Obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja
Obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja je pravoslavni hrišćanski praznik.
Prvo obretenje[uredi | uredi izvor]
Prema predanju, veliki i slavni prorok Jovan Krstitelj bi posečen po želji i nagovoru zlobne Irodijade, žene Irodove. Kada Jovan bi posečen, naredi Irodijada da mu se glava ne sahranjuje zajedno sa telom, jer se bojaše da strašni prorok nekako ne vaskrsne. Stoga uze njegovu glavu i zakopa je na nekom skrivenom i beščesnom mestu, duboko u zemlju. Njena dvorkinja beše Jovana, žena Huze, dvorjanina Irodova. Dobra i blagočestiva Jovana ne mogaše trpeti da glava Božjega čoveka ostane na mestu beščesnome, iskopa je tajno, odnese u Jerusalim i sahrani na Gori Jeleonskoj. Ne znajući o svemu tome, car Irod kada dozna o Isusu kako čini velika čudesa, uplaši se i reče: „To je Jovan koga sam ja posjekao, on ustade iz mrtvih“ (Mk 6, 16). Posle izvesnog vremena neki znamenit vlastelin poverovavši u Hrista, ostavi položaj i sujetu svetsku i zamonaši se, i kao monah, s imenom Inokentije, nastani se na Gori Jeleonskoj baš na onom mestu gde je glava Krstiteljeva bila zakopana. Želeći da zida sebi ćeliju, on kopaše duboko i nađe zemljan sud i u njemu glavu, za koju mu se javi tajanstveno, da je Krstiteljeva. On je celiva i zakopa na tom istom mestu.
Drugo obretenje[uredi | uredi izvor]
Na ovaj dan se zato proslavlja prvo i drugo „Obretenije glave Svetog Jovana Krstitelja“ kao pomen na ove događaje. Po Božjem promislu ta čudotvorna glava docnije išla je od ruke do ruke, ponirala u mrak zaborava i opet objavljivana, dok najzad nije u vreme blagočestive carice Teodore, majke Mihailove i žene Teofilove, i u vreme patrijarha Ignjatija, preneta u Carigrad. Mnoga čudesna isceljenja dogodiše se od glave Pretečine. Važno je i interesantno je, da dok bi živ, „Jovan ne učini nijedno znamenje“ (Jn 10, 41) a, međutim, njegovim moštima dade se blagodatna čudotvorna moć.
Srpska pravoslavna crkva slavi ovaj praznik 24. februara po crkvenom, a 9. marta po gregorijanskom kalendaru.
Treće obretenje[uredi | uredi izvor]
Treće obretenije glave svetog Jovana Krstitelja je hrišćanski praznik. U 8. veku za vreme ikonoborstva glava Svetog Jovana je preneta u mesto Komane, mesto progonstva Svetog Jovana Zlatousta. Ali kada je ikonoborstvo prestalo, za vreme vladavine cara Mihaila i patrijarha Ignjatija, 850. godine, glava Svetog Jovana je preneta u Carigrad i tamo položena u pridvornoj carskoj crkvi.
Srpska pravoslavna crkva slavi ovaj praznik 25. maja po crkvenom, a 7. juna po gregorijanskom kalendaru.
Napomene[uredi | uredi izvor]
Napomena: Ovaj članak, ili jedan njegov deo, izvorno je preuzet iz Ohridskog prologa Nikolaja Velimirovića.