Nikola Lulić
Nikola Lulić | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 24. februar 1883. |
| Mesto rođenja | Konjsko Brdo, Austrougarska |
| Datum smrti | 20. septembar 1962. (79 god.) |
| Mesto smrti | Perušić, FNR Jugoslavija |
Nikola Lulić (Konjsko Brdo, 24. februar 1883 — Perušić, 20. septembar 1962) je bio jedan od putnika koji je preživeo brodolom Titanika.[1]
Biografija
[uredi | uredi izvor]Nikola je rođen 24. februara 1883. godine u Konjskom Brdu nadomak Perušića u Lici. Živeo je u radničkoj porodici, a kao mladić pomagao je ocu Mileti i majci Bari oko stoke i imanja, dok ga nisu sa 19 godina regrutovali u austrougarsku vojsku. Međutim, posle samo nekoliko dana je pobegao jer nije želeo da služi u vojsci koja nije srpska. Pošto nije mogao da se vrati kući odlučio je da krene put Amerike 1902. godine jer je čuo da se tamo dobro zarađuje.[2] Četiri godine je radio u rudniku u Čišolmu u Minesoti,[1] nakon čega je odlučio da se vrati kući i obiđe porodicu. Pošto ga je nakon dezertiranja prva žena Manda ostavila, oženio se Martom sa kojom osniva porodicu, ali se zbog posla 1907. ponovo vratio u Ameriku. Posle tri godine rada u rudniku, Nikola se ponovo vraća u rodno mesto. Pošto nikako nije mogao naći posao kojim bi obezbedio egzistenciju svoje porodice, jedina mogućnost je bila povratak u američki rudnik.[3]
Titanik
[uredi | uredi izvor]Bilo je dosta problema oko karata, i nije se znalo koji brod kad polazi, ali je on preko nekih svojih veza čuo za Titanik. Pošto su meštani Perušića čuli od Nikole da u Americi može dobro da se zaradi, okuplja se njih 16 kako bi krenuli sa njim. Odlučili su da im on bude vodič a zauzvrat će mu kupiti kartu. Odlaze u Švajcarsku, a zatim u Sautempton u Engleskoj, odakle je Titanik isplovljavao. Karta je bila za treću klasu i koštala je 170 franaka. Kobnog 14. aprila 1912. Nikola se spremao za spavanje, ali je oko ponoći čuo potres. Putnici treće klase su za sudar Titanika sa ledenim bregom saznali tek kada su videli da voda nadire u hodnike. U haosu koji je nastao Nikola se našao u vodi. Postoje dve verzije kako se spasao. Jedna, da je na glavi imao oficirsku kapu i da su ga zbog toga izvukli iz vode. Druga, da je iz jednog čamca u vodu palo dete koje je on vratio, i da mu je onda majka Norvežanka pružila ruku i on se popeo u čamac. Ubrzo je nakon njegovog ulaska u čamac za spasavanje broj 15, po putnike je došao brod Karpatija koji ih je prevezao do Njujorka. Potom je otišao kod rođaka Rajka Rosanića u Čikago, a nakon sedam dana nastavlja za rudnik u Minesoti. Tamo je radio do kraja Prvog svetskog rata, a zatim se zauvek vraća u Liku. Preminuo je 20. septembra 1962. godine u kući svoje najstarije ćerke Marije.[3]
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b Mr Nikola Lulic encyclopedia-titanica.org (jezik: engleski)
- ^ Pradeda Nikola je preživeo „Titanik” blic.rs
- ^ a b Srbin koji je preživeo „Titanik” blic.rs
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Srbin koji je preživeo „Titanik” („Blic”, 24. februar 2014)
- Mr Nikola Lulic („Encyclopedia Titanica”) (jezik: engleski)
