Odin

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Георг вон Росен - Один као луталица, 1886

Один (старонордијски: Óðinn) je vrhovni bog u nordijskoj mitologiji. Često se naziva i Svih-Otac (Allfodr), a ima i mnogo drugih imena: Herran ili Herjan (Veleuništitelj), Nikar ili Hnikar (Podjarivač), Nikuz ili Hnikud (Vodenbog), Fjolnir (Mnogoznajući), Oske (Ostvariželja), Omi (Ječigovor), Biflidi ili Biflindi (Tresikoplje), Svidar (Gospodar Vremena), Svidrir (Kopljobog) ...

Odin je bog rata i mudrosti, a čini se da je bio i bog poezije, lova i čarolije. Po njemu je sreda dobila ime u germanskim jezicima (švedski: onsdag, engleski: Wednesday od Wōden...).

Sin je Bora i Bestle, unuk Burija kojeg je iz leda izbavila krava Audhumla na samom početku. Brat je Vilija i Vea, suprug boginje Frig s kojom ima sinove Baldra, Hodra i Hermoda. S Jordom ima sina Tora, koji je njegov najstariji sin. S Rindom ima Valija, a s Gridom ima Vidara.

On je, zajedno sa braćom, stvorio nebo i zemlju, a potom i ljude. Ubili su mraznoga diva Imira i od njegovog mesa napravili zemlju, od njegove krvi jezera, more i okeane, od kostiju planine, a od zuba i čeljusti kamenje i šljunak. Od njegove lobanje su napravili nebo, a od mozga oblake. Potom su od dva stabla načinili ljude. Jedan im je udahnuo život i dao dušu, drugi im je dao razum i pokretljivost, a treći oblik, govor, vid i sluh. Tako su nastali Ask (Jasen) i Embla (Brest), prvi muškarac i žena.

Od Odina potiču i bogovi iz grupe Asa.

Prema jednoj priči, mudrost je stekao žrtvujući svoje oko stavljajući ga u Mimirov izvor u podnožju svetskog drveta Igdrasila kao zalog da bi smeo da pije iz njega (prema ovoj priči Mimirova je glava čuvar vrela). Da bi saznao tajnu runa žrtvovao je sebi samog sebe viseći razapet na Igdrasilu proboden kopljem devet dana i noći bez hrane i pića. Proniknuvši tajnu runa, pao je s drveta, a kada je uskrsnuo iz mrtvih znao je mnoge stvari skrivene od ljudi. Freja ga je naučila posebnoj vrsti magije koju su praktikovali svi bogovi Vani, tzv. seidr.

Mogao je da predvidi budućnost, posećuje podzemni svet i menja svoje obličje u neku od životinja ili u starca pa bi tako često lutao Midgardom, svetom ljudi, naplaćujući dobrotu bogatstvom, susretljivost mudrošću, a okrutnost osvetom. Za to vreme bi njegovo telo ležalo u kataleptičnom snu. Kada bi posećivao ljude imao bi običaj da nosi dugi kaput i šešir širokog oboda. Ozbiljan je, ima visoko čelo i guste obrve i samo jedno oko, a tu je i nezaobilazna duga siva brada. U Asgardu, među bogovima, Odin nema nikakvih fizičkih nedostataka. Jednom je tako otputovao i dugo se nije vraćao, a njegova su braća Vili i Ve podijelili njegovu imovinu i oženili njegovu ženu Frig, no po njegovu su mu povratku sve vratili.

Njegov presto Hlidskjalf se nalazi u velikoj dvorani Valaskjalf, a kad sedne na njega vidi sve šta se događa na svetu.

Na ramenu mu sede dva gavrana, koje svako jutro šalje u svet kako bi mu doneli vesti o čovečanstvu. U njegovom društvu su i dva vuka Geri (Pohlepni) i Freki (Proždrljivi) i osmonogi konj Sleipnir, sin Lokijev. Poseduje dve dragocenosti: koplje Gungnir koje nkada ne promašuje svoj cilj i prsten Draupnir koji bi svake devete noći stvorio osam istih prstenova.

Stoluje u palati Valhali koja ima 540 dveri od kojih su svaka toliko široka da kroz njih može proći 800 boraca. Njemu pripada polovina ratnika poginulih u borbi (druga polovina pripada Freji) koji su mu potrebni za borbu kad dođe vreme konačne borbe. On šalje valkire na bojno polje da mu dovedu borce u Valhalu gde će boraviti do konačne borbe. Kada dođe vreme Odin će povesti bogove i svoje ratnike u boj. Sam će poginuti tako što će ga proždreti čudovišni vuk Fenrir, a osvetiće ga sin Vidar.

Vidi još[uredi]


Spoljašnje veze[uredi]