Opalescencija

Opalescencija je prelivanje boja, nastalo raspršivanjem svetlosti na mikroskopski suspendovanim česticama u atmosferi. Opalescencija se odnosi na optički fenomen zapažen kod mineraloida opala (hidratisan silicijum-dioksid, SiO₂xnH₂O).

Opal se u prirodi nalazi u više oblika. Idiohromatski je bezbojan, mada je češće obojen, zbog prisustva različitih primesa. Plemeniti varijeteti lepih boja su cenjeni kao dragi kamen (npr. Ametist). Pored toga, postoji vatreni opal, mlečni opal, crni opal, itd., svaki je sa drugačijim optičkim efektom, tako da određeno značenje varira u zavisnosti od konteksta.

Optički efekti, zapaženi na različitim vrstama opala, su rezultat refrakcije (prelamanja svetlosti, uočene kod dragog kamena i vatrenog opala) i refleksije (odsjaj, uočen kod običnog opala).Ove pojave nastaju zbog slojevitosti, razmaka i veličine bezbrojnih mikroskopskih silicijum-dioksidnih sfera, čija fizička struktura uključuje vodu (ili vazduh). Kada su veličina i razmak silika sfera relativno mali, preovladava plavo-zelena boja usled refrakcije, kada su relativno veći, vide se žuto-narandžasto-crvene boje usled refrakcije, a ako su još veći, onda se reflektuje mlečno-magloviti sjaj.

Opšta definicija opalescentnog je mlečna iridescencija(pojava duginih boja), zapažena kod modifikacije opala – dragog kamena, koja veoma dobro opisuje vizuelni efekat dragog kamena. Opalescenciju laici obično koriste kao sinonim za iridescenciju. S druge strane, običan opal ne pokazuje iridescenciju, ali često se u kamenu pojavljuje maglovit sjaj svetlosti – pojava koju gemolozi definišu isključivo kao opalescenciju. Maglovit sjaj, koji se pojavljuje kod opala, je oblik adularescencije (mlečno-plavkast sjaj, ili sjaj koji potiče sa površine kristala). Vatreni opal je relativno providan dragi kamen sa živopisnom žuto-narandžasto-crvenom bojom i retko pokazuje iridescenciju.

U fizici, neki slučajevi opalescencije mogu biti vezani za dihroizam (pojava dve boje ili dvobojnost kristala kada se posmatra iz različitih uglova), koji je zapažen u visoko dispergovanim sistemima male neprozirnosti. Zbog Rejlijevog (Lord Rayleig) raspršenja, prolaskom bele svetlosti kroz proziran materijal, pojavljuje se žućkasto-crvena boja iza materijala, a sam materijal dobija plavu boju od rsipanja svetlosti koja prodire kroz materijal vertikalno.