Nikola Krstić (lekar)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
dr nikola krstić
Datum rođenja(1878{{month}}{{{day}}})1878.
Mesto rođenjaBeograd
Kneževina Srbija
Datum smrti1947.
Mesto smrtiBeograd
 SFRJ
Profesijalekar

Nikola Krstić (Beograd, 1878-Beograd 1947), hirurg-ortoped, rendgenolog

Biografija[uredi | uredi izvor]

Osnovnu školu i gimnaziju je završio u Beogradu, a Medicinski fakultet u Beču 1903. godine. Specijalizaciju iz hirurgije najvećim delom je obavljao kod profesora Hofa i Kimela koji su se najviše bavili ortopedskom hirurgijom. Uvidevši ogroman značaj iks zraka za dijagnostiku povreda koštano-zglobnog sistema, dr Krstić odlazi i na specijalizaciju iz rendgenologije koju obavlja u Beču, Berlinu i Parizu. Godine 1908. se vraća u Beograd i zapošljava u Opštoj državnoj bolnici, a šef mu je bio dr Vojislav Subotić. Uskoro je u sanatorijumu Vračar otvorio kabinet za rendgenologiju i već 1908. godine počeo da prima prve pacijente. Doktor Nikola Krstić je bio učesnik prvog Kongresa srpskih lekara i prirodnjaka održanog od 5 do 7. septembra 1904. godine. Godine 1905. rendgenski snimak šake kralja Petra I Karađorđevića koji je napravio dr Nikola Krstić otvorio je put modernoj ortopediji u Srbiji.[1] Na prvom sastanku Srpskih hirurga 22. i 23. decembra 1907. godine, dr Nikola Krstić je izložio izuzetno zapažen rad pod naslovom O sadašnjem stanju rentgenoskopskog pregleda stomaka s naročitim obzirom na dijagnostiku stomačnih tumora koji je štampan na 13 strana Zbornika sa tog sastanka, a na njihovom trećem sastanku održao je predavanje Prikaz rendgenograma, u kome je prikazao rendgenske nalaze iz oblasti koštano-zglobne, urološke, otorinolaringološke i gastroenterološke patologije. Učesnik je i Prvog jugoslovenskog sastanka za operativnu medicinu koji je održan od 5 do 7. septembra 1911. godine gde je prikazao nekoliko slučajeva perforacije žučne kese, a zatim i kongenitalni defekt fibule (cevanice).

Balkanski ratovi i Prvi svetski rat[uredi | uredi izvor]

Doktor Nikola Krstić je bio učesnik Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Bio je jedan od hirurga u čuvenoj bolnici u Dragomancima. Na međusavezničkim hirurškim sastancima, isticao se zrelošću prilikom diskusija o najrazličitijim hirurškim problemima. Među savezničkim lekarima retki su bili višestruki specijalisti kakav je bio dr Nikola Krstić. Ratne 1915. godine, dr Krstić je s dr Ludvikom Hiršfeldom dao prvu transfuziju sveže krvi jednom ranjenom vojniku, a godinu dana kasnije i transfuziju konzervisane krvi. Tako je pored tri specijalnosti, hirurgije, ortopedije i rendgenologije dr Krstić u tom periodu bio i transfuziolog.[2]

Posvećenost ortopediji[uredi | uredi izvor]

Po povratku iz Prvog svetskog rata svoje interesovanje doktor Krstić usmerava ka ortopediji, i 1919. godine otvara prvo ortopedsko odeljenjeu Opštoj državnoj bolnici. Na tom poslu morao je da savlada velike teškoće - nedostatak zgrada, materijala i osoblja, što mu je nametalo nove i brojne obaveze koje je uspešno završio okupivši oko sebe tim lekara zainteresovanih za ovu oblast hirurgije. Uveo je nove metode rada i tako u stvari osnovao Srpsku ortopedsku školu. Sve do 1919. godine traumatologija je u procesima lečenja bila vezana za opštu hirurgiju, a tada, dr Nikola Krstić istoovremeno kada i Sir Robert Džons u Velikoj Britaniji, objedinjuje ortopediju sa traumatologijom koštano-zglobnog sistema čime je današnja orijentacija ortopedske hirurgije dobila konačni profil. Njegovi učenici ga pamte kao smirenog operatora, sa pedantnom operativnom tehnikom i rigoroznom primenom aseptičnog rada. Detaljno bi proučavao svetsku literaturu pre nego bi se odlučio da uvede neku novu operativnu metodu pri čemu su mu pomagali bogata biblioteka koju je redovno obnavljao, kao i znanje stranih jezika.

Drugi svetski rat[uredi | uredi izvor]

Tokom Drugog svetskog rata dr Nikola Krstić nije napuštao Beograd. Neumorno je radio na svom odeljenju senatorijuma Vračar. Svoja lična sredstva uložio je u izgradnju nove bolnice koja je priznata za samostalnu ortopedsku kliniku.

Društveni i stručni angažman[uredi | uredi izvor]

Dr Nikola Krstić je bio aktivan član Srpskog lekarskog društva i dao je veliki broj stručnih saopštenja i radova. Dr Nikola Krstić je bio član Međunarodnog hirurškog društva, dopisni član Francuskog ortopedskog društva.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Istorijat Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti Banjica”. Institut za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica“. Pristupljeno 15. 5. 2017. 
  2. ^ Spomenica 1872-1972. Beograd: Srpsko lekarsko društvo. str. 203. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Spomenica 1872-1972. Beograd: Srpsko lekarsko društvo. str. 203. 
  • Stanojević V: Dr Nikola Krstić. Srpsko Lekarsko Društvo. Spomenica 1872-1972. Beograd 1972; 203.
  1. Simović T: Dr Nikola Krstić. Srpski Arhiv 1947; sve 10; 846- 850.
  2. In memoriam: Dr Nikola Krstić.
  3. http://www.iohbb.edu.rs/index.php/sr-rs/o-nama/istorijat