Obri Birdsli

Obri Birdsli
Obri Birdsli
Lični podaci
Datum rođenja	(1872-08-21)21. avgust 1872.
Mesto rođenja	Brajton, Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti	16. mart 1898.(1898-03-16) (25 god.)
Mesto smrti	Menton, Francuska

Obri Birdsli (engl. Aubrey Beardsley; Brajton, 21. avgust 1872 — Menton, 16. mart 1898) bio je engleski crtač i ilustrator. Najpoznatiji je po erotskim ilustracijama. Crtež je izučavao kao samouk a podršku je dobio od E. Bern-Džounsa. Pod uticajem japanskih duboreza i prerafaelista brzo je našao svoj originalan stil sa finim linijama i snažnim crno-belim kontrastima. Radio je kao crtač za časopise The Yellow Book i Savoy. Osim toga, crtao je ilustracije prema sopstvenim i stranim literarnim modelima (na primer za Vajldovu tragediju Saloma iz 1894). Odražava dekadentnu atmosferu 1890ih godina. Njegovi crteži sa snažno stilizovanim dekorativnim elementima imali su veliki uticaj na umetnike jugendstila.

Detiljstvo, mladost i porodica

Obri Birdsli je rođen u 21. avgusta 1872. u Brajtonu. Njegov otac, Pol Vinsent Birdsli (1839—1909), bio je sin zanatlijskog radnika; Vinsent lično nije znao zanat, i umesto toga se oslonio na privatne prihode od baštine koju je primio od svog dede po majci kada je imao dvadeset jednu godinu. Vinsentova supruga, Elen Agnus Pit (1846—1932) bila je ćerka vojnog hirurga Indijske Armije Vilijama. Pitovi su bili dobrostojeća i poštovana porodica u Brajtonu i opšte mišljenje je bilo da se Birdslijeva majka udala za čoveka iz nižeg staleža. Ubrzo nakon njihovog venčanja, Vinsent je bio primoran da proda deo svoje imovine kako bi se rešio tužbe za „kršenje obećanja“ od strane žene koja je tvrdila da se obavezao da će nju oženiti.

U vreme njegovog rođenja, Birdslijeva porodica, koja je imala i ćerku Mejbel koja je bila godinu dana starija od Obrija, živela je u Eleninoj porodičnoj kući u ulici Bakingam.

Biografija

Godine 1883. njegova porodica se nastanjuje u Londonu, a tokom sledeće godine on se pojavljuje u javnosti kao „čudo od deteta“ u muzičkim krugovima, svirajući na nekoliko koncerata sa svojom sestrom. Pohađao je gimnaziju Brajton, Houv i Saseks 1884. pre nego što se upisao u Bristolsku gimnaziju gde je 1885. napisao pozorišni komad koji izvodi zajedno sa drugim učenicima. U isto vreme se pojavljuju njegovi prvi crteži i karikature u školskim novinama Bristolske gimnazije.

Mladi Birdsli je počeo raditi kao knjigovođa u birou, ali na nagovaranja Ajmera Volensa i Penela odlazi u studio Freda Brauna u Vestminsteru i posvećuje se ilustrovanju.

Šest godina njegovog stvaralaštva može se podeliti u nekoliko perioda zavisno od načina kako se Birdsli potpisivao. U ranom periodu Birdslijevi su radovi uglavnom bili nepotpisani. Tokom 1891. i 1892. počinje da koristi inicijale - A.V.B. Sredinom 1892. u periodu između nastanka ilistracija „Morte D'Arthur“ i „The Bon Mots“ koristi svojevrsni pečat inspirisan japanskom umetnošpću koji vremenom postaje sve graciozniji, ponekad i iz dodatak inicijala A. V.

Bio je likovni urednik prva četiri broja magazina „Yellow Book“ za koji je uradio i brojne ilustracije. Bio je takođe blizak sa estetama, engleskom verzijom dekadenata i simbolista.

Većinu ilustracija radio je mastilom i u njima se uočava kontrast između tamnih delova i velikih velikim praznina, a takođe i delova sa finim detaljima nasuprot delovima gde tih detalja uopšte nema.

Obri Birdsli je bio najkontroverzniji umetnik iz Art Nouveau ere , poznat po mračnim i perverznim slikama sa grotesknom erotikom. Takvi su bili svi njegovi pozniji radovi. Neki od njegovih crteža bili su inspirisani japanskim duborezom šunga za koje su karakteristični prikazi enormno uvećanih genitalija. Njegove najpoznatije erotske ilustracije su bile na temu istorije i mitologije, uključujući i ilustracije za Aristofanovu „Lizistratu“ i „Salomu“ Oskara Vajlda.

