Noć San Huana
Noć San Huana ili Vatre San Huana (šp. Noche de San Juan o Fuegos de San Juan) je tipična proslava u Španiji koja se slavi u noći 23. na 24. juni. U ovoj noći se proslavlja dolazak leta i najkraća noć u godini. Običaj je da se u toj noći prave logorske vatre, bacaju petarde i prave vatrometi.
Nekada su se vatre pravile od starog nameštaja - bio je običaj da se na taj dan iznose napolje komadi starog nameštaja i da se pale, kao simbol oslobođenja i prečišćavanja. Danas se vatre pale uglavnom na za to određenim mestima i gde je to opština grada ili mesta odredila, radi lakše kontrole u slučaju požara. U primorskim mestima ljudi se okupljaju na plažama i tamo provode celu noć, uz piće, muziku i nezaobilazne petarde i vatromet. Tipična poslastica koja se degustira za ovaj dan se zove koka (šp. coca), slatko tanko biskvitno testo sa najrazličitijim nadevima - ušećerenim voćem, želeom, pečenim bademima ili lešnicima.
Od posebnog značaja je Noć San Huana u Alikanteu, gde je ova proslava ujedno i proslava sveca zaštitnika grada, Svetog Jovana Krstitelja, i proglašena je za proslavu od međunarodnog turističkog značaja. U Alikanteu, umesto starog nameštaja, pale se "ninots“ — velike lutke koje su prava umetnička dela. Mnogi umetnici provedu više meseci u stvaranju ovih skulptura od materijala koji su pogodni za paljenje - drveta, papira i kartona.
Noć San Huana u Alikanteu[uredi | uredi izvor]
Do 1928. godine, Alikante je slavio Dan San Huana na isti način kao i bilo koji drugi deo Španije - ljudi su izlazili van grada, jeli u prirodi, palili nameštaj i pravili vatre, igrali i pevali i veselili se celu noć uz petarde i vatromet. Međutim, od 1928. godine, Alikante slavi ovaj praznik više dana na veoma sličan način kako se slave Faljas u Valensiji, gde se pale ogromne skulpture od kartona i papira u čijoj je konstrukciji učestvovalo na stotine ljudi tokom više meseci[1].
U maju se bira kraljica fešte, takozvana Lepotica vatre (kat. Bellesa del Foc). Slavlje zvanično počinje 20. juna, postavljanjem papirnatih skulptura na ulice Alikantea. Takođe se postavljaju i „tezge“ na kojima se mogu degustirati tipično jelo - koka sa tunjevinom i brevas, empanade od tunjevine, luka i pinjola. Sledećeg dana, 21. juna, ulicama defiluju muzički orkestri i komisije svake gradske četvrti, sa svojim lepoticama predstavnicama i damama pratiljama koje su obučene u tradicionalne narodne nošnje. Sledećeg dana, 22. juna, prinosi se cveće kao ponuda zaštitnici grada, Virhen del Remedio, a 23. juna se organizuje međunarodni folklorni defile u kome učestvuju igračke grupe iz celog sveta. Svakog dana, u dva sata popodne, od 20. do 24. juna, organizuju se pirotehnički spektakli na glavnom trgu Lusero, takozvane maskletas (kat. mascletás), gde petarde i vatrometi proizvode zaglušujuća buku. I na kraju, u 12 sati u ponoć 23. na 24. juni, dolazi vrhunac proslave — paljenje (kat. cremá). Nakon velikog vatrometa, pale se lutke, raspoređene po celom gradu, a ljudi igraju i pevaju i praktično sva četiri dana provode na ulici. Pošto lutke gore jedno vreme, onda vatrogasci gase vatru bacajući vodu na njih, i taj momenat se zove kupanje (kat. banyá)[1].
Međutim, slavlje se ne završava, već 25. juna se seli na plažu Postiget i traje do 29. juna, gde se održavaju takmičenja u vatrometu, dok se u Starom gradu postavlja srednjovekovna pijaca[1].
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v „Zvanični portal turističkog biroa Španije - Vatre San Huana”. Arhivirano iz originala 02. 03. 2008. g. Pristupljeno 23. 06. 2007.