Oleksij Gončarenko
| Oleksij Gončarenko | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||
| Lični podaci | |||||||||||
| Puno ime | Oleksij Oleksijovič Gončarenko | ||||||||||
| Datum rođenja | 16. septembar 1980. | ||||||||||
| Mesto rođenja | Odesa, Ukrajinska SSR, SSSR | ||||||||||
| Državljanstvo | ukrajinsko | ||||||||||
| Obrazovanje | Odeski nacionalni medicinski univerzitet Finansijski univerzitet pri Vladi Ruske Federacije | ||||||||||
| Politička karijera | |||||||||||
| Politička stranka | Partija zelenih Ukrajine (do 2005) Sojuz (2005) Partija regiona (2005—2014) Evropska solidarnost (od 2014) | ||||||||||
| |||||||||||
Oleksij Oleksijovič Gončarenko (ukr. Олексій Олексійович Гончаренко; Odesa, 16. septembar 1980) je ukrajinski političar i narodni poslanik u Vrhovnoj radi Ukrajine od 27. novembra 2014. godine. Član je stranke Evropska solidarnost Petra Porošenka.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođen je 16. septembra 1980. godine u Odesi, Ukrajinska SSR, SSSR. Njegov otac Oleksij Kostusjev je bivši gradonačelnik Odese.[1]
Od 1999. do 2001. godine radio je u hitnoj pomoći u Odesi, a 2002. godine je diplomirao na Odeskom nacionalnom medicinskom univerzitetu.[1] Godine 2002. neuspešno se kandidovao za odbornika u Gradskom savetu Odese i nakon toga je bio asistent gradskom odborniku.[1] Godine 2005. diplomirao je ekonomiju na Finanskijom univerzitetu pri Vladi Ruske Federacije.[1]
Politička karijera[uredi | uredi izvor]
Godine 2005. izabran je za predsednika gradskog odbora proruske stranke Sojuz u Odesi.[1] Od 2006. do 2010. godine bio je odbornik u Gradskom savetu Odese kao član proruske Partije regiona.[1] Godine 2012. kao kandidat za narodnog poslanika u svojoj jedinici osvojio je 20.6% glasova i izgubio od Igora Markova.[1]
Napustio je Partiju regiona tokom Evromajdanskih demonstracija 2014. godine[2] i priklonio se nacionalističkim grupacijama i strankama.
Bio je pod stigmom da je organizovao i podstrekivao grupu ukrajinskih nacionalista da 2014. godine zapale Dom sindikata u Odesi, u kojem su bili zatvoreni proruski protivnici predsednika Petra Porošenka. Većina zatočenih stradala je u požaru, dok su neki ubijeni tokom pokušaja da se izbave kad su ih ukrajinski nacionalisti, koji su okružili zgradi, sačekivali rafalima.[3]
Izabran je za poslanika na parlamentarnim izborima 2014. godine kao kandidat Bloka Petra Porošenka u svojoj izbornoj jedinici[1] i nakon izbora je postao potpredsednik poslaničke grupe stranke.[4]
Ponovo je izabran za poslanika na izborima 2019. godine kao nezavisni kandidat.[5]
Dana 1. marta 2015. izjavio je da je uhapšen tokom memorijalnog marša u sećanje na Borisa Nemcova u Moskvi. Dodao je da ga ruska policija pretukla i da će tužiti MUP RF.[6] Veliki je kritičar Rusije i Belorusije.[7][8]
Antisrpski stavovi[uredi | uredi izvor]
Dana 16. jula 2022. godine, tokom invazije Rusije na Ukrajinu, zapretio je vođstvu Republike Srbije i srpskom narodu sledećom izjavom:[3]
| „ | Srbiju sa njenim predsednikom sigurno nećemo zaboraviti. A onda će biti zanimljivo da gledamo Srbiju od šest miliona stanovnika i njenu želju da uđe u EU. Mislim da ćemo sa braćom Hrvatima to posmatrati i pamtiti. Proces prevaspitavanja je težak i biće neprijatan za Srbe, ali mi to možemo. | ” |
Dana 31. jula 2022. godine izjavio je da Ukrajina mora biti spremna da odbrani Kosovo i da je Srbija „Putinov trojanski konj”.[9] Nedugo zatim, 6. avusta, podneo je Vrhovnoj radi predlog zakona o priznanju nezavisnosti Kosova.[10]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d đ e ž „Gončarenko Oleksій Oleksійovič”. LB.ua. Pristupljeno 2022-07-18.
- ^ „Temnoe prošloe. Skandalьnыe эpizodы biografii deputata Alekseя Gončarenko”. TSN.ua (na jeziku: ruski). 2015-03-03. Pristupljeno 2022-07-18.
- ^ a b „UKRAJINSKI POSLANIK OPET VREĐA SRBIJU: Gončarenko ponovo preti Vučiću”. NOVOSTI (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-07-18.
- ^ „Leщenko, Naйєm і Zalіщuk pokidaюtь BPP. Čomu zaraz і щo dalі?”. BBC News Ukraїna (na jeziku: ukrajinski). Pristupljeno 2022-07-18.
- ^ „Nardep Gončarenko prohoditь do Radi po okrugu v Odesьkій oblastі”. LB.ua. Pristupljeno 2022-07-18.
- ^ „Ukrainian Lawmaker Detained Before Moscow March”. RadioFreeEurope/RadioLiberty (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-07-18.
- ^ „Ukraine will challenge the credentials of the Russian delegation to the PACE”. crimea.suspilne.media (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-07-18.
- ^ Baković, Nikola Belić/ Biljana. „Ukrajinski poslanik preti Srbiji i Vučiću”. Politika Online. Pristupljeno 2022-07-18.
- ^ „Opasna poruka ukrajinskog poslanika: "Ukrajina je spremna da pošalje trupe na Kosovo, protiv Srba"”. Telegraf.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-08-06.
- ^ „Gončarenko: Podneo sam predlog parlamentu Ukrajine o priznanju Kosova - Svet - Dnevni list Danas” (na jeziku: srpski). 2022-08-06. Pristupljeno 2022-08-06.
