domaćih ljudi sa humanističim pogledima zaslužuje posebnu pažnju. Tom još uvek uskom krugu domaćih ljubitelja klasičnih dela svakako treba pripisati i našeg Nikolu iz Kotora.[11]

Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]

Nikola se pominje u romanu „Šaka mraka“ Milosava Slavka Pešića.[12]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ D. Kovačević-Kojić, O biblioteci Nikole iz Kotora, kancelara na dvoru srpskih despota, Gradski život u Srbiji i Bosni : (XIV-XV vijek), Beograd, 2007, str 311 ISBN 978-86-7743-059-7
  2. ^ Š. Ljubić, Listine o odnošajih između Južnoga Slavenstva i Mletačke republike VIII, Zagreb, 1886, стр 253
  3. ^ К. Јиричек, Историја Срба II, Београд, 1978, стр 363, стр 368
  4. ^ C. Jiriček, Die mittelalterliche Kanzlei der Ragusaner, стр 164-165
  5. ^ Additio sive codicillus testamenti ser Nicolai di Catharo, civis et habitator Antivari et supremi cancellarii illustris domini despoti Rassie. Дубровачки архив. Testamenta Notarie. (Test. Not.) 13 fol. 210.
  6. ^ Д. Ковачевић-Којић, О библиотеци Николе из Котора, канцелара на двору српских деспота, Градски живот у Србији и Босни : (XIV-XV вијек), Београд, 2007, стр 313 ISBN 978-86-7743-059-7
  7. ^ Test Not 13 fol, 210
  8. ^ D. Kovačević-Kojić, O biblioteci Nikole iz Kotora, kancelara na dvoru srpskih despota, Gradski život u Srbiji i Bosni : (XIV-XV vijek), Beograd, 2007, str 312 ISBN 978-86-7743-059-7
  9. ^ D. Kovačević-Kojić, O biblioteci Nikole iz Kotora, kancelara na dvoru srpskih despota, Gradski život u Srbiji i Bosni : (XIV-XV vijek), Beograd, 2007, str 313 ISBN 978-86-7743-059-7
  10. ^ K. Krstić, Humanizam kod Južnih Slovena, Enciklopedija Jugoslavije IV, 1960, str 288
  11. ^ D. Kovačević-Kojić, O biblioteci Nikole iz Kotora, kancelara na dvoru srpskih despota, Gradski život u Srbiji i Bosni : (XIV-XV vijek), Beograd, 2007, str 314
  12. ^ „Odlomak romana” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 29. 01. 2016. g. Pristupljeno 24. 02. 2016. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • D. Kovačević-Kojić, O biblioteci Nikole iz Kotora, kancelara na dvoru srpskih despota, Gradski život u Srbiji i Bosni : (XIV-XV vijek), Beograd, 2007 ISBN 978-86-7743-059-7
  • K. Jiriček, Istorija Srba II, Beograd, 1978
  • C. Jiriček, Die mittelalterliche Kanzlei der Ragusaner, Archiv fur slavische philologie XXVI, Berlin 1904
  • T. Koraćinac, Dvorska biblioteka despota Stefana Lazarevića, Beograd, 2006. ISBN 978-86-80619-23-1
  • G. Stokić Simončić, Knjiga i biblioteke kod Srba u Srednjem veku, Pančevo, 2008. ISBN 978-86-85131-04-2
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Никола_Архилупис&oldid=26950873”