Пређи на садржај

Аметист

С Википедије, слободне енциклопедије
Аметист (варијетет кварца)
Аметист
Опште информације
Категоријадраги камен
ФормулаSiO2
Кристалне системеромбоедарска
Идентификација
Кристални хабитусшестострана призма са шестостраном пирамидом
Тврдоћа по Мосу7
Сјајностстакласта
Густина2,65 g/cm³
Музејски квалитетан примерак аметиста
Драги камен аметист
Аметист

Аметист је љубичасти варијетет кварца, драги камен, који се користи за израду накита.[1] Име долази од грчког αμεθυστoς, што значи не опити, јер се раније веровало да штити онога ко га носи од опијања. Антички Грци и Римљани би чаше за пиће правили од аметиста, јер су веровали да се неће опити, ако пију из њих.

Хемијска формула је SiO2. Аметистова боја долази од нечистоћа гвожђа. Даље је показано да је комплексан однос гвожђа и алуминијума одговоран за боју. Када је загрејан аметист мења боју у жуту.[1] Синтетички (вештачки добијен) аметист је веома сличан правом. Једино је скупом анализом могуће открити разлику вештачког и природног аметиста.

Састављен је од нерегуларне мешавине ламела левога и деснога кварца. Због тога се лако ломи. С друге стране има степен тврдоће 7 по Мосовој скали.

Историја

[уреди | уреди извор]

Користили су га још стари Египћани. Као минерал је широко раширен, али прави примерци погодни за накит налазе се на релативно мало места. Римљани су га сматрали благословеним каменом, који их спашава пијанства.

Налазишта

[уреди | уреди извор]

Налази се углавном унутар вулканских стена

Вредност

[уреди | уреди извор]

Аметист је био међу највреднијим драгим камењем, али када су у Бразилу нашли велике резерве цена му је пала. Највреднији аметист зван „дубоки руски“ је јако редак, па му цена зависи од потражње. Ипак аметист је за ред величине јефтинији од сафира или рубина. Аметисти руског квалитета и они из Грузије имају цену око 50 долара по карату.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 43. ISBN 86-331-2075-5.