Birdsli je ilustrovao dramu „Saloma“ Oskara Vajlda koja je imala premijeru u Parizu 1986. Takođe je ilustrovao mnoge knjige i magazine (npr. ekskluzivno izdanje knjige „Arturova smrt“ ser Tomasa Malorija), a radio je i za časopise Savoj (The Savoy) i Studio (The Studio).

Obri Birdsli je počeo pisati erotsku priču delimično zasnovanu na legendi o Tanhojzeru (Tannhäuser) koju nikada nije uspeo završiti zbog svoje bolesti; prvi deo je bio objavljen u Savoji (The Savoy) i kasnije objavljeni u obliku knjige po Leonard Smithers pod naslovom Pod planinom (Under the Hill). Roman nikada nije bio dovršen, a 1907 je rukopis je objavljen pod naslovom Priča o Veneri i Tanhojzeru (The Story of Venus and Tannhäuser).

Takođe bio karikaturista i uradio par političkih karikatura, odražavajući Vajldovu bezočnost u umetnosti. Birdzlijeva dela su odražavala dekadenciju njegovog doba i njegov uticaj je bio ogroman, jasno vidljiv u radovima francuske simbolista, the Poster art Movement devedesetih godina 19. Veka kao i radovi mnogih kasnijih umetnika secesije poput umetnika poster umetnosti pokreta u 1890 i rad mnogih posle perioda secesije umetnici poput Pape i Clarke.

Birdzli je bio javna ličnost isto koliko i ekscentrik u privatnom životu. Rekao je: „ Imam samo jedan cilj, grotesktnost. Ako nisam groteska onda nisam ništa.“

Oskar Vajld je za njega rekao da ima „lice poput srebrne sekire, i kosu zelenu poput trave.“ Birdzli je bio vrlo pedantan u vezi sa svojim oblačenjem: siva odela, šeširi, mašne i žute rukavice. Pojavio bi se pred izdavačem izjutra u svečanom odelu i kožnim lakiranim cipelama.

Iako je Birdzli bio poređen sa grupom homoseksualaca u kojoj je bio i Oskar Vajld i mnoge druge engleske estete, detalji njegove seksualne orijentacije ostaju pod znakom pitanja. Generalno je bio smatran aseksualnim, što ne čudi kad se uzmu u obzir njegove hronične bolesti i njegova posvećenost poslu. Spekulacije o njegovoj seksualnosti uključuju i glasine o incestoidnom odnosu sa svojim starijom sestrom Mabel, kao i da je nosila njegovo dete i pobacila.

Birdzlijev naglasak na erotski element je prisutan u mnogim od njegovih crteža, ali nigde tako smelo kao u ilustraciji za njegovo delo Lysistrata koji su bili rađeni za privatno štampano izdanje u vreme kad je to bio potpuno u nemilosti tadašnjeg viktorijanskog društva. Jedna od poslednjih stvari koju je uradio nakon prelaska u katolicizam bila je molba svom izdavaču da „uništi sve kopije Lыsistrate i nečistih crteža. u ime svega što je sveto da uništi sve skaredne crteže." Njegov izdavač, Leonard Smithers, ne samo da je ignorisao Birdzlijeve želje, već je nastavio da prodaje reprodukcije Birdzlijevih radova.

Birdsli je imao čudesno znanje o kvalitetu linije, pravi i snažni osećaj lepote, zajedno sa stalnom željom da bude zabavan, fantastičan ili bizaran. On je posedovao neverovatnu energiju, inventivnost, nežnost gotovo nedostižnu i nedostupnu u radu bilo kog drugog umetnika. Hammerton govori o „spokojna pouzdanost njegovih crteža“, njegova „divan briljantan smisao za stil“, ali Birdslijeva strast da provocira, zadirkuje i ismeva dovodila ga je do ozbiljnih optužbi i cenzura i uzrokovala da često ne bude shvaćen. Od strane onih koji su ga poznavali bio smatran za jednog od najoriginalnih umetnika, briljantnog, duhovitog i ljubaznog čoveka. Njegove ilustracije "Salome", "The Rape of the Lock", "Mademoiselle de Maupin" i "Volpone" usvrštavaju se među njegova najveća dela. Od detinjstvo je imao loše zdravlje i patio od učestalih napada krvarenja. Kroz čitavu njegovu karijeru imao je napade bolesti. Trpeo je česta unutrašnja krvavljenja u plućima i često je bio nesposoban za rad ili da napusti svoj dom. Oduvek je bio čovek dubokih verskih ubeđenja i postao katolik pred kraj svog života.

Birdzli je bio aktivan sve do svoje smrti u Mentonu u Francuskoj, 16. marta 1898. godine. Umro je posledica tuberkuloze. Imao je samo 25 godina.